Нана

Тачна разлика између врста је нејасна; процењује се да постоје 13 до 24 врсте. Хибридизација се дешава природно тамо где се распони неких врста преклапају. Познати су многи хибриди и сорте.

Нана
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Eudicotidae
Кладус:	Asterids
Ред:	Lamiales
Породица:	Lamiaceae
Племе:	Mentheae
Род:	Mentha Linnaeus
Синоними
Pulegium Mill. Preslia Opiz Audibertia Benth. Menthella Pérard Minthe St.-Lag.

Род има субкосмополитску распрострањеност широм Европе, Африке – (Јужна Африка), Азије, Аустралије – Океаније, Северне Америке и Јужне Америке. Његове врсте се могу наћи у многим срединама, али већина најбоље расте у влажним срединама и влажним земљиштима.

 

Нана је широко распрострањена биљка. Висока је и до тридесет центиметара. Има пријатан мирис. Најчешће се користи код стомачних тегоба. Користи се за прављење чаја.

Нана је ароматична, готово искључиво вишегодишња биљка. Она има широко распрострањене подземне и надземне столоне и усправне, четвртасте разгранате стабљике. Нана може да нарасте 10–120 cm (4–48 инча) у висину и може се ширити на неодређено подручје. Због њине склоности да се неконтролисано шири, неке сорте нане се сматрају инвазивним.

Листови су распоређени у наспрамним паровима, облика од дугуљастих до копљастих, често перуханих, са назубљеним рубом. Боје листова варирају од тамнозелене и сиво-зелене до љубичасте, плаве, а понекад и бледо жуте.

Цветови се производе у дугим листовима из пазуха листова. Они су беле до љубичасте боје и производе се у лажним вијугама које се називају вертикиластри. Венчић је двоусни са четири подједнака режња, горњи режањ је обично највећи. Плод је орашаст, и садржи једну до четири семенке.

Мента је члан племена Mentheae у потпородици Nepetoideae. Племе садржи око 65 родова, а односи унутар њега остају нејасни. Аутори се не слажу у погледу класификације Mentha. На пример, M. cervina је смештена у Pulegium и Preslia, а M. cunninghamii у Micromeria. Године 2004, једна молекуларна филогенетичка студија је показала да M. cervina и M. cunninghamii треба да буду укључене у Mentha. Међутим, M. cunninghamii је искључена у третману рода из 2007. године.

Више од 3.000 имена објављено је у роду Mentha, по рангу од врста до облика, од којих се већина сматра синонимима или нелегитимним именима. Таксономија рода је отежана јер се многе врсте лако хибридизују или су саме изведене из могућих древних догађаја хибридизације. Семе из хибрида даје променљиво потомство, које се може ширити вегетативним размножавањем. Варијабилност је довела до онога што је описано као „пароксизми врста и подспецифичних таксона”; на пример, један таксономиста је објавио 434 нова таксона менте само за централну Европу између 1911. и 1916. године. Недавни извори препознају између 18 и 24 врсте.

Врсте

Хибриди

 

Род менте има велику групу признатих хибрида. Оне које прихвата база података Биљке света онлајн су наведене у наставку. Родитељске врсте су преузете из Такер & Наци (2007). Синоними, заједно са сортама и варијететима где су доступни, укључени су у специфичне нотоврсте.

Уобичајени називи и сорте

Постоје стотине уобичајених назива за врсте и сорте Mentha. Ови укључују:

†Mentha pliocenica фосилне семенке су биле ескавиране у плиоценским наслагама Двореца на десној обали реке Дњепар између градова Речица и Лојев, у југоисточној Белорусији. Фосилно семе је слично семену Mentha aquatica и Mentha arvensis.