Врњачка Бања: градско насеље у Рашком округу

Према попису из 2022. било је 9.252 становника. Највећа је бања у Србији, као и једна од најпосећенијих туристичких дестинација у држави.

Врњачка Бања
Врњачка Бања
Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Рашки
Општина	Врњачка Бања
Становништво
— 2022.	9.252
Географске карактеристике
Координате	43° 37′ 25″ С; 20° 53′ 37″ И / 43.623582° С; 20.893696° И / 43.623582; 20.893696
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	217 m
Врњачка Бања Врњачка Бања на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	36210
Позивни број	036
Регистарска ознака	ВБ

 

Врњачка Бања је седиште општине Врњачка Бања. Налази се у централној Србији, у долини Западног Поморавља на надморској висини од 217 m, и административно припада Рашком округу. Удаљена је око 200 km јужно од Београда, 25 km од Краљева и 11 km од Трстеника. Смештена је између планине Гоч (1216 m) и Западне Мораве. Врњачка Бања је туристичко место првог степена, центар интегралне туристичке регије, налази се на 43°37' северне географске ширине и 20°53' источне географске дужине. Бањско насеље је делом на северним обронцима планине Гоч, која припада шумском-планинском комплексу који чине Копаоник, Јастребац, Столови и Жељин, према Западној Морави и јужним обронцима Гледићхих планина.

Просторно, општина Врњачка Бања припада групи мањих општина у Србији. Обухватајући простор средњег поља Западног Поморавља, општина Врњачка Бања се налази на инфраструктурном коридору Краљево-Крушевац. Магистралним, железничким и путним правцем повезана је преко Краљева и Крушевца са свим осталим подручјима у Србији, а путем преко Гоча и непосредно са Александровцем.

Клима Врњачке Бање је умерено континентална са утицајем планинске климе. Лета су са свежим јутрима и вечерима због ветра који дува са Гоча према Западној Морави, а зиме су снеговите и без оштрих мразева. Средња годишња температура износи 10,5 °C, а средња летња 20 °C.

Минералне воде

У Врњачкој Бањи се налази седам минералних извора. То су: Топла вода, Слатина, Снежник, Језеро, Борјак, Бели извор и Врњачко врело, од којих се за терапије користе четири (Топла вода, Снежник, Језеро и Слатина ) док се воде са три извора флаширају као природне минералне воде (Вода Врњци - Борјак, Борјак 3 и Белимарковац за Елемент воду).

Врњачке минералне воде се примењују код лечења:

• шећерних болести
• стање после прележане заразне жутице
• хроничног запаљења црева и желуца
• болест жучне кесе и жучних путева
• чира у желуцу и дванаестопалачном цреву
• болест бубрежне карлице, мокраћне бешике и мокраћних путева и других болести.

Врњачка Бања има веома дугу традицију лечилишта. На врњачком топлом минералном извору у времену од II до 4. века Римљани су изградили лечилиште и опоравилиште AQUAE ORCINAE. О томе сведоче и археолошки налази у ужем језгру римске бање, односно, базена за купање, римског извора топле минералне воде (Fons Romanus) и мноштво кованог новца који остављан у лековитом извору. Овде су на лечење и опоравак махом долазили римски легионари, као и романизована аристократија староседелаца.

По једној причи, до 18. века се у Врњцима налазила велика борова шума, која је исечена по налогу новопазарског аге, чија је жена обљубљена када је овај разапео шатор у шуми. Даље по причи, остављен је само један бор о који се, из срамоте, обесио сеоски кнез - велико стабло се могло видети у бањи 1930-тих.

Развој модерне Врњачке Бање започео је 1868. године радом Оснивачког друштва, најстарије туристичке организације на Балкану. По једној причи, прва сезона у бањи је била 1870, ординирајући доктор је био Фрања Рибникар, отац оснивача „Политике”, срески лекар у Трстенику. Између 1882. и 1887. године у Бањи је изграђен Дворац Белимарковића.

