Бундеслига Њемачке У Фудбалу

Бундеслига (њем.

Бундеслига Њемачке
Тренутна сезона или такмичење:
Current sports event 2023/24.
Бундеслига Њемачке У Фудбалу
Лого Бундеслиге Њемачке
СпортФудбал
Основана1963. год.; прије 61 године (1963)
Број тимова18
ДржаваБундеслига Њемачке У Фудбалу Њемачка
КонфедерацијаУЕФА
Степен1
Нижи степен2. Бундеслига Њемачке
Домаћи купКуп Њемачке
Суперкуп Њемачке
Међународна
такмичења
Лига шампиона
Лига Европе
Лига конференције
Највише титулаБајерн Минхен (32)
Тренутни
првак
Бајер Леверкузен (2023/24)
Веб-сајтwww.bundesliga.de

На врху њемачког система фудбалске лиге, Бундеслига је главно фудбалско такмичење. Бундеслига броји 18 тимова и делује по систему промоције и испадања у 2. Бундеслигу. Сезона траје од августа до маја. Већина утакмица игра се суботом и недељом, а неколико и радним данима. Сви клубови из Бундеслиге квалификују се за Куп Њемачке. Победник Бундеслиге квалификује се за Суперкуп Њемачке.

Педесет шест клубова такмичило се у Бундеслиги од њеног оснивања. Бајерн Минхен је 32 пута освајао титулу, највише међу клубовима Бундеслиге. Међутим, Бундеслига је имала и друге шампионе, међу којима су Борусија Дортмунд, Хамбургер, Вердер Бремен, Борусија Менхенгладбах и Штутгарт. Бундеслига је једна од најбољих националних лига, рангирана је на четвртом месту у Европи према рангу УЕФА коефицијента лиге за сезону 2020/21, на основу учинака у европским такмичењима у протеклих пет сезона. Бундеслига је прва фудбалска лига на свету по просечној посећености од свих спортова, просек од 45.134 навијача по утакмици током сезоне 2011/12. био је други по висини у било којој спортској лиги на свету после америчке Националне фудбалске лиге. Бундеслига се емитује на телевизији у преко 200 земаља.

Бундеслига је основана 1962. у Дортмунду, а прва сезона започела је 1963. Структура и организација Бундеслиге, заједно са осталим немачким фудбалским лигама, претрпеле су честе промене. Бундеслигу је основао Фудбалски савез Њемачке (њем. Deutscher Fußball-Bund), али сада њоме управља њемачка фудбалска лига (њем. Deutsche Fußball Liga).

Преглед

Бундеслига се састоји од двије лиге, 1. Бундеслиге и 2. Бундеслиге. 2. Бундеслига је за један ранг нижа лига која постоји од 1974. године.

Бундеслиге су професионална такмичења, као и 3. Лига. Док су све остале лиге аматерског карактера, иако није неуобичајено да послују и дјелују веома професионално (потписивање уговора са играчима и сл.).

Фудбалска лигашка структура Њемачке / 1903. до данас

Њемачка Њемачка Западна Њемачка Западна Њемачка Западна Њемачка Њемачка Њемачка Источна Њемачка
Класа 2008—данас 1994—2008 1974—1994 1963—1974 1946—1963 1933—1945 1903—1932 НДР
1949—1991
I Бундеслига Бундеслига Бундеслига Бундеслига Оберлига Гаулига Вербандслига НДР Оберлига
II 2. Бундеслига 2. Бундеслига 2. Бундеслига Регионална лига 2. Оберлига Бециркслига Бециркслига НДР Лига
III 3. Лига Регионална лига Аматерска Оберлига 1. Аматерска лига 1. Аматерска лига ▼ ??? ▼ ??? НДР Лига
IV Регионална лига Оберлига Вербандслига 2. Аматерска лига 2. Аматерска лига Бециркслига
V Оберлига Ландеслига/Вербанцлига1 Ландеслига А-Класа А-Класа Општинска класа
VI Ландеслига Бецирксоберлига2 ▼ ??? Б-Класа Б-Класа
VII Бецирксоберлига Бециркслига Ц-Класа Ц-Класа
VIII Бециркслига Општинска лига3
IX Општинска лига Општинска лига А
X Општинска лига А Општинска лига Б
XI Општинска лига Б Општинска лига Ц
XII Општинска лига Ц

1 Раније се звала „ландеслига“, негдје и „вербандслига“.
2 Бецирксоберлига није успостављена у свим крајевима, нпр. у Средњем Порајњу.
3 Општинска лига није успостављена у свим крајевима, нпр. у Средњем Порајњу.

