Kazuyoshi Funaki: Japanski skijaš-skakač

Najveće uspjehe postizao je u drugoj polovini 1990-ih, a ostao je poznat po gotovo savršenom stilu. Njegov V-stil razlikovao se od uobičajenog jer mu je tijelo u zraku bilo ravno između skija.

Kazuyoshi Funaki
Lične informacije
Rođenje	27. april 1975. Yoichi
Visina	175 cm
Karijera
Klub	Fit Ski
Skije	Fischer
Takmiči se za	Japan
Lični rekord	206,5 m (Planica, 1999)
Svjetski kup
Sezone	1993, 1995–2005, 2009–2012.
Pobjede	15 (+ 2 ekipne)
Pob. postolja	38 (+ 7 ekipnih)
Medalje Zimske olimpijske igre Nagano 1998. Velika Nagano 1998. Ekipno (v) Nagano 1998. Mala Svjetsko prvenstvo Ramsau 1999. Mala Trondheim 1997. Ekipno (v) Ramsau 1999. Ekipno (v) Val di Fiemme 2003. Ekipno (v) Svjetsko prvenstvo u letovima Oberstdorf 1998. Pojedinačno
Ažurirano: 17. 11. 2022.

Skijaškim skokovima počeo se baviti kad je imao 11 godina. Njegovo rodno mjesto, Yoichi, također je dom Yukija Kasaye, koji je postao nacionalni heroj Japana nakon pobjede na maloj skakaonici na Olimpijskim igrama 1972. u Sapporu. Kasaya je bio i Funakijev uzor.

U Svjetskom kupu debitirao je 20. decembra 1992. upravo u Sapporu i osvojio 27. mjesto. Prvu pobjedu ostvario je 10. decembra 1994. na maloj skakaonici u Planici. Tri sedmice kasnije bio je vodeći nakon tri stanice Novogodišnje turneje. Međutim, u drugoj seriji u Bischofshofenu skočio je na 131,5 m, najduže od svih, ali je pri doskoku pao, pa je ukupni pobjednik Turneje postao Andreas Goldberger ispred Funakija.

Ukupno je ostvario 15 pobjeda, posljednju ponovo u Sapporu 5. februara 2005. Najuspješnija sezona bila mu je 1997/98, u kojoj je osvojio Novogodišnju turneju i postao svjetski prvak u letovima u Oberstdorfu, a ukupnom poretku Svjetskog kupa završio je drugi. U prethodnoj sezoni pobijedio je na takmičenju u okviru Skijaškog festivala Holmenkollen.

Vrhunac karijere bile su mu Zimske olimpijske igre 1998. u Naganu. Pred domaćom publikom osvojio je zlatnu medalju na velikoj skakaonici, što je bilo prvo olimpijsko zlato u skijaškim skokovima za Japan od spomenutog Kasayinog uspjeha. Tome je dodao i zlato u ekipnim skokovima te srebro na maloj, na kojoj je bolji bio Jani Soininen. U Naganu je postao i tek drugi skakač u historiji koji je dobio ocjenu 20 od svih pet sudija nakon Tonija Innauera 1976. U znak počasti za ova dostignuća predstavljao je Aziju među nosiocima olimpijske zastave na ceremoniji otvaranja sljedećih Igara u Salt Lake Cityju.

Na svjetskim prvenstvima osvojio je zlatnu medalju na maloj skakaonici 1999. u Ramsauu te tri ekipne srebrne (1997, 1999. i 2003). Za rezultate u skijaškim skokovima dobio je i Medalju Holmenkollen 1999.

Iako se povukao 2012, povremeno nastupi na lokalnim takmičenjima u Japanu. U martu 2019. bio je deseti i 42. u takmičenjima FIS Race u Sapporu.

