Нана или мента (Mentha) је космополитски род зељастих биљака из породице уснатица (Lamiaceae).
Тачна разлика између врста је нејасна; процењује се да постоје 13 до 24 врсте. Хибридизација се дешава природно тамо где се распони неких врста преклапају. Познати су многи хибриди и сорте.
Нана | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Кладус: | Asterids |
Ред: | Lamiales |
Породица: | Lamiaceae |
Племе: | Mentheae |
Род: | Mentha Linnaeus |
Синоними | |
|
Род има субкосмополитску распрострањеност широм Европе, Африке – (Јужна Африка), Азије, Аустралије – Океаније, Северне Америке и Јужне Америке. Његове врсте се могу наћи у многим срединама, али већина најбоље расте у влажним срединама и влажним земљиштима.
Нана је широко распрострањена биљка. Висока је и до тридесет центиметара. Има пријатан мирис. Најчешће се користи код стомачних тегоба. Користи се за прављење чаја.
Нана је ароматична, готово искључиво вишегодишња биљка. Она има широко распрострањене подземне и надземне столоне и усправне, четвртасте разгранате стабљике. Нана може да нарасте 10–120 cm (4–48 инча) у висину и може се ширити на неодређено подручје. Због њине склоности да се неконтролисано шири, неке сорте нане се сматрају инвазивним.
Листови су распоређени у наспрамним паровима, облика од дугуљастих до копљастих, често перуханих, са назубљеним рубом. Боје листова варирају од тамнозелене и сиво-зелене до љубичасте, плаве, а понекад и бледо жуте.
Цветови се производе у дугим листовима из пазуха листова. Они су беле до љубичасте боје и производе се у лажним вијугама које се називају вертикиластри. Венчић је двоусни са четири подједнака режња, горњи режањ је обично највећи. Плод је орашаст, и садржи једну до четири семенке.
Мента је члан племена Mentheae у потпородици Nepetoideae. Племе садржи око 65 родова, а односи унутар њега остају нејасни. Аутори се не слажу у погледу класификације Mentha. На пример, M. cervina је смештена у Pulegium и Preslia, а M. cunninghamii у Micromeria. Године 2004, једна молекуларна филогенетичка студија је показала да M. cervina и M. cunninghamii треба да буду укључене у Mentha. Међутим, M. cunninghamii је искључена у третману рода из 2007. године.
Више од 3.000 имена објављено је у роду Mentha, по рангу од врста до облика, од којих се већина сматра синонимима или нелегитимним именима. Таксономија рода је отежана јер се многе врсте лако хибридизују или су саме изведене из могућих древних догађаја хибридизације. Семе из хибрида даје променљиво потомство, које се може ширити вегетативним размножавањем. Варијабилност је довела до онога што је описано као „пароксизми врста и подспецифичних таксона”; на пример, један таксономиста је објавио 434 нова таксона менте само за централну Европу између 1911. и 1916. године. Недавни извори препознају између 18 и 24 врсте.
Род менте има велику групу признатих хибрида. Оне које прихвата база података Биљке света онлајн су наведене у наставку. Родитељске врсте су преузете из Такер & Наци (2007). Синоними, заједно са сортама и варијететима где су доступни, укључени су у специфичне нотоврсте.
Постоје стотине уобичајених назива за врсте и сорте Mentha. Ови укључују:
†Mentha pliocenica фосилне семенке су биле ескавиране у плиоценским наслагама Двореца на десној обали реке Дњепар између градова Речица и Лојев, у југоисточној Белорусији. Фосилно семе је слично семену Mentha aquatica и Mentha arvensis.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Нана, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.