Миро Вуксановић: српски књижевник, академик и уредник

мај">4. мај 1944) српски је књижевник, уредник и академик Српске академије науке и уметности.

Миро Вуксановић
Вуксановић током посете Адлигату, 2019. године
Лични подаци
Датум рођења	(1944-05-04)4. мај 1944. (79 год.)
Место рођења	Крња Јела, код Шавника, ДФ Југославија
Образовање	Филолошки факултет Универзитета у Београду
Научни рад
Познат по	књижевник, академик САНУ
Награде	НИН-ова награда критике за најбољи роман на српском језику у 2005 Награда Меша Селимовић за најбољу књигу на српском језику у 2005

Вуксановић је покретач и уредник антологије Десет векова српске књижевности. Објављује романе, приповетке, записе и поеме.

У Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, чији је члан, налази се Збирка Мирa Вуксановића са великим бројем његових књига, старих и ретких издања са посветама и потписима.

Миро Вуксановић је рођен у сеоској породици. Основну школу је завршио у родном месту, а нижу гимназију у Боану. У Никшићу је завршио Вишу реалну гимназију. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду 1969. године, на Групи за југословенску и општу књижевност. Радио је као професор српског језика и књижевности у Сомбору. Био је заменик а потом десет година главни уредник часописа „Домети”. Од 1975. био је управник Градске библиотеке у Сомбору. Тај посао је обављао до 1988. Био је потпредседник Матице српске од 2004. до 2008. године и управник Библиотеке Матице српске у Новом Саду од 1988. до 2014. године. Директор је Библиотеке САНУ од 2011. године.

Био је један од оснивача и активни учесник док је деловао Покрет за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.

Учествовао је са саопштењима на двадесетак научних скупова у земљи и на конференцијама ИФЛЕ у Бриселу, Москви, Штокхолму, Пекингу и Копенхагену.

 

Миро Вуксановић је члан Српског књижевног друштва (2003 -), Друштва књижевника Војводине (1979-), затим председник Друштва књижевника Војводине (1985-86), члан Председништва Савеза књижевника Југославије (1985-87), члан Председништва Заједнице националних библиотека Југославије (1988-1992), члан Уређивачког одбора Српске енциклопедије (2004-2021),члан Уређивачког одбора Српског биографског речника (2003-), потпредседник Матице српске (2004-2008, на дужности председника Матице српске 2006-2008) , потпредседник Скупштине и Савета Вукове задужбине (2003-2008), члан Управног одбора Задужбине Милоша Црњанског (2007-2012), члан Управног одбора Матице српске (1988-2008), председник Управног одбора Задужбине Иве Андрића (2016-, члан од 2010), председник Управног одбора Института за српски језик САНУ (2010-2016), председник Националног савета за културу 2015-2016, члан 2011-2016), члан Савета Универзитета у Београду (2020-). члан Уређивачког одбора Српске библиографије; главни уредник (3 серије, 29 томова) каталога старих српских књига и легата, Годишњака и других издања Библиотеке Матице српске (1988-2014).

Члан је Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, које подржава од оснивања 2012. године, а у којем се налази Збирка Мире Вуксановића са великим бројем његових књига, првих и ретких издања са посветама и потписима.

Иницијатор је оснивања и главни уредник и директор Издавачког центра Матице српске (2007); покретач и главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске књижевности (2008 - до 2022. објављено 130 књига) и Едиције Матица (2008).

Главни уредник Његошевог зборника Матице српске (2012-)

Покретач и председник Уређивачког одбора Критичког издања дела Иве Андрића (2016 - до 2022. изашло 17 томова).

На предлог Одељења језика и књижевности изабран је за дописног члана САНУ 5. новембра 2009. године. За редовног члана САНУ изабран 5. новембра 2015. године.

У САНУ од 2011. уређује Трибину за приказивање нових издања. Покретач је и уредник издања САНУ : Академске беседе (2016-), Приступна предавања дописних чланова (2019-), Приступне беседе српских академика од 1886. до 1947. године (2020-), Библиографије академика и дописних чланова (2019-) и Годишњак Трибине БСАНУ (2013-).Председник је два Академијска одбора САНУ. Уредио је неколико научних зборника у САНУ (Српска књижевност данас, Јован Скерлић, Андрић, Црњански). Од 2011.је члан Извршног одбора Огранка САНУ у Новом Саду и две комисије Огранка Службено је боравио у Мађарској, Румунији, Аустрији, Белгији, Француској, Немачкој, Совјетском Савезу, Шведској, Куби, Кини, Данској, Грчкој и другим земљама.

