Пелин: Род биљака

У природи врсте из овог рода расту углавном у аридним и семиаридним подручјима на обе хемисфере.

Artemisia
Artemisia absinthium (пелин)
Научна класификација
Царство:	Plantae
(нерангирано):	Скривеносеменице
(нерангирано):	Еудикотиледоне
(нерангирано):	Asterids
Ред:	Asterales
Породица:	Asteraceae
Потпородица:	Asteroideae
Племе:	Anthemideae
Род:	Artemisia L. 1753
Типска врста
Artemisia vulgaris L.
Синоними
Absinthium Mill. Chamartemisia Rydb. Oligosporus Cass. Artemisiastrum Rydb. Artanacetum (Rzazade) Rzazade Abrotanum Mill. Draconia Heist. ex Fabr. Artemisia subg. Seriphidium Less. Hydrophytum Eschw. Seriphidium (Besser ex Less.) Fourr. Dracunculus Ruppr. ex Ledeb. 1845

Научну систематизацију рода урадио је Карл фон Лине 1753. године, а име рода потиче или од имена старогрчке богиње лова и дивљине Артемиде или од легендарне владарке и ботаничарке из Карије Артемизије II (умрла вероватно 350. године пре нове ере).

Род пелина чине вишегодишње зељасте, полужбунасте и жбунасте биљке, а већина врста је позната по свом горком укусу који добијају од терпеноида и лактона. Цветови су јако мали, а опрашивање се врши искључиво путем ветра. Листови су са горње стране код већине врста прекривени беличастим длачицама. Пелини најбоље расту на сувом, сунчаном и храњивим материјама сиромашном земљишту.

Неке од најпознатијих врста овог рода су дивљи пелин (A. vulgaris), обични пелин (A. absinthium), естрагон (A. dracunculus), бели пелин (Artemisia herba-alba) и други.

Биљке из рода пелина су вишегодишње (ретко једногодишње) зељасте и жбунасте биљке висине између 3 и 150 центиметара, са јаким, вретенастим и дрвенастим корењем. Специфичне су по свом горком укусу који добијају од органских једињења терпеноида које садрже листови ових биљака.

Стабла су углавном права, мање дебљине и сребрнасте до беличасте боје. Имају троугласту физиономију. Листови су наизменично распоређени и са једног чвора избија углавном по један лист, сложени су и подељени у више режњева (перасти тип листа). Листови су много крупнији у доњем делу биљке, а са висином им величина опада.

Цветови су углавном мањи, углавном жути, ређе црвенкасти и формирани у виду метлица. Сваки цветић има јајаст облик, дужине између 1 и 10 милиметара. Пелини су вишедоме биљке, а на једној биљци се налазе и мушки и женски цветови. Опрашивање се врсти помоћу ветра.

Неке врсте попут естрагона размножавају се углавном преко ризомастог корења.

Код неких припадника овог рода листови су доста ароматични и имају екстремно горак укус, а неки су нашли употребу у прехрамбеној индустрији и у медицини. Естрагон се тако користи као зачинска биљка, а нарочито је популаран као зачин у француској кухињи. Обични пелин се због своје горчине од давнина користио као средство за борбу против бува, мољаца и других инсеката, а данас се користи за ароматизацију алкохолних пића попут вермута и апсинта. На Балканском полуострву производи се карактеристичан ликер пелинковац са интензивном аромом пелина и око 35% алкохола.

Жбунаста врста Artemisia arborescens („дрвенасти пелин” или шиба) на Бликсом Истоку користи се као чај у комбинацији са листовима нане. Неколико врста се узгаја као украсне биљке.

Органско једињење артемисинин и његови деривати који се добијају екстракцијом из листова слатког пелина (Artemisia annua) представљају једно од најефикаснијих средстава у борби против маларије. Једињење сантонин које се налази присутно код врсте Artemisia cina ефикасно делује на избацивање паразита из организма (посебно глиста). Кинески пелин (Artemisia argyi) има широку употребу у традиционалној кинеској медицини.

Врста Artemisia austriaca благотворно утиче на смањење симптома услед зависности од морфијума.

•  
  Artemisia absinthium
•  
  Artemisia vulgaris
•  
  Естрагон

•  
  Artemisia pycnocephala
•  
  Artemisia abrotanum
•  
  Artemisia annua
•  
  Artemisia californica
•  
  Artemisia mauiensis (Мауијски пелим)
•  
  Artemisia nilagirica (Индијски пелин)
•  
  Artemisia pontica (Римски пелин)

• Обични пелин
• Asteraceae (главочике)