У бањи је 1935. било 28.000 пријављених гостију и преко 50.000 туриста и оних на кратком боравку, по чему је ово било најпосећеније место у Југославији. Овде постоји више вила, хотела, пансиона и гостионица саграђених крајем 19. и почетком 20. века.

•  
  Бања у међуратном периоду
•  
  Дворац Белимарковића
•  
  Чајкино брдо
•  
  Мост Даљинар
•  
  Спомен-парк Попина, Штулац

Значајне године

 

 

 

• 1833 - Територије на којој се налази Врњачка Бања припојене Кнежевини Србији
• 1834 - Завршена градња храма Рождества Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи
• 1835 - Сигисмунд Аугуст Волфганг барон Хердер извршио прву анализу врњачке топле минералне воде
• 1868 (1. јула по старом календару) - У Крушевцу основано Основателно фундаторско друштво кисело-вруће воде у Врњцима
• Јул 1869 - Званично отворена прва сезона у Врњачкој Бањи
• 1869 - Основана ОШ „Попински борци” Врњачка Бања
• 1875 - Сима Лозанић извршио прву потпуну анализу врњачке минералне воде
• 1883 - Врњачка Бања од Основателног фундаторског друштва кисело-вруће воде у Врњцима прешла под ингеренцију државе
• 1885 - Одређене прве границе бањског рејона
• 1892 - Генерал Јован Белимарковић изградио први водовод у Врњачкој Бањи
• 1905 - Набављена прва парна машина за производњу електричне енергије
• 1910 - Први воз прошао је кроз железничку станицу у Врњцима на прузи Сталаћ-Пожега

 

• 9. новембар 1915 - Аустроугарска војска окупирала Врњачку Бању
• 19. октобар 1918 (стари календар) - Ослобођена Врњачка Бања
• 1929 - Изграђена модерна електрична централа
• 30. децембар 1933 - У Београду основано Друштво пријатеља Врњачке Бање
• 1941, почетком - Довршава се зграда клинике.
• 17. новембар 1941 - Почела са радом Самоуправна реална гимназија
• 14. октобар 1944 - Ослобођена Врњачка Бања од немачких окупатора
• 1955 - Врњачка Бања припала Срезу Краљево
• 1962 - Поново отворена гимназија у Врњачкој Бањи
• 2011 – основан Факултет за хотелијерство и туризам

 

Главна привредна грана у Врњачкој Бањи је туризам. Као једна од водећих туристичких дестинација у Србији, Врњачка Бања предњачи у увођењу иновативности у презентовању туристичких потенцијала. Врњачка Бања је једна од ретких туристичких дестинација у Србији у којој егзистира туристичка картица под називом Serbian Tourist & Shopping Card посредством које је могуће остварити читав низ попуста при куповини роба или услуга. Картица је намењена како туристима, тако и резидентима Врњачке Бање. Међутим сем туризма за привреду Врњачке Бање битна су предузећа:

• Специјална болница Меркур - једна од водећих здравствених установа у Србији
• Бели Бор - предузеће за производњу и прераду дрвета
• Вода Врњци - предузеће за флаширање минералне воде које је са експлоатацијом минералне воде почело 1970. године.
• Интерклима - предузеће за промет, инжењеринг, пројектовање и извођење грађевинских, термо, електро, гасних и хидротехничких инсталација, уређаја и постројења
• ДЕЦО д.о.о. - предузеће за извођење електроинсталационих радова

 

У Врњачкој бањи се традиционално организује Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Једна од традиционалних манифестација је Врњачки карневал.

Догађаје из области културе на нивоу општине координише и организује Културни центар Врњачка Бања.

У бањи се налази неколико историјски и архитектонски значајних зграда, као што је Дворац Белимарковића .

На простору општине налазе се и бројне скулптуре вајара као што су: Матија Вуковић, Ернст Неизвесни, Светомир Арсић Басара, Олга Јанчић, Алина Шапошњикова, Момчило Крковић, Милија Глишић, Петар Хаџи Бошков, Франце Ротар, Богдан Богдановић, Стефан Маневски, Павле Пејовић и други.

