Tehnika Daha

Za pomenute dve vrste muzičara veoma je važno da nauče kako da štede potrošnju vazduha pri izvođenju neke fraze ili neke kompozicije, kao i dug dah.

Tehnika daha se prvo vežba bez instrumenta, tj. pevanja.

Tehnika daha ima sledeće tri faze:

1. Udisaj. Vazduh se pri sviranju na duvačkim instrumentima udiše na usta, ne na nos! Treba brzo, nečujno i lako da udahnemo veću količinu vazduha, pri čemu pazimo da grudi i ramena ne podižemo.Kad ovo činimo, treba da osetimo da je udahnuti vazduh automatski ”pao” u donje delove pluća. Dijafragma (veliki mišić koji deli grudnu od trbušne duplje) izvija se nadole i naleže na organe trbušne duplje. Stomak se izboči napred, a donja rebra se rašire u sve strane (vidi sliku desno). Tada dobijamo osećaj istovremenog punjenja stomaka nadole, napred, nazad i sa strane.
2. Zadržavanje. Uneseni dah kratko vreme zadržimo. U ovoj fazi zadržavanja daha, svirač, pevač je u stanju ”zapete puške”. Na ovaj način stvoren je čvrst oslonac kvalitetnom vazdušnom stubu.
3. Izdisaj sledi posle kratkog zadržavanja daha. Skupljanjem trbušnih mišića i vraćanjem rebara u prvobitni položaj, dijafragma se izboči nagore, prema grudnoj duplji (vidi sliku desno) i vazduh se istiskuje.

Pri izdisaju treba da imamo osećaj postepenog istiskivanja vazduha ”iz stomaka” kao kroz neku cevčicu, sa svih strana ravnomerno, napolje (vidi sliku br. 3 desno dole).