Испод класе 2. Бундеслиге, лиге су углавном подијељене на регионалној основи. На примјер, Регионаллига се тренутно састоји од сјеверне и јужне (Nord division, Süd division), а оберлига се састоји од 9 група, које представљају савезне државе или велике градске или географске површине. Класе испод Оберлиге се регионално разликују. Лигашка структура се често мијењала, обично репрезентујући степен развоја тог спорта у тим регионима. Почетком 1990е, након политичких услиједиле су и спортске, односно промјене у организацији такмичења као и уједињење лига бивших одвојених Њемачких држава.

Посједовање лиценце је за један клуб услов учествовања у такмичењима њемачке бундеслиге. Сходно томе, недостатак исте представља принудно учешће у такмичењима једне од регионалних лига.

Распоред утакмица

У току године, сваки клуб игра против сваког клуба по двије утакмице. Једну код куће, а једну у гостима. Сезона траје од августа до маја или јуна, у годинама европских или свјетских првенстава и до априла. Од 1980. постоји и зимска пауза (децембар и јануар). Утакмице почињу суботом у 15:30 сати (у задње вријеме мањи дио утакмица се игра и петком и недјељом).

Клуб са највише освојених поена на крају сезоне постаје првак Њемачке. Два посљедња клуба на табели, падају директно у 2. лигу, док 16-ти игра релегационе утакмице са трећепласираним из друге лиге. Побједник остаје, односно прелази у прву лигу.

Један клуб за побједу у једној утакмици добија три поена а његов противник нула поена. За неријешен резултат оба клуба добијају по један поен. При изједначеном броју поена на табели на крају сезоне, више се пласира онај са бољом гол разликом. При изједначеној гол разлици се више пласира клуб са више постигнутих голова. При изједначеном броју постигнутих голова, игра се одлучујућа утакмица. Њен побједник се позиционира више на табели.

Историја

Општи подаци

Још 1932. је тадашњи председник фудбалског савеза Феликс Линеман (њем. Felix Linnemann) тражио увођење „царске лиге“, једне лиге професионалаца у којој треба да се такмиче најбољи клубови Њемачке. Тај предлог је од регионалних фудбалских удружења био одбијен. До шездесетих година је првак Њемачке одређиван разигравањем регионалних првака, док је на истоку, од сезоне 1949/1950, првак ДДР-а одређиван у ДДР лиги.

Поновну иницијативу за оснивањем савезне Њемачке фудбалске лиге је 1962. покренуо тадашњи предсједник фудбалског савеза Херман Нојбергер (њем. Hermann Neuberger), пар седмица после завршетка светског првенства у Чилеу, где је репрезентација Њемачке била избачена у четвртфиналној утакмици из даљег такмичења. 28. јула 1962. је на седници фудбалског савеза, коначно одлучено успостављање Њемачке савезне фудбалске лиге за сезону 1963/1964.

Пре је лига имала 16 клубова, 5 из јужне, 5 из западне, 3 из северне, 2 из југозападне и један из берлинске регионалне лиге. За избор представника регионалних лига су спортски и економски критеријуми били одлучујући, с тим да је из једног града само један тим могао бити изабран. Своју кандидатуру за пријем у савезну фудбалску лигу, је поднијело укупно 46 клубова. Одлучујући критеријум за избор су били резултати задњих 12 година.

