Двадесет Хиљада Миља Под Морем: роман француског писца Жил Верна

Роман је посвећен истраживању морских дубина са новим проналаском 19. века -подморницом, названом Наутилус, којом управља капетан Немо. Ова узбудљива визионарска, научно фантастична прича је пуна драматичних догађаја, страсти, и описа лепоте подводног света.

Двадесет хиљада миља под морем
Двадесет хиљада миља под морем, француско издање.
Настанак и садржај
Ориг. наслов	Vingt mille lieues sous les mers
Аутор	Жил Верн
Земља	Француска
Језик	француски
Издавање
Датум	1870

Главни ликови романа су професор Пјер Аронакс, капетан Немо, професоров асистент Консеј, морнар Нед Ленд, и капетан Фарагат.

Наслов се односи на раздаљину пређену под различитим морима: 20 000 метричких лига (80 000 км, преко 40 000 наутичких миља), скоро више од обима Земље.

 

Године 1866. у водама Пацифика почињу да се шире гласине о морском чудовишту што је узрујало многе бродовласнике. Нико није био сигуран о чему се ради, а проблем постаје озбиљан када су два прекоокеанска брода претрпела оштећења након судара са нечим непознатим. Посада брода Абрахам Линколн креће у њено истраживање, заједно са професором Аронаксом, његовим асистентом Консејем и морнарем, Канађанином, Недом Ландом. После пар месеци неуспеле потраге, кад су већ скоро изгубили наду, наилазе на чудовиште, Брод је био опремљен најновијим оружјима које је новац могао да купи, али то ипак није било довољно да се пробије дуго црно тело немани, које брзо и ефикасно напада брод и потапа га.

Док су Аронакс, Нед и Консеј плутали морем поред олупина брода појављује се подморница Наутилус капетана Нема и сви заједно улазе у њу. Тада упознају капетана подморнице, Нема, тврдог, углађеног и образованог одметника од цивилизације рањеног људским конвенцијама и друштвеним уређењима. Из његове перспективе виђење ситуације је било другачије од њиховог, он их је сматрао непријатељима који су без разлога пореметили његов мир. Пошто Нед и Консеј сада знају поморску тајну не допушта им да напусте подморницу, што према перцепцији капетана није затвор, већ ултимативна слобода, лепоте морских дубина и морски ресурси су све што некоме треба, док копно и спољни свет пружају несигурност и правила уређених људских заједница.

У даљим месецима посећују острва, врше подморска истраживања и упадају у разне догодовштине, а професор, Консеј и Ланд покушавају бег без успеха. Касније долазе до Антарктика, бивају заробљени у сантама леда и некако се једва ослобађају. Нови покушај бега им успијева у тренутку кад је подморница наишла на огроман вртлог и нестала, а они се нашли на отоку близу Норвешке.

Претпостављено име капетана Нема подсећа на Хомерову Одисеју, када Одисеј наилази на монструозног Киклопа Полифема током својих лутања. Полифем пита Одисеја како се зове, а Одисеј одговара да је то Оутис (Οὖτις) 'нико', преведено на латински као Немо. Попут капетана Нема, Одисеј лута морима у изгнанству (иако само 10 година) и на сличан начин тугује због трагичне смрти своје посаде.

У роману се више пута помиње командант америчке морнарице Метју Фонтен Мори, океанограф који је истраживао ветрове, мора и струје, сакупљао узорке из дубина и мапирао светске океане. Маури је био међународно познат, а Верн је можда знао за његово француско порекло.

Роман алудира на друге Французе, укључујући Лаперуза, прослављеног истраживача чије су две ратне паљуге нестале током путовања глобалном пловидбом; Жил Димон д'Ирвил, каснији истраживач који је пронашао остатке једног од Лапероусових бродова; и Фердинанд де Лесепс, градитељ Суецког канала и нећак јединог преживелог Лапероусове несрећне експедиције. Наутилус иде стопама ових људи: посећује воде где су нестала Лаперузова пловила; она улази у Торес мореуз и ту се насукава, као и д'Ирвилов брод, Астролаб; и она пролази испод Суецког канала кроз фиктивни подводни тунел који спаја Црвено са Средоземним морем.

У вероватно најпознатијој епизоди романа, бици са јатом џиновских лигњи, једно од чудовишта хвата члана посаде. Осврћући се на битку у следећем поглављу, Аронакс пише: „Да би се пренели такви призори, било би потребно перо нашег најчувенијег песника, Виктора Игоа, аутора The Toilers of the Sea. Роман бестселера из Верновог доба, The Toilers of the Seaа такође има претећег главоножаца: радника који се бори са хоботницом, за коју критичари верују да је симбол индустријске револуције. Свакако је на Верна утицао Игоов роман, и, писајући ову варијацију о сусрету са хоботницом, можда је намеравао да симбол такође узме у обзир Револуције 1848.

