Једрилци

Иако је већина припадника тропска, чланови ове породице насељавају све континенте, осим Антарктика. Ова породица укључује највеће лептире на свету из рода Ornithoptera.

Једрилци
Неке врсте фамилије Papilionidae
Обични ластин репак
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Arthropoda
Класа:	Insecta
Ред:	Lepidoptera
Натпородица:	Papilionoidea
Породица:	Papilionidae Latreille, [1802]
Типски род
Papilio Linnaeus, 1758
Потпородице и родови
Постоји 31 род и око 600 врста: Подфамилија Baroniinae Baronia Подфамилија Parnassiinae Allancastria Archon Bhutanitis Doritites Hypermnestra Luehdorfia Parnassius Sericinus Подфамилија Papilioninae Atrophaneura Battus Byasa Cressida Euryades Eurytides Graphium Iphiclides Lamproptera Losaria Meandrusa Mimoides Ornithoptera Pachliopta Papilio Parides Pharmacophagus Protesilaus Protographium Teinopalpus Trogonoptera Troides Подфамилија †Praepapilioninae †Praepapilio

Ластавичији репови имају низ особених карактеристика; на пример, папилионидна гусеница на свом протораксу носи одбојни орган зван осметеријум. Осметеријум нормално остаје скривен, али када је у опасности, ларва га окреће према спољашњости кроз попречни леђни жлеб пунећи га течношћу.

Рачвасти изглед на задњим крајевима појединих ластачијих репова, који се може видети када лептир одмара раширених крила, дао је заједнички назив породиц. Што се тиче његовог формалног имена, Лине је изабрао Papilio за типски род, јер је papilio латинска реч за „лептир“. За специфичне епитете рода, Лине је применио имена грчких фигура на ластавичије репове. Типска врста: Papilio machaon одаје почаст Махаону, један од Асклепијевих синова, поменутом у Илијади. Даље, врста Papilio homerus названа је по грчком песнику Хомеру.

Назив су добили по начину лета једног од представника, пругастог једрилца (Iphiclides podalirius). Kрила су им на карактеристичан начин одмакнута од тела. Обојени су најчешће тамноплаво, зелено или црно са жутим, наранџастим, црвеним или плавим шарама. Тропске врсте често имају метални сјај. Често је изражен полиморфизам у обојености. Ларве (гусенице) су им средње до крупне, са наизглед голим телом јер су чекиње веома мале. Глава је мања од предњих груди и често у њих увучена. На њима се налази мирисна жлезда (осметеријум) која може да се увлачи, а када је избачена има облик латиничног слова „В“. Избацује се када је ларва узнемирена, а има мирис попут биљке којом се та гусеница храни. Гусенице имају пет пари лажних ногу.

Одлични су летачи, а постоје врсте које су територијалне и простор на коме обитавају бране од других лептира, али и од пчела, бумбара, па чак и од мањих птица.

Већина врста је због своје лепоте веома занимљива истраживачима и зато су добро проучене, али и колекционарима који плаћају велике своте новца за уловљене примерке, што је допринело да буду угрожене.

Врсте