Traumatska Amputacija

amputatio thraumatica) je traumom izazvano kompletno ili inkompletne odvajanje uda (> 50% cirkumferencije uda) ili nekog drugog dela tela praćena ireverzibilnim oštećenjem cirkulacije. Odvojeni deo tela se zove amputat, a naziva se i replantat ukoliko postoji mogućnost da se ponovo uspostavi kontinuitet ekstremiteta, odnosno replantacija (usađivanje) uda.

Traumatska amputacija
Traumatska amputacija i reimplantacija prsta ruke
Specijalnost	Hirurgija Ortopedija Urgentna medicina
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10	T14.7
MeSH	D000673
[uredi na Vikipodacima]

Morbiditet

Traumatski amputacija može nastati na bilo kom delu tela, uključujući ruke, šake, prste ruke, noge, stopala, nožne prste, uši, nos, očne kapke i genitalije. Amputacije gornjih udova čine više od 65% traumatski amputatacija.

Starost i pol

Iako se traumatska amputacija može javiti u bilo kom uzrastu, kod većina žrtava ona je nastala u starosti između 15 i 40 godina šivota.

Kod osoba muškog pola traumatske amputacije su češće (oko 80 %).

Uzroci

Na osnovu istraživanja sprovedenih u Srbiji traumatske amputacije na udovima najčešće nastaju motornom testerom i cirkularom u 41%, potom sekirama 14,6%; krunjačemi beraečem u 12,5%; presama i u saobradaju u 10,4%; kaišem i strugom u 10,4%; sajlama, užadima, lancima i bušilicom u 9% i venčanom burmom 2,1%.

Mehanizam povređivanja

Prema mehanizmu povređivanja, amputacije može biti:

• Sekotina,
• Razderina,
• Avulzija,
• Konkvasacija.

Mehanizam povređivanja u velikoj meri određuje tip povrede, širinu zone povrede, i stepen oštećenja tkiva. Zona oštećenja ili destrukcije je područje povrede u okviru koga je došlo do narušavanja anatomskog integriteta. Zona oštećenja može biti; od nekoliko milimetara kod sekotina, par santimetara kod razderina, nekoliko desetina santimetara kod avulzija, dok kod konkvasacija ona zahvata po pravilu ceo amputirani deo, i narušava anatomiju oštećenog dela tela do „neprepoznavanja“.

Anatomska lokalizacija

Gornji udovi

Traumatske amputacije gornjih udova obuhvataju sledeće anatomske delove; prste (falange), šaku (metakarpalni deo), zglob (karpalni deo), podlakticu, nadlakticu (rameni deo), lopaticu (lopatični deo) i ključnu kost.

Vaskularne strukture koje su oštećene nakon traumatske amputacije gornjih udova obuhvataju; potključnu, pazušnu, brahijalnu, radijalnu i ulnarnu arteriju.

Nervne strukture oštećene nakon traumatske amputacije gornjih udova obuhvataju; pazušni, radijalni i ulnarni nerv.

Donji udovi

Traumatske amputacije donjih udova obuhvataju sledeće anatomske delove; karlicu (ilijačni, pelvični, pubični deo), gornji deo noge (butna kost, čašica), potkolenicu (tibija i/ili fibula) i stopalo (tarzalni deo i falange nožnih prstiju)

Vaskularne struktura uključuju; trbušnu aortu, butnu, prednju i srednju potkoleničnu arteriju.

Na donjim udovima od nerava nakon traume mogu biti oštećeni; išijadični i perinealni nrv.

Traumatski amputacije najčešće nastaju u fabrikama, na farmama, tokom rada u kući ili u saobraćajnim nesrećama. Prirodne katastrofe, rat i teroristički napadi takođe mogu izazvati traumati traumatsku amputaciju.

Objektivno, kliničkom slikom dominira:

• Potpuno ili delimično odsečen ud.
• Krvarenja (može biti minimalna ili ozbiljnu, u zavisnosti od lokacije i prirode povreda)
• Bol (stepen bola nije uvek u vezi sa težinom povrede ili količine krvarenja)
• Kod delimične amputacije amputirani delovi su izmenjeni unakaženi, ali i dalje delimično vezana za mišiće, kosti, tetiva, ili kožu.
• U slučaju obilnog krvarenja bolesnik može biti u hipovolemijskom šoku.
• Traumatska amputacija može biti udružena i sa povredama drugih delova tela i organa.

Glavni cilj terapije traumatske amputacije je pre svega pokušaj replantacija (makroreplantacija iznad ručnog ili skočnog zgloba i mikroreplantacija ispod ili distalno od ručnog zgloba kada se mora primenitu mikrohirurške tehnika). Ovaj oblik lečenja može se sa velikim uspehom sprovesti sam na mikrohirurgiji u urgentnim centrima, gde treba uputiti povređenog.

Indikacije i kontraindikacije za replantaciju

Apsolutne indikacije

U apsolutne indikacije za uspešno lečenje traumatske amputacije spadaju:

• Sve amputacije kod dece,
• Amputacije palca, i više od 2 amputirana prsta,
• Amputacija podlaktice i šake na nivou ručnog zgloba.

Apsolutne kontraindikacije

Apsolutno kontraindikovane, koje ograničavaju lečenje traumatske amputacije su:

• Amputacije udružene sa drugim smrtonosnim povredama (teška povreda glave, grudnog koša, abdomena)
• Hemodinamska nestabilnost bolesnika
• Ireverzibilni gubitak tkiva povređenog uda, teška nagnječenja (konkvasacija)
• Aamputacije na više nivoa,
• Samopovređivanje,
• Prisustvo hroničnih bolesti (šećerna bolest, periferna vaskularna oboljenja, srčana oboljenja).

Postupak replantacije

Sam postupak replantacije uda obuhvata:

• Filsaciju preloma
• Tenorafiju - suturu ili šav tetive
• Revaskularizaciju - ušivanje vena, arterija, arteriola
• Neurorafiju - ušivanje nerva
• Lečenje defekata mekih tkiva i kože lokalnim ili udaljemim - slobodnim režnjevima

• Amputat (bez čišćenja na terenu) treba umotati u sterilnu gazu, potom u kesu koja se potapa u fiziološki rastvor sa ledom da bi se postigla temperatura do 4 0S, čime se dobija u vremenu i smanjuje potreba amputata za kiseonikom. Naime ovim postupkom se dobija na vremenu jer; tetive, koža i kosti tolerišu toplu ishemiju u trajanju do 12 časova, a do 24 časa hladnu, dok mišići podležu mionekrozi posle 6 časova tople i 12 časova hladne ishemije. Hlađenje amputata treba biti dozirano čime se produžava tolerancija na nedostatak cirkulacije (pre svega hipoksiju zbog nedostatka kisenika).
• Rana na mestu amputacija previja se, sterilnom gazom, a austavljanje krvarenja izvodi se sterilnom gazom (bez velikog čiščenja i bez direktnog hvatanja krvnih sudova)
• Preko dve venske linije, kod povređene osobe odmah se započinje sa davanjem fiziološkog rastvora ili Hartmanovog rastvora.
• Primena antišok terapije je obavezna i obuhvata davanje: analgetika (opioidi), benzodiazepini,
• Antitetanuslna zaštita i primena antibiotika parenteralno, takođe je obavezna.
• Terapija sa kontinuirano sprovodi, uz obavezno praćenje vitalnih parametara povređenog, sve do replantacije.

• Amputacija
• Zapaljenje
• Transplantacija
• Prelom kosti