Добитник је следећих награда:

• Награда Политике за кратку причу, 1975.
• Октобарска награда Сомбора, 1986.
• Награда „Милорад Панић Суреп”, 1995.
• Награда „Мирослављево јеванђеље”, за роман Семољ гора, 2000.
• Награда Вукове задужбине, за роман Семољ гора, 2000.
• Просветина награда, за роман Семољ гора, 2000.
• Награда „Оскар Давичо”, за роман Семољ гора, 201.
• Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године, за роман Семољ гора, 2002.
• Награда „Светозар Ћоровић”, за роман Точило, 2002.
• Вукова награда, 2004.
• Награда „Лаза Костић”, за роман Семољ земља, 2005.
• НИН-ова награда, за роман Семољ земља, 2006.
• Награда „Меша Селимовић”, за роман Семољ земља, 2006.
• Награда „Златни хит либер”, за роман Семољ земља, 2006.
• Почасни грађанин Билеће, 2006.
• Награда „Запис”, 2007.
• Награда „Ђура Даничић”, 2009.
• Награда „Статуета Бранка Радичевића”, 2010.
• Повеља Удружења књижевника Србије, за животно дело, 2012.
• Награда „Јанко Шафарик”, 2014.
• Награда „Вељкова голубица”, 2015.
• Награда „Печат Херцега Шћепана”, 2017.
• Награда „Михајло Пупин”, за укупно стваралаштво, 2019.
• Награда „Марко Миљанов”, за књигу Даноноћник 2, 2020.
• Повеља за животно дело поводом 175 година Српске читаонице новосадске, 2020.
• Награда „Љубомир П. Ненадовић”, за књигу Бројчаник: путописни дневници, 2021.
• Сретењска повеља удружења Срба у Мађарској, 2022.
• Награда "Миодраг Ћупић" 2023

Библиографија академика Вуксановића је почетком 2022.године садржала око 3.100 јединица (радови и литература о делу).

Романи

• Клетва Пека Перкова, 1977, 1978, 2021.
• Градишта, 1989, 2021.
• Далеко било, 1995, 2018, 2021.
• Семољ гора, 2000, 2001, 2011, 2017, 2021.
• Точило, 2001, 2018,2021.
• Кућни круг, 2003,2021.
• Семољ земља, 2005, 2006 (4 издања), 2011, 2017, 2021.
• Семољ људи, 2008, 2011, 2017, 2021.
• Бихпоље, 2013, 2021.

Приповетке и записи

• Горске очи, 1982, 2021.
• Немушти језик, 1984, 2013, 2021.
• Вучји трагови, 1987, 2013, 2021.
• Повратак у Раванград, 2007, 2016, 2021.
• Отвсјуду, 2008, 2021.
• Клесан камен, 2008, 2023.
• Читање таванице, 2010, 2021.
• Даноноћник 1, 2014, 2023.
• Силазак у реч, 2015, 2023.
• Даноноћник 2, 2019, 2023.
• Бројчаник, 2021, 2023.
• Никад доста живота, 2023

Поеме

• Морачник, 1994, 2021.
• Тамоони, 1992, 2021.

Разговори и приче

• Ликови Милана Коњовића, 1992, 2020, 2023.
• Каже Миро Вуксановић, 2000.
• Душанова књига, 2001.
• Семољ Мира Вуксановића, 2011.
• Насамо с Миланом Коњовићем, 2018, 2023.
• Разговор с Немањом, 2020, 2021.

Одабрана дела

• Одабрани романи 1 - 3, 2011.
• Изабрана дела 1 - 5, 2017, 2018.
• САБРАНА ДЕЛА, прво коло ( 9 томова, 18 књига), 2021.
• САБРАНА ДЕЛА, друго коло ( 11 томова), 2023.

Приређивач

• Лаза Костић у Сомбору, 1980.
• Раванград Вељка Петровића, 1984.
• Летопис Стевана Раичковића, 2007.
• Антологијско научно издање Петар II Петровић Његош, 2010.
• Српски рјечник или азбучни роман Вука Караџића, 2012.
• Милован Ђилас, 2013.
• Његош два века, 2013.
• Његош довијек, 2016.
• Миодраг Булатовић, 2016.
• Вечити календар матерњег језика Иве Андрића, 2018.
• Горска луча (антологија Његошевих стихова), 2018.

Научни и стручни пројекти

• Антологијска едиција Десет векова српске књижевности (покретач и главни уредник)
• Критичко издање дела Иве Андрића (покретач и председник Уређивачког одбора)
• Приступне беседе српских академика (покретач и уредник)

Случај Даноноћник

Студија Александра Ћуковића, Случај Даноноћник, која је објављена у издању новосадске Агоре 2022. године, у оквиру Едиције Огледало, у цјелости је посвећена Даноноћнику Мира Вуксановића. Поговор Ћуковићевој студији написао је књижевни критичар и пјесник проф.др Саша Радојчић.