Ратни Заробљеници

Једна од основних карактеристика борачког статуса је да уколико борци падну под власт непријатеља они добијају статус ратних заробљеника.

Поред бораца, Трећом Женевском конвенцијом статус ратних заробљеника у случају заробљавања признат је цивилима који прате оружане снаге иако непосредно не улазе у њихов састав, као и члановима посада трговачке морнарице и цивилног ваздухопловства страна у сукобу уколико у конкретном случају по међународном праву не уживају повољнији третман. Реч је о истом кругу лица којима је признат статус рањеника, болесника и бродоломника.

Поред ових лица статус ратних заробљеника имају и припадници оружаних снага окупираних земаља уколико окупатор одлучи да приступи њиховом имтернирању као и сва лица којима је признат овај статус која су на своју територију примиле неутралне и незараћене силе под условом да им не буде признат повољнији положај.

Постоје и лица којима, иако улазе у састав оружаних снага једне од зараћених страна, ни у случају заробљавања, неће бити признат статус ратних заробљеника. Реч је о плаћеницима и шпијунима.

Под плаћеницима се подразумевају пре свега лица која у непријатељствима учествују превасходно мотивисана личном коришћу, која нису држављани стране у сукобу и која су углавном регрутована у иностранству. Шпијунима се сматрају припадници оружаних снага стране у сукобу уколико су ухваћени у шпијунажи и налазе се у власти противничке стране. При томе, на основу традиционалног концепта прави се разлика између лица која су се бавила шпијунажом у униформи својих оружаних снага или без ње, тако да се униформисани обавештајци за разлику од ових других, неће сматрати шпијунима.

Сврха интернирања ратних заробљеника није њихово кажњавање, имајући у виду да они не могу да одговарају за учествовање у непријатељствима већ спречавање њиховог даљег учествовања у борби. Сагласно тома одредбе које се тичу њиховог положаја представљају компромис између интереса силе у чијој се власти налазе, интереса силе којој заробљеници припадају и интереса самих ратних заробљеника.

Поред општег нивоа заштите који је признат и осталим категоријама заштићених лица а која подразумева обавезу поштовања физичког и психичког интегритета, ратни заробљеници сагласно свом специфичном статусу уживају и додатна права. Тако на пример они не смеју бити принудно испитивани, нити се према њима сме применити било која метода ради добијања информација. Сила која их држи у заробљеништву мора обезбедити адекватне услове за њихов смештај, исхрану и одевање, и ови услови не смеју бити неповољнији од услова обезбеђеним сопственим јединицама на тим местима. У случају покушаја бекства, ратни заробљеници могу бити само дисциплински кажњени док им за кривична дела извршена док су под овим статусом мора бити обезбеђен правичан и непристрасан судски поступак.

 

Током већег дела људске историје, зависно од културе победника, непријатељски борци поражене стране у бици који су се предали и постали ратни заробљеници могли су очекивати да ће бити погубљени или поробљени. Рани римски гладијатори делом су бити ратни заробљеници, категорисани према етничким коренима као Самнити, Трачани и Гали (Galli). Хомерова Илијада описује грчке и тројанске војнике који нуде изобилне надокнаде противничким снагама које су их победиле на бојном пољу у замену за милост, мада њихове понуде нису увек прихваћене; погледајте на пример Ликаона.

„Живи језик” је термин који се најчешће односи на заробљеног противничког војника. Сврха је доћи до најновијих информација о супарничкој војсци (распоред, бројност, наоружање, морал...). „Живи језик“ се ређе користи због великог ризика хватања непријатељског војника на непријатељској територији и довођења истог на своју територију. Акцију спроводе обично припадници елитних јединица.