Јазавичар је пасмина ловачких паса.
Јазавчар стандардне величине развијен је да нањуши, јури и протера јазавце и друге животиње које живе у јазбинама. Минијатурни јазавчар је узгајан за лов на мале животиње као што су зечеви.
Јазавичар | ||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Алтернативно име | ||||||||||||||
| ||||||||||||||
Земља порекла | ||||||||||||||
Немачка | ||||||||||||||
Класификација | ||||||||||||||
| ||||||||||||||
Одгајивачки стандарди (спољашње везе) | ||||||||||||||
|
Према Америчком кинолошком клубу, јазавчар је био рангиран на 12. месту по популарности међу расама паса у Сједињеним Државама 2018.
Висина ове расе није прецизирана стандардом, а тежина зависи који је јазавичар у питању:
За исти варијетет (према типу длаке) важе исте физичке и психичке карактеристике без обзира на висину.
Препознатљиви су по издуженом телу. Врат му је дугачак и мршав, а глава му се стањује према носу који је сув, црн или браон, већ у складу са бојом длаке; њушка му је дугачка и права. Очи су овалне, црвенкастосмеђе или црносмеђе боје. Уши су прилично дуге, заобљене на крајевима и пљоснате. Постављене су високо уназад и висе уз образе. Веома су покретне.
Грудни кош је овалног облика, леђа кратка и крута, слабине широке, а сапи дугачке и заобљене. Ноге су кратке, мишићаве. Предње ноге нису потпуно паралелне, већ су благо окренуте ка споља. Стражње ноге су паралелне, гледајући од назад и са снажним скочним зглобом. Плећка и надлактица су исте дужине и образују прав угао. Подлактица је кратка, лакат је дебео, а подлактичне кости крупне. Шапе су широке и округле. Реп је постављен у продужетку линије леђа.
Ови пси су интелигентни и нежни, али и посесивни. Јазавичари су разиграни, али као ловачки пси могу бити прилично тврдоглави, и познати су по својој склоности да јуре мале животиње, птице и тениске лоптице са великом одлучношћу и жестином. Како су јазавчари првобитно коришћени као ловци на јазавце, они имају истанчан осећај за гоњење мањих животиња. Ово својство заједно са њиховом тврдоглавошћу, често чини њихову обуку изазовним послом.
Пошто сам власник јазавчара, за мене књига о дисциплини паса постаје свеска надахнутог хумора. Свака реченица је урнебес. Једног дана, ако ми се икад укаже прилика, написаћу књигу, или упозорење, о карактеру и темпераменту јазавчара и зашто се он не може и не треба дресирати. Радије бих тренирао пругасту зебру да се уравнотежи на индијској тољази него да натерам јазавчара да послуша моју најмању команду. Када се обраћам Фреду, никада не морам да повисим ни тон, ни своја очекивања. Он ме чак не послуша, ни када га упутим у нешто што жели да уради.
— E. B. White
Јазавичари могу бити агресивни према странцима и другим псима. Упркос томе, они су оцењени у интелигенцији паса као просечни радни пси са упорном способношћу да прате обучене команде 50% или више времена. Они заузимају 49. место у Интелигенцији паса Стенлија Корена, са просечном интелигенцијом рада и послушности. Они могу гласно лајати. Неки лају подоста и можда им је потребна обука да престану, док други уопште неће много лајати. Јазавчари су познати по својој привржености и лојалности према својим власницима, иако могу бити недружељубиви према странцима. Ако се пречесто остављају сами, неки јазавчари су склони анксиозности одвајања и могу жвакати предмете по кући како би ублажили стрес.
Јазавичар може имати проблема са кичмом: укоченост, болови, искривљеност кичме. Када напуне пет година, могу да оболе од парализе задњег дела тела, што је последица дискусхерније. Ово захтева сложену терапију.
Кинолози сматрају да је овај пас настао у Немачкој укрштањем нисконогог швајцарског гонича са пинчером. Први варијетет који је тако настао је краткодлаки, а касније су настали и дугодлаки и оштродлаки који се од свог претка разликују само по крзну. Дугодлаки је настао укрштањем краткодлаког са шпанским и немачким епањелима, такође у Немачкој, негде у 16. веку. Тек у 19. веку је настао оштродлаки који се показао веома добро прилагођен за лов, због густе длаке која га штити од хладноће и трња. Настао је укрштањем између краткодлаког јазавичара, шнауцера, денди динмонт теријера и вероватно шкотског теријера. Због открића представе пса веома налик јазавичару у једној од гробница египатског фараона (4000. година п. н. е.), може да се закључи да јазавичар води порекло чак из старог Египта. Међутим, то је мање вероватно.
У Немачкој и Уједињеном Краљевству се још увек гаје као ловачки пси. У лову су храбри, издржљиви и истанчаног њуха и ово последње их чини посебно надареним за потрагу за рањеним животињама. Њихов назив на немачком језику значи „ловац на јазавце“, те се зато тако називају и на српском. Осим јазаваца, лове и лисице и видре. Првенствено су јамари.
У Француској су више цењени као пси за друштво. Због многобројних квалитета радо се гаје широм света, посебно дугодлаки и краткодлаки.
Ови пси су склони гојењу уколико се гаје у стану или у кући, па је потребно да имају редовну физичку активност и дијету.
Иако је класификована у групу гонича или групу мирисних гонича у Сједињеним Државама и Великој Британији, раса има сопствену групу у земљама које припадају Светској кинолошкој федерацији (Fédération Cynologique Internationale). Многи јазавчари, посебно подтип тршаве длаке, могу показати понашање и изглед који су слични онима из групе паса теријера. Може се дати аргумент за класификацију групе мириса (или гонича), јер је раса развијена да користи мирис за праћење и лов на животиње, и вероватно потиче од гонича Светог Хуберта као и многе модерне расе мирисних гонича као што су бладхаунд и басет гоничи; али са упорном природом и наклоности према копању која се вероватно развила из теријера, такође се може тврдити да би могли да припадају групи теријера, или „земљишног пса“.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Јазавичар, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.