Плзењ (чеш.
Плзењ је седиште управне јединице Плзењски крај, где чини засебан градски округ Плзењ-град.
Плзењ чеш. Plzeň | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Чешка |
Крај | Плзењски крај |
Становништво | |
Становништво | |
— | 173.932 |
— густина | 1.263,58 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 49° 44′ 29″ С; 13° 22′ 57″ И / 49.741389° С; 13.3825° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 310 m |
Површина | 137,65 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Павел Редл |
Веб-сајт | |
www.plzen.eu |
Плзењ је познат по свом пиву – Пилснер Уркуелу и машинској фабрици Шкода коју је основао Емил Шкода 1859. године.
Плзењ се налази у западном делу Чешке републике и удаљен је од главног града Прага 90 km југозападно. Он је и средиште западне Бохемије.
Плзењ се налази на западу Чешко-Моравске висоравни, на ушћу речица Радбузе, Мже, Уславе и Ухлаве, стварајући реку Бероунку, главну притоку Влтаве. Град и околина су на брежуљкастом терену, на 300-350 m надморске висине.
Клима области Плзења је умерено континентална.
Град Плзењ се управо образовао на ушћу речица Радбузе, Мже, Уславе и Ухлаве, стварајући реку Бероунку, главну притоку Влтаве.
Простор Плзења и околине био је насељен још у време праисторије. Први помен насеља под данашњим именом био је 976. године. Насеље 1295. добило градска права.
Хабзбуршки владар Рудолф II одредио је град за своје седиште 1599-1600. године, што је граду омогућило да се брже развија и издигне изнад низа малих градова у окружењу. Током Тридесетогодишњег рата град и околина су тешко страдали.
Средином 19. века започиње нагла индустријализација Плзења. током 1869. године основана је фабрика "Шкода", која ће касније постати највећи индустријски гигант у целој држави. У то време град брзо нараста, па се Чеси из околних руралних крајева досељавају у град, дотад насељен Немцима. До почетка 20. века град је постао доминанто чешки.
У доба „Прве Чехословачке републике“ (1918—1938.) Плзењ је наставио да се брзо развија. Потписивањем Минхенског споразума су промењене границе Чехословачке републике, па се Плзењ нашао на самој западној граници државе. Током нацистичке окупација многи Чеси су погубљени. Сво немачко становништво је протерано после рата. Плзењ је једини од малог броја чешких градова, који није био ослобођен од стране Црвене армије, јер су у мају 1945. у улице града прве стигле јединице америчке армије, које су продрле у западну Чехословачку из Немачке.
Убрзо после рата (1948. г.) комунисти су преузели власт, и држали су је све до „Плишане револуције“ 1989. На северном крају града су биле саграђене комшилуке од солитера совјетског типа.
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Плзењ данас има око 170.000 становника и последњих година број становника у граду расте.
Плзењ је познат по пивари и машинској фабрици Шкода коју је основао Барон Валдштајн 1859. године, а већ 1866. године већински власник постаје Емил Шкода. Крајем 19. века, тачније 1899. године фабрика прераста у акционарско друштво и углавном се бави производњом оружја и војне технике.
Последњих година развија се и туризам заснован на култури пива.
Плзењ има очувано, мада не толико вредно старо језгро. Од грађевина најпознатије су:
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Плзењ, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.