Каунас

Између два светска рата то је био главни град Литваније. Град је управно средиште истоименог Каунас округа.

Каунас лит. Kaunas
Знаменитости Каунаса
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Литванија
Округ	Каунас округ
Општина	Каунас
Становништво
Становништво	‍
— 2009.	352.279
— густина	2.243,82 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	54° 53′ 57″ С; 23° 54′ 22″ И / 54.899222° С; 23.906161° И / 54.899222; 23.906161
Површина	157 km2
Каунас Каунас на карти Литваније
Поштански број	44001
Позивни број	(+370) 37
Регистарска ознака	K
Веб-сајт
www.kaunas.lt

Каунас има 352.279 становника (2009. г.).

Пре литванске независности био је познат као Ковно, што представља словенски облик имена града. Порекло назива града је највероватније везано за лично име.

Каунас је смештен готово у „географском средишту“ Литваније. Од главног града Вилњуса град је удаљен 102 км западно, а од литванске луке на Балтику и трећег града по величини у држави, града Клајпеде 215 км југоисточно.

Рељеф: Град Каунас се налази у равничарском подручју, на приближно 30 m надморске висине. Старо језгро града се образовало на стратешки важном брежуљку изнад ушћа река.

Клима: У Каунасу влада континентална клима.

Воде: Каунас је смештен на ушћу две реке важне за Литванију, Нериса и Њемена. Како су ове реке границе између историјских литванских покрајина, Каунас се делом налази у Џукији, делом у Сувалкији и делом у Аукштајтији. Овако повољан положај био је велика предност у мирним временима, али је у време ратова узроковао пустошења ово стратешки добро постављеног града.

 

 

Према предању град је основан 1030. године, али први пут се 1361. године спомиње у писаним изворима. У 13. веку изграђени су зидови као заштита од сталних упада Тевтонских витезова. Тевтонски витезови су освојили Каунас 1362. године и уништили су замак Каунас. Витаутас Велики му је дао права 1408. године. Каунас је добио на значају, јер је представљао раскрсницу трговачких путева, а био је речна лука. Члан Ханзеатске лиге постао је 1441. године. До 16. века имао је јавну школу, болницу.

За Каунас 17. и 18. век нису били тако срећни. Руска војска је 1665. године неколико пута нападала град, а 1701. г. Швеђани су га заузели. Куга је харала градом 1657. и 1708. године, а део Каунаса је страдао у пожарима 1731. и 1732. године. После коначне деобе Пољско-литванске државе 1795. године. Каунас је припао Руском царству. Наполеон је 1812. године два пута прошао кроз Каунас уништавајући га. Железница је 1862. године повезала Русију са Немачком, а Каунас је постао важно железничко чвориште. Постепено је град постао средиште литванског народног препорода. Град су поред Литванаца насељавали и Руси, Јевреји, Немци и Пољаци.

Каунас су после Првог светског рата заузели бољшевици, па Пољска, да би на крају постао главни град Литваније. Тада је Каунас био и највећи град Литваније, с обзиром да је данашњи Вилњус био део међуратне Пољске. Совјетски Савез је 1940. године припојио Каунас са већим делом тадашње Литваније. Град је постао део Литванске ССР, а ускоро је седиште републике пренесено у Вилњус. Почетком немачке најезде на СССР 25. јуна 1941. године групе наоружаних Литванаца, које је предводио Алгирда Климаитис напали су 38.000 Јевреја у Каунасу, од чега су убили њих 3.800. Већину преосталих Јевреја затворили су у концлогор Кауен. Само 3.000 Јевреја је преживело рат.

Током протеклих две деценије становништво Каунаса се стално смањује:

• 1796. 8.500
• 1860. 23.300
• 1897. 71.000
• 1923. 92.000
• 1940. 154.000
• 1966. 275.000
• 1989. 418.087
• 2001. 378.943
• 2009. 352.279

Етнички састав: Иако је Каунас кроз историју био увек верски и етнички мешовито насеље, увек је имао израженији „литвански“ карактер у односу на друге значајне градове у данашњој Литванији (посебно у односу на Вилњус). Последњих деценија град је умногоме изгубио ову „шароликост":

1939. године

1. Литванци 60%
2. Јевреји 25%
3. Пољаци 10%
4. остали 5%

2001. године

1. Литванци 92,9%
2. Руси 4,4%
3. Украјинци 0,5%
4. Пољаци 0,4%
5. остали 1,8%

Каунас има очувано старо градско језгро (мада скромно по значају), као и веома занимљив источни „анекс“ уз њега - део града образован у циљу стварања престонице међуратне Литваније са бројним здањима управе и културе од националног значаја.

Највеће Знаменитости:

• Каунашки замак, 14. век,
• Римокатоличка Црква св. Витаутаса, најстарија у граду,
• Римокатоличка Катедрала св. Петра и Павла,
• Руска православна Црква св. Архангела Михајла,
• Римокатолички манастир Пажаислис
• Стара градска кућа.

Познат је по кошаркашком клубу Жалгирис, који је био један од најјачих европских кошаркашких клубова.

•   Гренобл
•   Калињинград
•   Била Церква
•   Харков
•   Вроцлав
•   Тампере
•   Брно
•   Векше
•   Лос Анђелес
•   Сјамен
•   Ферара
•   Тарту
•   Тјумењ
•   Бјалисток
•   Канели (Асти)
•   Бреша
•   Кава де Тирени
•   Адис Абеба
•   Сторо
•   Санкт Петербург
•   Оденсе
•   Мислибож
•   Луцк

•  
  Римокатоличка Катедрала св. Петра и Павла
•  
  Руска православна Црква св. Архангела Михајла
•  
  Црква манастира Пажаислис
•  
  Стара градска кућа

• Званични веб-сајт
• Туристички водич кроз град Архивирано на сајту Wayback Machine (8. новембар 2011)