Универзитет У Вилниусу

Универзитет у Вилниусу
Vilniaus universitetas
лат. Universitas Vilnensis
Хисторија
Мото	Hinc itur ad astra.
Мото (сх.)	Пут са овога мјеста води до звијезда.
Оснивање	1579.
Бивши назив	Uniwersytet Stefana Batorego пољски
Генерално
Врста	јавни универзитет
Администрација
Академско особље	1329
Студенти
Број студената   – додипломци   – дипломци   – докторанти	20.643 14.256 3495 806
Удружења	ЕРАСМУС, АУЕ, УМ
Локација
Сједиште   – град   – покрајина   – држава	Вилниус Вилњус округ Литванија
Кампус	урбани кампус
Координате	54°41′″N, 25°17′″E
Карта
Службене странице
www.vu.lt

Универзитет је 1579. основао велики војвода Литве и краљ Пољске Стефан Батори под називом Исусовачка академија у Вилниусу. Академија је након Краковске академије и Албертине у данашњем руском Калињинграду била трећа најстарија у оквирима големе Државне заједнице Пољске и Литваније. У контексту Треће подјеле Пољске 1795. године и Новембарског устанка 1830-1831. године, универзитет је био затворен све до 1919. године. У периоду одмах послије Првог светског рата литванске су власти неуспјело 1918. године и совјетске 1919. године покушале да обнове рад универзитета. Рад је коначно обновљен у августу 1919. од стране Друге пољске републике. 1920. град се поново нашао под совјетском влашћу у периоду Пољско-совјетског рата да би затим био дио непризнате марионетске Републике Централне Литваније до 1922. године, а затим опет дио Пољске.

Након Совјетске инвазије Пољске у септембру 1939. универзитет се на кратко, од октобра 1939. до јуна 1940. поново нашао под влашћу Литваније да би затим и ова у јуну 1940. била окупирана од стране Совјетског Савеза. Након Операције Барбароса балтичке су земље биле под окупацијом Трећег Рајха (1941-1944). 1944. Литванија је ослобођена и универзитет је ушао у образовни систем Литванске Совјетске Социјалистичке Републике (данашње власти у Литванији период након ослобођења сматрају периодом "совјетске окупације"). 1945. пољски студенти и професори напустили су институцију и прешли на Универзитет Николе Коперника у Торуњу. Био је то дио ширег процеса који су се између осталога догодили и на Универзитету у Вроцлаву и Универзитету у Лавову.

Након распада Совјетског Савеза универзитет је постао главни универзитет у новој неовисној Литванији. Кампус универзитета широко је познат по својој атрактивности и богатству архитектонских стилова који укључују готичку архитектуру, ренесансу, барок и класицизам.

 

Универзитет у Вилниусу na Wikimedijinoj ostavi

• (lt) Службена страница