Басава: Хиндуистички филозоф, државник из 12. века

Практиковао је политику која је ишла против индијске културе и хиндуизма. Постао је познат јер је био један од револуционара који су донели измене у индијском друштву током 12. века.

Басава
Статуа Басаве у Бангалору
Датум рођења	1134. године
Место рођења	Басавана Багевади, Индија
Датум смрти	1169. године
Место смрти	Кудаласангама, Индија
Занимање	државник, песник, социјални реформатор, филозоф, главни министар провинције Бијапур ("ವಚನಗಾರರು")

Башава је ширио друштвену свест кроз своју поезију, у народу познату као Вачанас. Он је одбацио родну или друштвену дискриминацију, сујеверја и ритуале, али је увео Ишталинга огрлицу, са сликом Шиве Линге, свакој особи, без обзира на њено рођење, као стални подсетник на бакти (оданост) Шиви. Снажан промотер ахимсе, такође је осудио људске и животињске жртве. Као главни министар свог краљевства, увео је нове јавне институције као што је Анубава Мантапа (или, „дворана духовног искуства“), која је примала мушкарце и жене из свих социо-економских средина да разговарају о духовним и свакодневним питањима живота, на отвореном.

Традиционалне легенде и хагиографски текстови наводе да је Басава оснивач Лингајата. Међутим, модерна учења која се ослањају на историјске доказе као што су натписи на Калачури наводе да је Басава био песник филозоф који је оживео, рафинирао и подстакао већ постојећу традицију. Басаварајадевара Рагале (доступно је 13 од 25 одељака) канадског песника Харихаре (око 1180) је најранији доступни извештај о животу друштвеног реформатора и сматра се важним, јер је аутор био скоро савременик његовог протагонисте. Потпун приказ Басавиног живота и идеја је испричан у светом телушком тексту из 13. века, Басава Пурани од Палкурикија Соманате.

Басавина књижевна дела укључују Вачана Сахитија на канадском језику. Такође је познат као Бактибандари (дословно, ризничар оданости) и Басавана.

 

Басава је рођен 1131. године у граду Басавана Багевади у северном делу Карнатаке, у породици Мадараса и Мадаламбике, у канадској православној браманској породици посвећеној хиндуистичком божанству Вишну. Назван је Басава, канадски облик санскритског Вришаба у част Нанди бика (носиоца Шиве) и локалне традиције шивизма.

Басава је одрастао у Кудаласангами (северозападна Карнатака), близу обала реке Кришне и њене притоке Малапрабе. Басава је провео дванаест година учећи у хиндуистичком храму у граду Кудаласангама, у Сангамешвари, тада шивској школи учења, вероватно Лакулиша-Пашупата традиције.

Басава се оженио са Гангамбике, рођаком по мајци. Њен отац је био премијер провинције Биџала, Калачурски краљ. Почео је да ради као рачуновођа на краљевом двору. Када му је ујак по мајци умро, краљ га је позвао да буде главни министар. Цар се оженио и Басавином сестром по имену Нагама.ref name=edrice/>

Као главни министар краљевине, Басава је користио државну благајну за покретање друштвених реформи и религиозног покрета усмереног на оживљавање шивизма, препознавање и оснаживање аскета који су се звали џангами. Једна од иновативних институција које је покренуо у 12. веку била је Анубава Мантапа, јавно веће и окупљање које је привлачило мушкарце и жене из различитих слојева живота из удаљених земаља да отворено разговарају о духовним, економским и друштвеним питањима живота. Он је компоновао је поезију на локалном језику и ширио своју поруку масама. Његова учења и стихови као што су Кајакаве Кајласа (Рад је пут ка Кајласи [блаженству, небу] или Рад је богослужење) постали су популарни.

Басави се приписује неколико дела, која се поштују у заједници Верашајва Лингајат. То укључује различите Вачане као што су Шат-стала-вачана (дискурси о шест фаза спасења), Кала-џнана-вачана (прорицање будућности), Мантра-гопија, Гатачакра-вачана и Раџа-јога-вачана.

Хагиографија

Басава Пурана, телушка биографска епска песма, коју је први написао Палкурики Соманата у 13. веку, и ажурирана канадска верзија из 14. века, коју је написао Бима Кави 1369. године, свети су текстови у Верашајва Лингајату.

Друга хагиографска дела укључују Мала Басава-раџа-чаритре из 15. века и Вришабендра Виџаја из 17. века, обе на канадском језику.

Аутентичност

Научници наводе да су песме и легенде о Басави записане дуго након његове смрти. Ово је покренуло питање тачности и креативне интерполације аутора који нису били непосредни сведоци, већ су своје радове изводили ослањајући се на сећање, легенде и приче других. Мајкл наводи: „Све 'Вачана' колекције какве сада постоје вероватно су настале много касније од 15. века [300 година после Басаве]. Много критичног рада треба уложити у утврђивање аутентичности делова ових колекција”.

Басава је био јако цењен филозоф. Због великог поштовања седеоци су га назвали „Вишва гуру” (енгл. Vishva-guru) које је јако цењено и значајно звање у Индији. Његова учења и приповедања прелазе све границе. Подучавао је људе како водити прави начин живота и да центар човечанства треба бити божије искуство, без обзира на пол, порекло или социјалног статуса. Поред наведеног, Басава је био велики хуманиста.

Науку коју је одбрањивао сводила се на једну реченицу: „суштина Шиве је Брахман”. У њему је, на самом почетку времена, боравио свет и све што нас данас окуржује. Верници који прате идеологију Басаве и који желе да се приближе Шиви морају да носе „лингу” (симбол Шиве или Брахмана у приближном облику мушког полног органа) и користити је као амајлију. Овим признањем се одбија дечји брак, омогућава се удовицама да се поново удају и одбија се систем кастова.

• Тадашњи председник Индије Абдул Калам инаугурисао је Басавешварину статуу 28. априла 2003. у Индијском парламенту.
• Басавешвара је први Канадига у чију част је искована пригодна кованица у знак признања за његове друштвене реформе. Бивши премијер Индије, др Манмохан Синг је био у Бенгалуру, главном граду Карнатаке, да би пусти кованицу у оптицај.
• Дана 14. новембра 2015. премијер Индије Нарендра Моди отворио је статуу Басавешваре дуж обале реке Темзе у Ламбету у Лондону.
• Басава Дарма Пета је конструисао статуу Басаве у Басавакалијани високу 33 m.