Violinski Ključ

Zove se ključ (fr. i engl. clef). Ime ključa i njegovo mesto na liniji u linijskom sistemu daje isto ime i noti koja se nalazi na toj liniji.

Ime ključa zavisi od:

1. Njegovog oblika.
2. Mesta gde je napisan u linijskom sistemu.

 

Violinski ključ ili G-ključ (ital. chiave di violino, engl. treble clef; fr. clé de sol, nem. Violinschlüssel) beleži se od druge linije i daje ime noti g¹ (sol u prvoj oktavi). Koristi se za beleženje visokih tonova.

Od svih ključeva, violinski ključ se danas najviše upotrebljava. Koriste ga sledeći muzički instrumenti: violina; flauta, oboa, klarinet, saksofon, harmonika, truba, vibrafon, ksilofon, mandolina, blok-flauta, gitara; desna ruka klavira i harfe; deo udaraljki.

Violinski ključ se koristi i za vokalne glasove: sopran, mecosopran, alt, kontraalt i tenor. Tenor zvuči za oktavu niže od napisanog, a često se piše upotrebom oktav ključа.

Ponekad iznad ili ispod ključa piše broj 8 ili 8va. To znači da celu deonicu treba transponovati za oktavu naviše - ako je broj iznad ključa; za oktavu naniže - ako je broj ispod ključa.

Violinski ključ služi za beleženje nota u obimu od, recimo, e (mi u maloj oktavi) do negde a³ (la u trećoj oktavi) i više. Donji notni primer prikazuje zabeležene tonove u violinskom ključu u opsegu od a (la u maloj oktavi) do c³ (do u trećoj oktavi):

Danas se koriste tri vrste ključeva. Njihova imena su:

1.   G-ključ ili violinski ključ
2.   F-ključ ili bas ključ
3. C-ključevi ili vokalni ključevi (sopran, alt, tenor).

Evo kako izgledaju:

a)   altovski ključ.

b)   tenorski ključ.

Pogledajmo kako se jedna ista nota c¹ ili do u prvoj oktavi beleži u pomenuta tri ključa:

• Bas ključ
• Transpozicija (muzika)
• Pomoćne linije
• Tonalitet
• Predznaci uz ključ
• 8va