Pobjednička postolja

Br.	Datum	Mjesto	Skakaonica	K-tačka	HS	Skok 1	Skok 2	Bodovi	Plasman	Pobjednik
1.	10. 12. 1994.	Planica	Srednja Bloudekova	K-92	—	97,5 m	91,5 m	243,0	1.	—
2.	4. 1. 1995.	Innsbruck	Bergisel	K-108	—	117,5 m	111,5 m	247,7	1.
3.	8. 1. 1995.	Willingen	Mühlenkopf	K-120	—	124,5 m	124,5 m	246,2	2.	Andreas Goldberger
4.	29. 1. 1995.	Lahti	Salpausselkä	K-114	—	114 m	—^1	113,7	3.	Jens Weißflog
5.	5. 2. 1995.	Falun	Lugnet	K-90	—	89 m	84 m	219,5	3.	Espen Bredesen
6.	7. 12. 1996.	Kuusamo	Rukatunturi	K-120	—	142,5 m	135,5 m	295,4	2.	Takanobu Okabe
7.	14. 12. 1996.	Harrachov	Čerťák	K-120	—	140 m	141,5 m	297,7	1.	—
8.	4. 1. 1997.	Innsbruck	Bergisel	K-108	—	116 m	113,5 m	254,1	1.
9.	9. 3. 1997.	Lahti	Salpausselkä	K-114	—	115 m	—^1	117,0	3.	Andreas Widhölzl
10.	12. 3. 1997.	Kuopio	Puijo	K-90	—	97 m	86,5 m	241,0	1.	—
11.	16. 3. 1997.	Oslo	Holmenkollen	K-110	—	111 m	125,5 m	258,5	1.
12.	22. 3. 1997.	Planica	Letalnica	K-185	—	190,5 m	204 m	378,9	2.	Takanobu Okabe
13.	29. 12. 1997.	Oberstdorf	Schattenberg	K-115	—	116 m	117 m	240,9	1.	—
14.	1. 1. 1998.	Garmisch-Partenkirchen	Velika olimpijska	K-115	—	119 m	116 m	243,5	1.
15.	4. 1. 1998.	Innsbruck	Bergisel	K-108	—	108,5 m	113 m	240,7	1.
16.	11. 1. 1998.	Ramsau	Mattensprung	K-90	—	87,5 m	94 m	240,5	2.	Masahiko Harada
17.	18. 1. 1998.	Zakopane	Wielka Krokiew	K-116	—	121,5 m	128 m	263,0	2.	Primož Peterka
18.	24. 1. 1998.	Oberstdorf	"Heini Klopfer"	K-185	—	191 m	187,5 m	370,2	2.	Sven Hannawald
19.	25. 1. 1998.				—	203 m	205,5 m	406,2	1.	—
20.	21. 3. 1998.	Planica	Bloudekova velikanka	K-120	—	126,5 m	140 m	291,7	1.
21.	29. 11. 1998.	Lillehammer	Lysgårdsbakken	K-120	—	109,5 m	118,5 m	212,4	3.	Martin Schmitt
22.	5. 12. 1998.	Chamonix	Le Mont	K-95	—	106,5 m	88 m	239,0	3.
23.	6. 12. 1998.				—	100,5 m	94,5 m	243,5	2.	Janne Ahonen
24.	8. 12. 1998.	Predazzo	Trampolino "Dal Ben"	K-120	—	121,5 m	126 m	250,0	2.	Martin Schmitt
25.	19. 12. 1998.	Harrachov	Čerťák	K-120	—	107,5 m	123,5 m	217,8	3.	Janne Ahonen
26.	9. 1. 1999.	Engelberg	Titlis	K-120	—	125 m	125,5 m	254,9	2.
27.	10. 1. 1999.				—	129,5 m	130 m	273,1	1.	—
28.	17. 1. 1999.	Zakopane	Wielka Krokiew	K-116	—	119 m	121,5 m	253,8	2.	Janne Ahonen
29.	24. 1. 1999.	Sapporo	Ōkurayama	K-120	—	127,5 m	133 m	274,4	1.	—
30.	29. 1. 1999.	Willingen	Mühlenkopf	K-120	—	127 m	124 m	256,8	3.	Noriaki Kasai
31.	31. 1. 1999.				—	126,5 m	124,5 m	256,3	3.
32.	4. 3. 1999.	Kuopio	Puijo	K-120	—	125,5 m	121,5 m	250,1	2.	Martin Schmitt
33.	6. 3. 1999.	Lahti	Salpausselkä	K-90	—	93,5 m	—^1	125,5	1.	—
34.	14. 3. 1999.	Oslo	Holmenkollen	K-115	—	117,5 m	115,5 m	241,4	3.	Noriaki Kasai
35.	19. 3. 1999.	Planica	Letalnica	K-185	—	190,5 m	206,5 m	388,9	2.	Martin Schmitt
36.	23. 11. 2001.	Kuopio	Puijo	K-120	—	122 m	123,5 m	243,4	3.	Adam Małysz
37.	8. 12. 2001.	Villach	Alpenarena	K-90	—	91,5 m	94 m	243,0	3.
38.	5. 2. 2005.	Sapporo	Ōkurayama	K-120	HS 134	135 m	—^1	144,0	1.	—

^1 – održana samo jedna serija