Други симболи и теме изазивају савремене критичаре. Маргарет Драбл, на пример, тврди да је Вернов ремек дело такође антиципирао еколошки покрет и утицао на француске авангардне слике. Што се тиче додатних мотива у роману, Капетан Немо се више пута бори против прогоњених и потлачених у свету. Док је био у водама Средоземног мора, капетан пружа финансијску подршку побуњеницима који су се одупирали отоманској власти током Критске побуне 1866–1869, доказујући професору Аронаксу да није прекинуо све односе са човечанством. У другој епизоди, Немо спасава индијског рониоца бисера од напада ајкуле, а затим му даје кесицу пуну бисера, више него што је човек могао да прикупи након година свог опасног посла. Немо касније примећује да ронилац, као родом из Британске Индије, „живи у земљи потлачених“.

Роман има политички коментар наговештен у лику и позадини самог капетана Нема. Немо каже професору Аронаксу: „Тај Индијанац, господине, је становник потлачене земље; а ја сам још увек, и бићу, до последњег даха, један од њих!“ У почетним нацртима романа, мистериозни капетан је био пољски племић, чију су породицу и домовину поклале руске снаге током пољског јануарског устанка 1863. Међутим, ове специфичности су потиснуте у фазама уређивања на инсистирање Верновог издавача Пјер-Жула Хецела, за кога су данашњи научници веровали да је одговоран за многе модификације Вернових оригиналних рукописа. У то време Француска је била наводни савезник Руског царства, па је Хецел захтевао да Верн потисне идентитет Немовог непријатеља, не само да би избегао политичке компликације већ и да би спречио мању продају уколико се роман појави у руском преводу. Стога професор Аронакс никада не открива Немово порекло.

Чак и тако, остаје траг од првобитне концепције романа, детаљ који је Хецелу можда измицао: његова алузија на неуспешну побуну под пољским херојем Тадеушом Кошћушком, вођом устанка против руске и пруске контроле 1794. године; Костјушко је оплакивао претходни пораз своје земље латиничним узвиком Finis Poloniae! (Пољске више нема!).

Пет година касније, и поново на Хецелово инсистирање, Капетан Немо је поново активиран и преуређен за још један Вернов роман Мистериозно острво. Писац мења капетанову националност из пољске у индијску, претварајући га у измишљеног потомка Типу Султана, истакнутог владара Мајсора који се борио против Британске источноиндијске компаније у Англо-Мајсорским ратовима. Тако је Немов неименовани непријатељ претворен у традиционалног француског антагониста, Британску империју. Рођен као индијски аристократа, један принц Дакар, Немо је учествовао у великом устанку из 19. века, Индијској побуни 1857. године, коју су Британци на крају угушили. Након што су његову породицу убили Британци, Немо је побегао испод мора, а затим се коначно поново појавио на завршним страницама каснијег романа.

Верн је преузео име Наутилус од једне од најранијих успешних подморница, коју је 1800. године изградио Роберт Фултон, који је такође изумео први комерцијално успешан пароброд. Фултон је своју подморницу назвао по морском мекушцу, коморном наутилусу. Као што је горе наведено, Верн је такође проучавао модел новоразвијене подморнице француске морнарице Плонгеур на Екпоситион Универселле 1867. године, што га је водило у развоју романа Наутилус.

Ронилачка опрема коју користе путници на Наутилусу представљена је као комбинација два постојећа система: 1) површински снабдевено одело, које је снабдевано кисеоником са обале преко цеви; 2) каснији, самостални апарат који су дизајнирали Беноа Роукуаирол и Аугусте Денаироузе 1865. године. Њихов проналазак је имао резервоаре причвршћене на полеђину, који су снабдевали ваздухом маску за лице преко првог познатог регулатора потражње. Ронилац није пливао већ је ходао усправно преко морског дна. Овај уређај се звао аерофор (грчки за авио-носач). Његови резервоари за ваздух могли су да издрже само тридесет атмосфера, међутим Немо тврди да би његова футуристичка адаптација могла да прође много боље: „ Наутилусове пумпе омогућавају ми да складиштим ваздух под значајним притиском... моја ронилачка опрема може да обезбеди ваздух за дисање девет или десет сати."

Верн се вратио теми капетана подморнице одметника у својој много каснијој књизи Facing the Flag (1896). Главни негативац овог романа, Кер Караје, је једноставно бескрупулозни гусар који делује искључиво ради личне користи, потпуно лишен спасоносне милости која је капетану Нему дала одређену племенитост карактера.

Опис подморског истраживања је био револуционаран за време романа, баш као и идеје у осталим Верновим делима тог доба.

• Капетан Немо - главни лик у роману о чијој прошлости се не зна скоро ништа. Нанесене неправде су од научника и инжињера створиле тешку и мрачну особу неповерљиву према људима.
• Доктор Аронакс - предавач у музеју Природних наука у Паризу, позван у ову авантуру захваљујући репутацији стеченој написаном књигом под називом Мистерије океанских дубина.
• Нед Ленд - не дели квалитете Нема и Аронакса, темпераментан и врло једноставан човек. Жали за копном и својим домом кроз читаво путовање и жели да побегне иако је и сам био фасциниран авантуром у којој се нашао.
• Консеј - асистент и слуга доктора Аронакса и врло лојална особа. Веран својим начелима и вешт са рукама. Више пута током авантуре угрожава себе да би помогао људима до којих му је стало.