Михаил Љермонтов

октобар">15. октобар 1814 — Пјатигорск, 27. јул 1841) је био руски романтичарски писац и песник, познат као „песник Кавказа“.

Михаил Љермонтов
Михаил Љермонтов
Лични подаци
Пуно име	Михаил Јурјевич Љермонтов
Датум рођења	(1814-10-15)15. октобар 1814.
Место рођења	Москва, Руска Империја
Датум смрти	27. јул 1841.(1841-07-27) (26 год.)
Место смрти	Пјатигорск, Руска Империја
Образовање	Николајевска коњичка школа, Moscow university boarding school
Потпис

Љермонтов је рођен у Москви 3. октобра(јк)/15. октобар 1814, а одрастао је у селу Тархани, где се налази његов гроб. Његова породица води порекло од шкота Леармоунт, који се доселио у Русију у раном XVII веку.

Његова баба, која га је одгајила јер му је мајка рано умрла, а отац био у војсци, се постарала да Љермонтов добије одлично образовање.

Након завршетка гимназије, Љермонтов је 1830. уписао Московски универзитет, али се није дуго задржао због непокорности према једном професору. Од 1830. до 1834. је ишао у војну школу у Санкт Петербургу те је постао официр. За то време је писао доста поезије под утицајем Пушкина и Бајрона. Такође се занимао за руску историју и средњовековну епску поезију, што се одразило на „песму трговца Калашњикова“, дугачку поему „Бородино“ и серију популарних балада.

Након смрти Пушкина 1837. године, Љермонтов је изразио осећања кроз песму упућену Цару Николају I Павловичу, захтевајући освету над убицом Пушкина. Песма је осудила „стубове“ руске високе класе за Пушкинову смрт.

Николај Павлович га је због ове песме прогнао на Кавказ, где је Љермонтов већ био као мали.

Љермонтов је посетио Санкт Петербург 1838. и 1839. године. Његова неузвраћена љубав према Варвари Лопухини је забележена у незавршеном роману Кнегиња Лиговска. Након двобоја са сином француског велепосланика, опет је враћен у војску на Кавказу.

Године 1839. завршио је свој једини роман, Јунак нашег доба, који готово предвиђа двобој у ком је Љермонтов изгубио живот две године касније, 27. јула (15. јул (јк)/а) 1841.

Током свог живота, Љермонтов је објавио само једну збирку песама 1840. године. Три нове збирке, оштро цензурисане, су објављене годину дана након његове смрти.

Објавио је само један роман, који је имао пуно утицаја на руску прозу. „Јунак нашег доба“ је уско повезана колекција приповетки о личности Печорина.

Иновативна структура романа је навела на неколико имитација, једна од којих је Набоков роман Пнин (1955).

Писао је поеме: „Демон“, „Песма о трговцу Калашникову“, „Мцири“, песме: „Пророк“, „Песник“, „Излазим сам на пут...“, „Једро“, „Поводом песникове смрти“, „Мисао“, „Отаџбина“, „Збогом, неумивена Русијо...“, „Облаци“, драму „Маскарада“ и роман „Јунак нашег доба“.