Оснивачки чланови прве савезне фудбалске лиге

Сезона Шампион Бундеслиге
1963/64 Келн
1964/65 Вердер Бремен
1965/66 Минхен 1860
1966/67 Ајнтрахт Брауншвајг
1967/68 Нирнберг
1968/69 Бајерн Минхен
1969/70 Борусија Менхенгладбах
1970/71 Борусија Менхенгладбах
1971/72 Бајерн Минхен
1972/73 Бајерн Минхен
1973/74 Бајерн Минхен
1974/75 Борусија Менхенгладбах
1975/76 Борусија Менхенгладбах
1976/77 Борусија Менхенгладбах
1977/78 Келн
1978/79 Хамбургер
1979/80 Бајерн Минхен
1980/81 Бајерн Минхен
1981/82 Хамбургер
1982/83 Хамбургер
1983/84 Штутгарт
1984/85 Бајерн Минхен
1985/86 Бајерн Минхен
1986/87 Бајерн Минхен
1987/88 Вердер Бремен
1988/89 Бајерн Минхен
1989/90 Бајерн Минхен
1990/91 Кајзерслаутерн
1991/92 Штутгарт
1992/93 Вердер Бремен
1993/94 Бајерн Минхен
1994/95 Борусија Дортмунд
1995/96 Борусија Дортмунд
1996/97 Бајерн Минхен
1997/98 Кајзерслаутерн
1998/99 Бајерн Минхен
1999/00 Бајерн Минхен
2000/01 Бајерн Минхен
2001/02 Борусија Дортмунд
2002/03 Бајерн Минхен
2003/04 Вердер Бремен
2004/05 Бајерн Минхен
2005/06 Бајерн Минхен
2006/07 Штутгарт
2007/08 Бајерн Минхен
2008/09 Волфсбург
2009/10 Бајерн Минхен
2010/11 Борусија Дортмунд
2011/12 Борусија Дортмунд
2012/13 Бајерн Минхен
2013/14 Бајерн Минхен
2014/15 Бајерн Минхен
2015/16 Бајерн Минхен
2016/17 Бајерн Минхен
2017/18 Бајерн Минхен
2018/19 Бајерн Минхен
2019/20 Бајерн Минхен
2020/21 Бајерн Минхен
2021/22 Бајерн Минхен
2022/23 Бајерн Минхен
2023/24 Бајер Леверкузен

1960-е

У сезони 1964/65 је Херти из Берлина одузета лиценца због исплаћених великих сума играчима, па је клуб у следећој сезони морао да игра у другоразредној регионалној лиги. По табели прве сезоне лигу је требало да напусте и Шалке 04 и Карлсруе, али после жалбе тих клубова је одлучено да се број тимова у лиги повиси на 18 и да та два клуба те сезоне не напуштају лигу. Из Берлинског регионалног удружења је примљена у лигу и Тасманија Берлин, али се после те сезоне и закључног напуштања бундеслиге прославила по негативним рекордима свих времена у првој савезној фудбалској лиги (најмање голова: 15, највише примљених голова: 108, најмање поена: 8, најмање побједа: 2, највише пораза: 28, најмање гледалаца: 827 и највећа серија недобијених утакмица: 31). У истој години 1965, у бундеслигу долазе и два, каснија доминирајућа клуба лиге; Борусија Моенхенгладбах и Бајерн Минхен.

1970-е

Почетком седамдесетих, је бундеслига, због тзв. „бундеслига скандала“ изгубила на угледу - који се после побједа на европском првенству 1972. и свјетском првенству 1974. нагло поправља. Борусија Менхенгладбах је по први пут у историји бундеслиге успјела да одбрани титулу првака Њемачке (1970/71). Након тога Бајерн Минхен по први пут, осваја ту титулу три пута за редом (1972/1973/1974). Тај резултат успијевају поновити само Борусија Менхенгладбах (1975/1976/1977) и поново Бајерн Минхен (1985/1986/1987 и 1999/2000/2001). Највишу побједу у историји бундеслиге је остварила Борусија Менхенгладбах против Борусије Дортмунд 1978. гдје је побиједила са 12:0.

1980-е

Осамдесетих година је примијећено опште смањење гледалаца прволигашких утакмица. То се објашњава масовним одливом звијезда њемачког фудбала у иностранство као и појавом проблема хулигана на стадионима. Успјех тениских звијезда Њемачке тих година, Бориса Бекера (њем. Boris Becker) и Штефи Граф (њем. Steffi Graf), је додатно утицао да се интерес гледалаца већински окренуо тениским догађањима.

