Литвански (литв.
Најсличнији језик литванском је летонски, и уједно ова два језика су једина два жива балтичка језика.
литвански | |
---|---|
lietuvių kalba | |
Говори се у | Литванија Белорусија Пољска |
Број говорника | матерњи: око 2,7 милиона (Литванија) 500.000 у инострансву (недостаје датум) |
индоевропски
| |
латиница (литвански алфабет) | |
Званични статус | |
Службени језик у | Литванија Европска унија |
Признати мањински језик у | |
Регулише | Комисија за литвански језик (литвански: Valstybinė lietuvių kalbos komisija) |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | lt |
ISO 639-2 | lit |
ISO 639-3 | lit |
Већински језик Мањински језик | |
У свету литвански говори око 4 милиона људи, од тога 3 милиона у Литванији (80% становништва). Уласком Литваније у Европску унију, велики број Литванаца је отишао на запад, тако да их данас само у Ирској има 120.000.
Литвански језик обухвата две групе дијалеката северне (žemaitique), и јужне (aukštaitique). Јужни дијалети, познати и као „високи“, основа су савременог књижевног језика.
Литвански језик још увек садржи неке фонетске и морфолошке особине прото индоевропског језика и стога је веома значајан за лингвистичка истраживања. Ово је најближи језички рођак праиндоевропског језика. Језички историчари сматрају да се прото-балтички језик издвојио од осталих индоевропских језика око 1000 година п. н. е.
Одвајање литванског од летонског језика се збило негде у 7. или 8. веку.
Први текст на литванском је превод црквених химни из 1545. Све до 19-ог века било је мало књига на литванском, а и тад је литвански забрањиван од стране руских власти. Литвански је постао званични језик Литваније 1918.
Писани литвански има 12 самогласника и 20 сугласника. Акценат је слободан и може мењати место. Алфабет има 32 слова: A Ą B C Č D E Ę Ė F G H I Į Y J K L M N O P R S Š T U Ų Ū V Z Ž. Пише се латиничним писмом.
Литвански има веома сложена граматичка правила. Има најсложенији систем партиципа од свих индоевропских језика, који укључује активне, пасивне и герундивне форме.
У литванском језику постоје два граматичка рода: мушки и женски. Не постоји средњи род, али постоје неке форме које потичу од некадашњег средњег рода, на пример атрибутивни придеви. Литвански има пет именичних и три придевске деклинације и три глаголске конјугације. Постојање деклинација омогућава слободан ред речи у реченици.
Литвански језик има 7 падежа: номинатив, генитив, датив, акузатив, инструментал, локатив, и вокатив (попут српског језика). Још два падежна облика се повремено користе, илатив и алатив. Некада се користио и адесив, који је данас изумро.
Литвански језик има јако очуван првобитни фонд речи, што се види из поређења са древним језицима. Рецимо, речи sūnus (син) и avis (овца) су идентичне у санскриту и литванском језику, док се многе друге мало разликују: dūmas/dhumas (дим), vilkas/vrkas (вук). Сличност постоји и са латинским језиком: vyras/vir (човек), ariu/aro (орем), du/duo (два), septyni/septem (седам) итд.
Званична језичка политика је да се радије измишљају нове речи, него да се преузимају стране.
Конјугација у презенту
dirbti = радити | norėti = хтети | skaityti = читати | |
---|---|---|---|
1. sg. | dirbu | noriu | skaitau |
2. sg. | dirbi | nori | skaitai |
3. sg. | dirba | nori | skaito |
1. pl. | dirbame | norime | skaitome |
2. pl. | dirbate | norite | skaitote |
3. pl | dirba | nori | skaito |
Претеритум
dirbti = радити | norėti = хтети | skaityti = читати | |
---|---|---|---|
1. sg. | dirbau | norėjau | skaičiau (палатализација - африката t→č) |
2. sg. | dirbai | norėjai | skaitei |
3. sg. | dirbo | norėji | skaitė |
1. pl. | dirbome | norėjome | skaitėme |
2. pl. | dirbote | norėjote | skaitėte |
3. pl | dirbo | norėjo | skaitė |
Будуће време - инфинитив без суфикса -ti + s + суфикс.
