Халип:Politics of Italy Италиялъул премьер-министер, официалго Итал Республикаялъул Министерзабазул Мажлисалъул президент (итал. Presidente del Consiglio dei ministri della Repubblica Italiana, Италиялда гӀемерисеб абула Presidente del Consiglio яги информалго Premier абун) ккола Итал Республикаялъул хӀукуматалъул бетӀерлъун.
Премьерасул хъулухъ гӀуцӀун буго Италиялъул конституциялъул 92-лелдаса 96-лелде щун ругел макъалабаздалъун. Премьер-министер хъулухъалде тӀамула Республикаялъул президентас, ва хъулухъалде чӀезе гьесул букӀине ккола итал парламенталъул божилъи.
Итал Республикаялъул Министерзабазул Мажлисалъул Президент Presidente del Consiglio dei Ministri della Repubblica Italiana | |
---|---|
ХитӀаб | Президент (баяналъулаб ва кӀалъаялъулаб) Премьер (баянаб, формалияб-гуреб) Жиндир БетӀерчӀахъаяв (дипломатияб) |
ГъорлӀчилъи | Министерзабазул Мажлисалда ЦӀунелалъул тӀадегӀанаб мажлисалда Европаялъул Мажлисалда |
Резиденция | Палаццо Киджи |
БакӀ | Рум |
Хъулухъалде тӀами | Италиялъул Президентас |
Заман | фиксация гьабураб заман гьечӀо |
Инавгуралияв | Камилло Бенсо ди Кавур |
Хъулухъ гӀуцӀи | 17 Март 1861 |
Харж | €99 000 лъагӀалие |
Вебсайт | governo.it/it/il-presidente |
Итал Республика гӀуцӀизегӀан, хъулухъалда абулеб цӀар букӀана Италиялъул Къиралаталъул Министерзабазул Мажлисалъул президент (Presidente del Consiglio dei ministri del Regno d'Italia). 1925-лдаса 1943 соналде щвезегӀан, фашистияб режималъул заманалда, хъулухъ сверизабун букӀана хӀукуматалъул бетӀерасулги, Пачалихъияб секретариаталъул премьер-министерасулги (Capo del Governo, Primo Ministro Segretario di Stato) диктаторияб хъулухъалде, жибги букӀарав Италиялъул къираласул цӀаралдалъун бетӀерлъи гьабулев вукӀарав Фашизмалъул Дуче Бенито Муссолинихъ. Виктор Эммануэл III къиралас хъулухъалдаса Муссолини вахъана 1943 соналъ, ва хъулухъ букӀахъинабуна гьебго соналъ маршал Пьетро Бадолйо премьер-министерлъун вахъиндал. Итал Республикаялъул тӀоцевесев премьер-министерлъун лӀугьана Алсид Де Гаспери 1946 соналъ.
Премьер-министер ккола министерзабазул мажлисалъул вакиллъун, жиндихъ тӀураязул хӀакимлъи бугев, ва гьев хъулухъ релълъараб буго цогидал парламентариял системабазда ругел гӀемерисезда. Италиялъул кӀодолъиялъул формалияб тартибалъ гьеб хъулухъ рикӀкӀуна церемониалго ункъабилеб кӀудияб итал пачалихъияб хъулухълъун.
Марио Драги, цеве Европаялъул централияб банкалъул президентлъун вукӀарава, премьер-министерлъун тӀамуна президент Серджо Миттареллаца 2021 соналъул 23 фебруаралда, Джузеппе Конте хъулухъалдаса гӀодов чӀедал.
ТӀоцебе гьеб хъулухъ гӀуцӀана 1848 соналъ итал пачалихъ, гьанжеселда цебе букӀараб Сардиниялъул Къиралаталда, хъулухъ гьелъул конституциялде, Албертинал статуталда, рехсон букӀинчӀониги.1848-лелдаса1861 соналде щвезегӀан Къиралаталъе нухмалъи гьабулев вукӀана анцӀго премьер-министер, гьезул гӀемериселги рукӀана кваранал сиясатчагӀилъун.
29.04.2024 къо-моцӀалде чӀаго ругел премьер-министерзабазул къадар буго анцӀила кӀиго. Ахирисев хварав цеве премьер-министерлъунги вукӀарав вуго Карло Азелйо Чампи (1993–1994), хвана 2016 соналъул 16 септембералда.
Халип:Prime Ministers of Italy Халип:Italy topics Халип:European Council Халип:Europe heads of state and government Халип:Prime Minister
This article uses material from the Wikipedia Авар article Италиялъул премьер-министер, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Контент рагьараб буго CC BY-SA 4.0 лицензиялда гъоркь, цогидаб бихьизабун гьечӀони. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Авар (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.