1990-е

Године 1991. је фудбалском савезу Њемачке прикључен Фудбалски савез ДДР-а и источноњемачки клубови Ханза Росток и Динамо Дрезден се у сезони 1991/92. прикључују савезној фудбалској лиги, која у том прелазном периоду броји 20 клубова.

Почетком 1990-их, бундеслига добија поново на популарности, што се објашњава спортским успјесима њемачке фудбалске репрезентације (треће мјесто на свјетском 1990. и на европском првенству 1996) као и маркетиншким акцијама фудбалског савеза.

Данас

До 2001. за Бундеслигу је био одговоран Њемачки фудбалски савез, а од те године, одговорност преузима новооснована Њемачка фудбалска лига, као приватна подорганизација фудбалског савеза. Она добија надлежности додјеле лиценци клубовима као и за маркетинг лиге.

Утакмицом Хамбургер - Бајерн Минхен, 24. август 2003. године, Бундеслига је прославила свој 40. рођендан. Те године се уводи пракса означавања броја побеђених шампионата, звездама Бундеслига на дресовима клубова.

До сада, на својим дресовима, 6 клубова носи звијезде Бундеслиге:

Умијешаност њемачког судије Роберта Хојцера (њем. Robert Hoyzer) у скандал манипулисања спортским опкладама 2005. године, је довела до кризе у лиги али не и до пада броја гледалаца. У току 306 утакмица сезоне 2005/2006, утакмице је посјетило преко 11,56 милиона навијача (просечно 37.781 гледалаца по једној утамици), што је више од просјечног броја гледалаца у лигама Шпаније, Италије или Енглеске.

Клубови за сезону 2022/23.

Клуб Место Стадион Капацитет
Ајнтрахт Франкфурт Франкфурт Комерцбанк арена 51.500
Аугзбург Аугзбург ВВК арена 30.660
Бајер Леверкузен Леверкузен Бај арена 30.210
Бајерн Минхен Минхен Алијанц арена 75.000
Борусија Дортмунд Дортмунд Сигнал Идуна Парк 81.369
Борусија Менхенгладбах Менхенгладбах Борусија парк 59.724
Бохум Бохум Рурстадион 26.000
Вердер Бремен Бремен Стадион Везер 42.100
Волфсбург Волфсбург Фолксваген арена 30.000
Келн Келн Стадион Рајненергија 49.698
РБ Лајпциг Лајпциг Ред бул арена 47.069
Мајнц 05 Мајнц Мева арена 34.000
Унион Берлин Берлин Стадион Старог шумара 22.012
Фрајбург Фрајбург Европа парк стадион 34.700
Херта Берлин Олимпијски стадион 74.649
1899 Хофенхајм Хофенхајм Рајн Некер арена 30.164
Шалке 04 Гелзенкирхен Фелтинс арена 62.271
Штутгарт Штутгарт Мерцедес-Бенц арена 60.449

Најбољи стријелац

Бундеслига Њемачке У Фудбалу 
Герд Милер
Најбољих 10 стрелаца Бундеслиге свих времена
Мјесто Вријеме Играч Голова Просјек
1 1965—1979 Бундеслига Њемачке У Фудбалу  Герд Милер 365 0.85
2 2010—2022 Бундеслига Њемачке У Фудбалу  Роберт Левандовски 312 0.82
3 1968—1988 Бундеслига Њемачке У Фудбалу  Клаус Фишер 268 0.50
4 1965—1978 Бундеслига Њемачке У Фудбалу  Јуп Хајнкес 220 0.60
5 1969—1990 Бундеслига Њемачке У Фудбалу  Манфред Бургсмилер 213 0.48
6 1999—2020 Бундеслига Њемачке У Фудбалу  Клаудио Пизаро 197 0.40
7 1990—2003 Бундеслига Њемачке У Фудбалу  Улф Кирстен 181 0.52
8 1983—1999 Бундеслига Њемачке У Фудбалу  Штефан Кунц 179 0.40
9 1973—1986 Бундеслига Њемачке У Фудбалу  Дитер Милер 177 0.58
9 1975—1993 Бундеслига Њемачке У Фудбалу  Клаус Алофс 177 0.42

Најбољи стрелац њемачке Бундеслиге свих времена је Герд Милер (њем. Gerd Müller). Он је у 427 утакмица постигао 365 голова, и 5 пута добио награду за најбољег стрелца Бундеслиге. 1972. је добио награду од УЕФЕ за најбољег стрелца Европе златну копачку.