dirbti = радити | norėti = хтети | skaityti = читати | |
---|---|---|---|
1. sg. | dirb-s-iu | norė-s-iu | skaity-s-iu |
2. sg. | dirb-s-i | norė-s-i | skaity-s-i |
3. sg. | dirb-s | norė-s | skaity-s |
1. pl. | dirb-s-ime | norė-s-ime | skaity-s-ime |
2. pl. | dirb-s-ite | norė-s-ite | skaity-s-ite |
3. pl | dirb-s | norė-s | skaity-s |
Фреквентатив - инфинитив без суфикса -ti + dav + суфикс.
dirbti = радити | norėti = хтети | skaityti = читати | |
---|---|---|---|
1. sg. | dirb-dav-au | norė-dav-au | skaity-dav-au |
2. sg. | dirb-dav-ai | norė-dav-ai | skaity-dav-ai |
3. sg. | dirb-dav-o | norė-dav-o | skaity-dav-o |
1. pl. | dirb-dav-ome | norė-dav-ome | skaity-dav-ome |
2. pl. | dirb-dav-ote | norė-dav-ote | skaity-dav-ote |
3. pl | dirb-dav-o | norė-dav-o | skaity-dav-o |
dirbti = радити | norėti = хтети | skaityti = читати | |
---|---|---|---|
1. sg. | dirb-č-iau | norė-č-iau | skaity-č-iau |
2. sg. | dirb-t-um(ei) | norė-t-um(ei) | skaity-t-um(ei) |
3. sg. | dirb-t-ų | norė-t-ų | skaity-t-ų |
1. pl. | dirb-t-ume / umėme | norė-t-ume / umėme | skaity-t-ume / umėme |
2. pl. | dirb-t-ute / umėte | norė-t-ute / umėte | skaity-t-ute / umėte |
3. pl | dirb-t-ų | norė-t-ų | skaity-t-ų |
dirbti = радити | norėti = хтети | skaityti = читати | |
---|---|---|---|
1. sg. | – | – | – |
2. sg. | dirb-k | norė-k | skaity-k |
3. sg. | tegu + презент | tegu + презент | tegu + презент |
1. pl. | dirb-k-ime | norė-k-ime | skaity-k-ime |
2. pl. | dirb-k-ite | norė-k-ite | skaity-k-ite |
3. pl | tegu + презент | tegu + презент | tegu + презент |
број | литвански |
---|---|
1 | vienas |
2 | du, dvi |
3 | trys |
4 | keturi, keturios |
5 | penki, penkios |
6 | šeši, šešios |
7 | septyni, septynios |
8 | aštuoni, aštuonios |
9 | devyni, devynios |
10 | dešimt |
11 | vienuolika |
12 | dvylika |
13 | trylika |
14 | keturiolika |
15 | penkiolika |
16 | šešiolika |
17 | septyniolika |
18 | aštuoniolika |
19 | devyniolika |
20 | dvydešimt |
30 | trysdešimt |
40 | keturiasdešimt |
50 | penkiasdešimt |
60 | šešiasdešimt |
70 | septyniasdešimt |
80 | aštuoniasdešimt |
90 | devyniasdešimt |
100 | šimtas |
1000 | tūkstantis |
Члан 1 Универзалне декларације о људским правима
Visi žmonės gimsta laisvi ir lygūs savo orumu ir teisėmis. Jiems suteiktas protas ir sąžinė ir jie turi elgtis vienas kito atžvilgiu kaip broliai.
Sausis, Vasaris, Kovas, Balandis, Gegužė, Birželis,
Liepa, Rugpjūtis, Rugsėjis, Spalis, Lapkritis, Gruodis
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Литвански језик, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.