Блаже Конески

децембар">19. децембар 1921 — Скопље, 7. децембар 1993) био је утемељивач и један од кодификатора македонског књижевног језика и виђени књижевник, културни и јавни радник: песник, прозаиста, есејиста, историчар књижевности, филолог и лингвиста, предавач и професор на Филозофском факултету у Скопљу.

блаже конески
Блаже Конески
Лични подаци
Датум рођења	(1921-12-19)19. децембар 1921.
Место рођења	Небрегово, код Прилепа, Краљевина СХС
Датум смрти	7. децембар 1993.(1993-12-07) (71 год.)
Место смрти	Скопље, Македонија
Професија	књижевник
Деловање
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Одликовања

Рођен је у селу Небрегово близу Прилепа, у српској породици као Благоје Љамевић. Припада роду Љамевци чија је крсна слава Никољдан. Његов стриц је био познати српски четнички војвода у Старој Србији, Глигор Соколовић. У основну школу је кренуо у родном месту а завршио је у Прилепу, где је завршио и нижу гимназију. Као најбољи ученик добија стипендију и уписује вишу гимназију у Крагујевцу. Након завршетка гимназије, као Благоје Коневић, уписује Медицински факултет у Београду. Међутим, после првог семестра напушта студије медицине и уписује филологију. Због почетка Другог светског рата напушта Југославију и наставља студије филологије у Софији. Након ослобођења, активно се укључује у стандардизовање македонског језика. Саставио је правопис македонског књижевног језика, а такође је био уредник Речника македонског језика. Оснивач је студија македонистике на Скопском универзитету (од 1958. до 1960. је био ректор овог универзитета). Од 1967. је члан Македонске академије наука и уметности (МАНУ) и њен је први председник (до 1975). Такође је био члан македонског ПЕН центра, и члан Друштва писаца Македоније (ДПМ) од 1947. године и његов први председник. Био је члан и САНУ.

Радио је и као уредник књижевних часописа „Нов Ден“ и „Македонски јазик“.

Блаже Конески је кључна фигура за развој македонског језика, али је значајан и у међународним оквирима. Био је члан академија наука и уметности у Загребу, Београду, Сарајеву, Чикагу и Лођу и почасни доктор на универзитетима у Чикагу, Кракову и Скопљу. Његова дела су преведена на српски, словеначки, албански, турски, мађарски, француски, руски, италијански, грчки, пољски, румунски, немачки и енглески језик.

По њему се зове Филолошки факултет Универзитета у Скопљу.

Награде и признања:

• „11 Октомври“
• „Браќа Миладиновци“
• „Ацо Шопов“
• Хердеровата награда
• Његошевата награда
• Награда АВНОЈ-а
• „Златен венец“ на Струшките вечери на поезијата,
• „Скендер Куленовиќ“
• Награда Савеза писаца Совјетског Савеза
• Награда за књижевни опус „Мисла“
• Рациново признање
• „13 Ноември“

 

• Земјата и љубовта (поезија, 1948)
• Македонски правопис со правописен речник (са Крумом Тошевим, 1950)
• Граматика на македонскиот литературен јазик (први део, 1952)
• За македонскиот литературен јазик (1952)
• Песни (1953)
• Граматика на македонскиот литературен јазик (други део, 1954)
• Везилка (поезија, 1955)
• Лозје (1955)
• Речник на македонскиот јазик (1961)
• Песни (1963),
• Историја на македонскиот јазик (1965)
• Речник на македонскиот јазик (књига друга, 1965)
• Речник на македонскиот јазик (књига трећа, 1966)
• Стерна (поезија, 1966)
• Ракување (1969)
• Јазикот на македонската народна поезија (1971)
• Беседи и огледи (1972)
• Записи (поезија, 1974)
• Стари и нови песни (1979)
• Места и мигови (поезија, 1981)
• Чешмите (поезија, 1984)
• Македонскиот 19. век, јазични и книжевно-историјски прилози (1986)
• Ликови и теми (есеји, 1987)
• Послание (поезија, 1987)
• Тиквешки зборник (студија, 1987)
• Средба во рајот (поезија, 1988)
• Црква (поезија, 1988)
• Дневник по многу години (проза, 1988)
• Златоврв (поезија, 1989)
• Поезија (Константин Миладинов) (1989)
• Сеизмограф (поезија, 1989)
• Македонски места и теми (есеји, 1991),
• Небесна река (песме и препеви, 1991),
• Светот на легендатата и песната (есеји и прилози, 1993),
• Црн овен (поезија, 1993)