Џејн Гудол

април">3. април 1934) британски је приматолог, етолог, антрополог. Сматра се најважнијим стручњаком за шимпанзе на свету. Најпознатија је по 55-годишњој студији о друштвеном и породичном животу дивљих шимпанзи, започетој њеним одласком у Национални парк Гомбе Стрим, у Танзанији 1960. Оснивач је Института Џејн Гудол и програма „Корени и изданци”, а обимно је радила на питањима очувања и добробити животиња.

Џејн Гудол
Пуно име	Валери Џејн Морис-Гудол
Име по рођењу	Valerie Jane Morris-Goodall
Датум рођења	(1934-04-03)3. април 1934.
Место рођења	Лондон, Уједињено Краљевство
Jane Goodall's voice from the BBC programme Woman's Hour, 26 January 2010
Потпис

Она је оснивач је Института Џејн Гудол и програма Корени & изданци, и интензивно је радила на питањима очувања и добробити животиња. Служила је у одбору Пројекта нељудских права од његовог оснивања 1996. године.

Валери Џејн Морис Гудол је рођена 3. априла 1934. у Лондону од оца Мортимера Херберта Мориса Гудола, бизнисмена и мајке Маргарет Мајфењу Џозеф, писца. Као дете, од оца је добила плишану играчку шимпанзу и на тај начин развила љубав према приматима. Та играчка и данас путује са њом по читавом свету.

Године 1957. одлази у Кенију, на фарму пријатеља. Постаје секретарица Луиса Ликија, познатог археолога и палеонтолога, коме су требали истраживачи шимпанзи на терену. Лики 1958. шаље Гудолову у Лондон на проучавање понашања и анатомије примата. 14.јула 1960. Џејн Гудол долази у Национални парк Гомбе Стрим у Танзанији. Од 1962. Лики финансира Џејнино школовање на Кембриџу, где она 1965. стиче докторат из етологије.

Удавала се два пута. Први пут 1964. за холандског племића барона Хуга фон Левика, са којим има сина. Други пут 1975. за Дерека Брајсисона, члана танзанијског парламента и директора националних паркова те земље. Аутор је преко 25 књига, од чега је десетак намењено деци. Њеним животом и радом бавило се више од 40 документарних филмова.

Истраживања у Националном парку Гомбе Стрим

Од 1960. године Џејн Гудол почиње са проучавањем заједнице шимпанзи Касакела у Националном парку Гомбе Стрим, у Танзанији. У свом посматрању Џејн је приметила ствари које су строге научне доктрине можда превиделе.Уместо да бројем обележи шимпанзе које је посматрала, она им је дала имена као што су Фифи и Дејвид Сивобради. Запазила је да имају јединствене и индивидуалне личности, што је у то време била нековенционална идеја. Посматрала је понашања као што су загрљај, пољупци, тапкање по леђима, па чак и голицање, оно што сматрамо људским активностима. Гудолова инсистира да су ови гестови доказ о емоционалним везама између чланова породице или других појединаца у заједници, и да могу да трају читавог живота. Ова анализа указала је да између људи и шимпанза постоје сличности, не само у генима, већ и у емоцијама, интелигенцији и породичним и друштвеним односима.

Истраживање у Гомбе Стриму најбоље је познато научној заједници због побијања два дугогодишња уверења: само људи могу да конструишу алатке и шимпанзе су вегетаријанци. Шимпанзе користе гранчице које чак и обликују да би помоћу њих могли да „пецају” термите.

Гудолова је такође пронашла и агресивну страну природе шимпанзи у Гомбе Стриму. Открила је да ће шимпанзе систематски ловити и јести мање примате, као што су мајмуни колобус, што је довело до преиспитивања претходне концепције исхране и понашања шимпанзи. Такође је приметила да доминантне женке намерно убијају младе других да би одржале своју доминацију. Она описује и рат Гомбе шимпанзи од 1974. до 1978. у својим мемоарима. Њени налази су потпуно преокренули знања о понашању шимпанзи и били су додатни доказ друштвене сличности између људи и шимпанза, само на много мрачнији начин.

Ослобођена од конвенционалних норми истраживања, развила је блиску везу са шимпанзама и успела да постане једини човек икада прихваћен у заједници шимпанзи. Била је најнижи члан њихове војске у периоду од 22 месеца.

Институт Џејн Гудол

Године 1977. Гудолова је основала Институт са својим именом, који подржава истраживање Гомбе шимпанзи и предводи светске напоре за очување шимпанзи и њихових станишта. Има 19 канцеларија широм света. Од 1991. ради и светски омладински програм „Корени и изданци“ који је присутан у преко 100 земаља. На Универзитету Дјук у Минесоти отворен је Центар за студије примата Џејн Гудол, где су сви њени рукописи, фотографије, белешке обједињени и постављени у онлајн базу података. Данас, Гудолова све своје време посвећује заступању шимпанзи и животне средине, путујући скоро 300 дана годишње.

Награде и признања

Џејн Гудол је добила многе почасти за свој еколошки и хуманитарни рад. Генерални секретар УН назвао је Гудолову послаником мира за УН. Британска краљица ју је одликовала највишом почасти за жене у Британском краљевству. Има медаљу Француске Легије части и преко 50 других почасти и награда од разних институција, влада и хуманитарних организација широм света.