Култура сећања и анти-фашистичка традиција се баштини у општини кроз низ јавних споменика и бисти учесника борбе против окупатора. Знаменит симбол града у овом домену културе сећања је Спомен-парк Попина.

Овде се налази Чајкино брдо.

 

 

На територији Врњачке Бање се налази следећи верски објекти:

• Црква Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи
• Црква Живоносног Источника Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи
• Црква Светог Саве у Грачацу
• Црква Свете Богородице у Станишинцима
• Манастир Стубал
• Капела Белимарковића у Врњачкој Бањи

Спорт у Врњачкој Бањи је солидно развијен. Спортско рекреациони центар „Рај“ са три фудбалска терена и атлетском стазом је најзначајнији спортски објекат у Врњачкој Бањи. Сем њега у бањи се налази још и Стадион малих спортова „Коцка“ на коме се може играти кошарка, мали фудбал и рукомет. У месту постоји неколико затворених базена који се налазе у склопу хотела, док је у току лета отворен Олимпијски базен. У средишту парка се налазе и два тениска терена на шљаци. Одбојка се може играти у фискултурној сали Гимназије Врњачка Бања.

Спортски клубови

• боксерски клуб
• рукометни клуб „Гоч"
• стонотениски клуб „Гоч"
• фудбалски клуб "Гоч"
• фудбалски клуб "Volley"
• фудбалски клуб „Врњачка Бања"
• одбојкашки клуб „Партизан 2012" Вранеши
• пливачко-ватерполо клуб „Гоч Бели Извор"
• кошаркашки клуб „Гоч Аутопревоз"
• школа кошарке „Баскет"
• тениски клуб „Гоч“
• бодибилдинг клуб „Звезда"
• шаховски клуб „Липова"
• шаховски клуб „Гоч"
• карате клуб „Гоч"
• Теквондо Клуб

Демографија

У насељу Врњачка Бања живи 8.421 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,2 година (42,6 код мушкараца и 45,6 код жена).

Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа примећен је пораст у броју становника.

Демографија Година Становника 1948. 2.355 1953. 3.158 1961. 4.971 1971. 6.520 1981. 9.699 1991. 9.812 9.568 2002. 9.877 10.273 2011. 10.004

• Љубодраг Симоновић, бивши кошаркаш, филозоф и књижевник
• Славко Бањац, певач народне музике
• Звонимир Ђукић, оснивач, гитариста и вокал групе Ван Гог
• др Душан Радић, књижевник и лекар
• Јован Миодраговић, педагог и члан главног просветног савета Краљевине Србије
• Миодраг Б. Протић, сликар и ликовни теоретичар и критичар,
• др Владета Вуковић, књижевник, професор и академик
• Милан Д. Сотировић, историчар
• Игор Гочанин, прослављени ватерполиста, освајач златне олимпијске медаље
• Милан Крчмаревић, фотограф и власник прве модерне фотографске радње
• др Драгутин Живадиновић, лекар, власник санаторијума „Др Живадиновић“ (данас хотел „Александар") и научник, нарочито активан у пољу испитивања дејства минералних вода
• др Тома Милић, лекар и власник првог модерног санаторијума „Свети Ђорђе"
• Станоје Бојовић, фотограф
• Влада Беланијан, књижевник и дугогодишњи управник народне библиотеке „Др Душан Радић"
• Драган Драшковић, историчар и вишегодишњи директор Народног музеја Краљево

• Општина Врњачка Бања
• Термоминерални извори Врњачке Бање
• Чајкино брдо
• Гоч
• Гледићке планине
• Западна Морава
• Специјална болница Меркур

• Званична презентација Врњачке Бање (језик: српски)
• Презентација Врњачког Карневала (језик: српски)
• Презентација општине Врњачка Бања (језик: српски)
• Презентација Туристичке картице Врњачке Бање (језик: српски)

Мапе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)