Рекорди у Бундеслиги

Играч са највише утакмица

Највише одиграних утакмица имао је Карл-Хајнц Кербел, који је између 1972. и 1991. за Ајнтрахт из Франкфурта одиграо 605 утакмица.

Остали рекорди

  • Највише аутоголова: Манфред Калц из Хамбургера (6)
  • Најстари играч Bундеслиге: Клаус Фичел из Вердер Бремена (43 године).
  • Постигнут го од најмлађег играча: Нури Шахин из Борусије из Дортмунда (16 година и 335 дана).
  • Највише црвених картона: Јенс Новотни (8 пута).
  • Највише голова из једанаестерца: Манфред Калц (53 са 7 промашених).
  • Највише титула првака као тренер: Удо Латек (8 пута).
  • Највише титула првака као играч: Мемет Шол (8 пута).
  • Највише утакмице као тренер: Ото Рехагел (820 утакмица).
  • Најбржи гол бундеслиге: Ђовани Елбер (11 секунди)

Види још

  • 2. Бундеслига
  • Регионаллига
  • Оберлига
  • Бундеслига Њемачке у фудбалу за жене
  • Шампиони Њемачке (фудбал)

Референце

Спољашње везе

Tags:

Бундеслига Њемачке У Фудбалу ПрегледБундеслига Њемачке У Фудбалу Распоред утакмицаБундеслига Њемачке У Фудбалу ИсторијаБундеслига Њемачке У Фудбалу Клубови за сезону 202223.Бундеслига Њемачке У Фудбалу Најбољи стријелацБундеслига Њемачке У Фудбалу Рекорди у БундеслигиБундеслига Њемачке У Фудбалу Види јошБундеслига Њемачке У Фудбалу РеференцеБундеслига Њемачке У Фудбалу Спољашње везеБундеслига Њемачке У ФудбалуЊемачкаНемачки језикФудбал

🔥 Trending searches on Wiki Српски / Srpski:

Зоран ЦвијановићКад лишће пада (ТВ серија)Лавиринт (филм из 2002)Манастир МанасијаОФК БеоградНаоружање и опрема Војске СрбијеЛозницаPlaninski vrhovi u Srbiji preko 2.000 metaraАлександар I КарађорђевићЗоран РадмиловићДивчибареАлександар БерчекСелим IIЈелена ГавриловићСрећни људиМанастир СопоћаниДесанка МаксимовићПарадајзЛека ДукађинДрагутин Димитријевић АписСрпска деспотовинаОхридРафаел НадалСвети Николај Охридски и ЖичкиДесет Божјих заповестиМилош Петровић (глумац)Аљоша ВучковићКошаркаСуперлига Србије у фудбалуЕмпатијаКалкански круговиЈерменијаĆanaPrinc MustafaСело гори, а баба се чешљаVitaminThe Pirate BayГлавна странаПолиција СрбијеГолубачки градДобрица ЋосићИво АндрићДадо ТопићАлбанијаЛазаричке песмеЦрна свадбаВрбица (празник)Знак „ет”ЈазавацТранссибирска железницаРадомир ЛазовићЗецВладимир ИвићРушка ЈакићЗорана МићановићХладни ратБранислав НушићСремушБожанствена комедијаDragan Malešević TapiВојислав ШешељЖивојин МишићЖенскарошРомео и ЈулијаМилутин МиланковићЗа данас толикоИван БекјаревЗорица БрунцликБаја Мали КнинџаВрањеМанастир СтуденицаЛогор АушвицБелорусијаЗвонко БогданКсенија ПајчинГалеб НикачевићСмедеревоСписак вечитих дербија у фудбалу — првенствоМаринко Роквић🡆 More