Zanatstvo

Zanat ili obrt je preteča industrijske – fabričke proizvodnje.

Majstori koji su "izučili" zanat su svoj proizvod pravili od početka do kraja. Na primer obućar bi od kupljene, obrađene kože i uz pomoć alata i potrošnih materijala kao što su konac, ekseri i lepak pravio cipelu za kupca, od početka do kraja.

U fabričkoj proizvodnji proces proizvodnje (npr. cipele) se deli na faze, jedni kroje, drugi šiju, treći lepe, četvrti pakuju... U fabričkoj proizvodnji radnici se najčešće obučavaju za jednu tehnološku operaciju, obuka traje brzo i može se koristiti jeftinija i manje kvalifikovana radna snaga.

Fabrička proizvodnja je svojom masovnošću, primenom sofisticiranih mašina omogućila proizvode koji su znatno jeftiniji od zanatskih i time polako odgurala zanate u zaborav.

Stari zanati su pre stotinak godina bili izvor prihoda i mogućnost snabdevanja stanovništva neophodnim potrepštinama. Mnogi od njih su izčezli pred industrijskom revolucijom. Zanatska proizvodnja se realizovala u zanatskim radnjama a posao su vodili majstori. Oni su za svoje pomoćnike imali kalfe i šegrte. Zanat se učio godinama. Na prostoru bivše Jugoslavije su mnogi nazivi za zanate ostali iz turskog doba, naročito oni koji u svom nazivu imaju slovo "dž".

Ponekad država, u nastojanju da radi zaštite kulturne baštine i eventualnih dodatnih prihoda od turizma očuva zanate, na njih primenjuje manje poreze ali i zahteva da budu posebno obeleženi kao "proizvod starog zanata".

• Zanatlija

• Zanatska komora

• Danica Đokić, Zanati u Požarevcu krajem 19. i početkom 20. veka, Narodni muzej Požarevac

 

Zanatstvo na Wikimedijinoj ostavi

• Sećanje na kujundžije, jorgandžije i vinklere („Politika“, 25. avgust 2010)