Alergijski Rinokonjunktivitis

veka postala globalna pojava. Može se javiti tokom cele godine, kao nesezonski alergijski rinokonjunktivitis, ili je kod nekih osoba izraženiji tokom određenih perioda u godini kao sezonski alergijski rinokonjunktivitis ili polenska kijavica.

Alergijski rinokonjunktivitis

ICD-10	J30
ICD-9	477
OMIM	607154
DiseasesDB	31140
MedlinePlus	000813
eMedicine	ent/194 med/104, ped/2560
MeSH	D012221

Bolest se za razliku od alergijskog rinitisa, pored nosnih simptoma (vodenasta sekrecija iz nosa, svrab i kijanje), karakteriše i simptomima zapaljenjskih promena na vežnjači oka.

 

Sezonski alergijski rinokonjunktivitis može uzrokovati polen korova, trava ili stabalo, dok kućna prašina, perje, plesni, dlake životinja i neki lekovi (npr nesteroidni antiinflamatorni lek) mogu izazvati nesezonski alergijski rinokonjunktivitis.

Alergijski rinokonjunktivitis podrazumeva upalu sluzokože nosa, očiju, eustahijeve tuba, srednjeg uva, sinusa i ždrela. Nos i vežnjača oka su uvek uključeni u ovaj proces, dok su drugi organi pogođeni samo kod pojedinaca. Zapaljenje sluzokože karakteriše se kompleksnim sadejstvom više inflamatornih medijatora, koji na kraju pokreću imunoglobulinom E (IgE) posredovane odgovore na proteine iz spoljašnje sredine. Tendencija da razviju alergijska, ili IgE-posredovana, reakcije na spoljašnje alergene (proteine sposobne da prouzrokuju alergijsku reakciju) ima genetsku komponentu. U podložnih osoba izloženost određenim stranim proteinima dovodi do alergijskih senzitizacije, koje se karakterišu proizvodnjom specifičnih IgE usmerenog protiv tih proteina. Ovaj specifični IgE obavija površinu mastoidnih ćelija, koje su prisutne u nosnoj sluzokoži. Kada se specifičan protein (npr specifično zrno polena) udahne u nos, ono se može vezati za IgE na mastoidnih ćelija, što dovodi do neposrednog i odloženog otpuštanjem većeg broja medijatora.

 

Faza reakcije

Posrednici koji se odmah oslobađaju u ranoj fazi ili fazi reakcije uključuju; histamin, triptazu, himaze kinina i heparin. Mastoidne ćelije brzo sintetišu i druge posrednike, uključujući leukotrijen i prostaglandin D2. [10, 11, 12] Ovi medijatori, preko različitih interakcija, na kraju dovode do simptoma rinoreje (nazalne kongestije, kijanje, svraba, crvenila, suzenja, oticanja, pritiska u uvu...). Mukozne žlezde nosa su takođe nadražene , što dovodi do povećanja sekreta iz nosa. Takođe javlja se i povećana vaskularna permeabilnost (propustljivost), sa eksudacijom plazme. Promene prati i vazodilatacija krvnih sudova, koja dovodi do zapušenja nosa i porasta krvnog pritiska. Zbog stimulacije senzornih nerva dolazi do kijanja i svraba u nosu.

Kako se svi ovi događaji mogu javiti unutar nekoliko minuta; ova reakcija označava se kao rana ili neposredna, faza reakcije.

Kasna faza

Tokom 4-8 časova, od kontakta sa alergenom, stvoreni posrednici kroz složen sled uzajamnih događaja, dovode do regrutovanja drugih zapaljenjskih ćelija u mukozi, nosa i vežnjače oka poput neutrofila, eozinofila, limfocita i makrofaga. Ovo rezultuje kontinuiranom inflamacijom, nazvanom odgovor kasnom fazom. Simptomi odgovora u kasnoj fazi su slični onima iz rane faze, ali kijanje, suzenje svrab i zagušenja i proizvodnja mukusa su manje izražene ali i dalje imaju tendenciju da se javljaju.

Kasna faza može trajati satima ili danima, a sistemski uticaji, uključujući zamor, pospanost i malaksalosti, može nastati iz zapaljenskog odgovora. Ovi simptomi često značajno utiču na kvalitet života bolesnika.

Najčešći simptomi alergijskog rinokonjunktivitis su:

• kijanje, zapušen nos i curenje vodenog sekreta iz nosa, svrab i crvenilo nosa,
• svrab i crvenilo očiju, osećaj peckanja i suzenje očiju,
• nadražajni kašalj i grebanje u grlu.

Razlike u kliničkoj slici u mnogome variraju od bolesnika do bolesnika ali i između akutnog i hroničnog oblika rinokonjunktivitisa.

Dijagnoza alergijskog rinitisa primarno se postavlja na osnovu: anamneze, karakteristične kliničke slike i dijagnostičkih testova.

Dijagnostički testovi

Od testova obavezan je kožni alergijski test, koji se po potrebi dopunjava drugim ispitivanjima kao što su bakteriološki i citološki (eozinofili) nalazi brisa nosa, oka i ispljuvka, ukupni i specifični IgE i funkcija pluća.

Nespecifična nosna hiperreaktivnost je važna osobina alergijskog rinitisa, koja je definisana kao povećani nosno-očni odgovor na normalne nadražaje rezultujući sa suzenjem, kijanjem, nosnom kongestijom i / ili sekrecijom.

Ređe se u rutinskoj dijagnostici rinokonjunktivitis koriste provokativni testovi (uglavnom u istraživačke svrhe) kao što su merenje otpora prolazu vazduha kroz nos, maksimalni inspiratorni vršni protok kroz nos i nespecifični i specifični provokativni test alergenom na nosnu sluzokožu.

Klasična terapija alergijskog rinokonjunktivitisa uključuje primenu:

• nazalnih kortikosteroidnih sprejeva,
• antihistaminika u peroralnom ili topikalno obliku, ili topikalni nazalni kortikosteroida
• očnih ili nosnih hromona i antiholinergika

U zavisnosti od kontrole simptoma prvom linijom terapije smatraju se antihistaminici ili topikalni nazalni kortikosteroidi.

Uporedne studije u lečenju sezonskog alergijskog rinokonjunktivitisa ne pokazuju statistički značajne razlike u ishodu lečenja nazalnim sprejem koji sadržava ektoin i drugih topikalnih nazalnih preparata, kao što su antihistaminici, hromoni ili kortikosteroidi.

• Johansson SGO, O'B Hourihane J, Bousquet J, Bruijnzeel-Koomen C, Dreborg S, Haahtela T, Kowalski ML, Mygind N, Ring J, van Cauwenberge P, van HageHamsten EAACI position statement from the EAACI nomenclature task force. Allergy 2001; 56: 813-24.
• Johansson SGO, Bieber T, Dahl R, Friedmann PS, Lanier BQ, Lockey RF, Motala C, Ortega Martell JA, Platts-Mills TAE, Ring J, Thien F, Van Cauwenberge P, Williams HC. Revised nomenclature for allergy for global use: Report of the NomenclatureReview Committee of the World Allergy Organization, October 2003. J Allergy Clin Immunol 2004; 113: 832-836.

• Kako razlikovati prehladu od alergije?