Друштвени покрети су облик колективног деловања усмерен на друштвену промену.
Основна обележја су им неформалност чланства и јавност деловања. Класични примери су покрети за једнака људска права, мировни и еколошки покрети. Не постоји јединствена консензусна дефиниција друштвеног покрета. Они су велике, понекад неформалне, групације индивидуа или организација са фокусом на специфичне политичке или друштвене промене. Другим речима, они изводе, одупиру се или поништавају друштвене промене. Они пружају начин за темељне друштвене промене унутар нација.
Друштвени покрети могу бити дефинисани као „организационе структуре и стратегије које могу да оснаже потлачене популације тако да се успоставе ефикасни изазови и да се одупру моћнијим и напреднијим елитама”.
Политичке науке и социологија су развиле разне теорије и емпиријска истраживања о друштвеним покретима. На пример, нека истраживања у политици наглашавају однос између популарних покрета и формирања нових политичких партија као и расправљање о функцији друштвених покрета у односу на постављање програма и утицај на политику. Социолози разликују неколико типова друштвених покрета који истражују ствари као што су опсег, тип промене, метод рада, и временски оквир.
"Колективно понашање је неиституционализовани облик мобилизације на акцију која треба ублажити једну или више врста друштвених напетости на темељу неких општеприхваћених веровања." Нил Смелсер, Теорија колективног понашања, 1963.
За разлику од спонтаних масовних акција, као што су устанак или побуна, покрети имају одређени ниво намераване акције ради признатог друштвеног циља.
За разлику од политичких странака, немају чврсту организацију, али унутар великих покрета (нпр. раднички, еколошки, феминистички покрет) често се обликује неколико организованих политичких група. Њихово деловање не долази од одлука и подстицаја вођства, већ произлази из ставова и тежњи чланства, који обично делују унутар широког и лабавог организацијског оквира.
Тежња за променом је главни критеријум који их разликује од интересних група. Постојање покрета је симптом незадовољства друштвеним поретком.
Давид Аберле дефинише друштвени покрет као "организовани покушај групе људи да спроведу неку промену суочавајући се с отпором друге групе људи".
Истраживачи уочавају 4 фазе развоја типичног социјалног покрета:
Међу истраживачима покрета је уобичајено разликовање старих и нових друштвене покрета, с обзиром на ниво друштва у ком делују и на циљеве деловања. Стари друштвени покрети делују унутар индустријског друштва, а њима доминирају питања раста и расподеле, сигурности и права. Нови покрети настају унутар постиндустријског друштва, које не зависи толико од индустријске производње, јер се темељи на информацијама и комуникацији (информацијско друштво, умрежено друштво). Развој технологије и њене примене, стварају нове ризике и претње: нуклеарни холокауст, индустријско загађење, културно унификовање, уништење околине, итд.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Друштвени покрет, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.