Тувалу

Са површином од 26 км², Тувалу је четврта најмања држава на свету, а мање становника од ње има само Ватикан.

Тувалу Tuvalu  (енглески)
Застава Грб
Крилатица: Свемогући Тувалу (тув. Tuvalu mo te Atua) (енгл. Tuvalu for the Almighty)
Химна: Свемогући Тувалу (тув. Tuvalu mo te Atua) (енгл. Tuvalu for the Almighty) Боже, чувај краља!1 (енгл. God, Save the King!)
Главни град	Фунафути
Службени језик	тувалуански енглески
Владавина
Облик државе	Унитарна непартијска парламентарна уставна монархија
— Краљ	Чарлс III
— Генерални гувернер	Јакоба Италели
— Премијер	Енеле Сопоага
Историја
Независност	Од Уједињеног Краљевства 1. октобра 1978.
Географија
Површина	‍
— укупно	26 km2 (192)
— вода (%)	занемарљиво
Становништво	‍
— 2017.	11.192 (229)
— густина	430,46 ст./km2
Економија
Валута	Тувалуански долар, Аустралијски долар (AUD)
Остале информације
Временска зона	UTC +12
Интернет домен	‍.tv‍
Позивни број	+688
1 Званична химна Боже, чувај краља! (енгл. God, Save the King), се користи само приликом монархијских прилика.

Тувалу се одвојио референдумом 1975. године од Гилбертових Острва, и стекао независност од Уједињеног Краљевства. Превод имена државе би значио Осам који се држе заједно. Осам острва, од севера према југу: Нанумеа, Ниутао, Нанумага, Нуи, Ваитупу, Нукуфетау, Фунафути и Нукулаелау. Од педесетих година двадесетог века, насељено је и девето острво, Ниулакита, услед чега застава Тувалуа има девет звезда.

Положај

Тувалу нема копнених граница, али се морем граничи са државама Кирибати, Самоа и Фиџи. Површина државе износи 26 km².

Геологија и рељеф

Воде

Клима

Клима је топла, тропска, са мало временских промена у току године; просечна температура је око 30 °C; велика количина падавина са просеком око 350 cm/m² и честе појаве урагана. Снажни циклони су погодили острва 1894, 1972. и 1990. Највише падавина има у новембру и фебруару.

Флора и фауна

Острва Елис открили су Британци 1765. Од 1890. су британски протекторат. Заједно са Гилбертовим острвима су колонија од 1915. Из колоније се издвајају 1975. под именом Тувалу, а независност проглашавају 1978.

Становници Тувалуа су Полинежани који чине 94% становништва, док на острвима Нуи живе Микронежани. Већина становника су припадници Хришћанске цркве Тувалуа (Ekalesia Kelisiano o Tuvalu). Живот, посебно на удаљеним острвима, концентрисан је на поштовање религије.

Језици који се користе су тувалуански (полинезијски дијалекат), и-кирибати и енглески језик.

Воћарство и рибарство су главни економски ресурси на острвима. Око 1.000 туриста годишње посети Тувалу. Државни приходи највише долазе од филателије и давања у закуп интернет домена .tv. 1.000 радника ради на суседном острву Науру. БДП по становнику износи око 1.100$.

Тувалу је чланица неколико светских организација: AsDB, Комонвелт нација, Уједињене нације, ESCAP, Intelsat, ITU, Sparteca, УНЕСКО, СТО, и друге.

Тувалу одржава блиске односе са Фиџијем и Аустралијом. Такође одржава дипломатске односе са Републиком Кином (Тајван), која је и једина држава која има сталну амбасаду на острву Тувалу и један је од највећих донатора финансијске помоћи. Ниједна друга амбасада не постоји на острвима. Амбасадор САД на острву Фиџи је акредитован за дипломатске односе и са Тувалуом.

Године 2000. Тувалу је постао пуноправни члан Уједињених нација и има своју мисију у Њујорку, САД. Један од главних приоритета Тувалуа је глобално загревање и могућ раст нивоа мора. Тувалу је један од главних покретача Кјото протокола и тражи његово пуно примењивање. Такође је пуноправни члан Азијске банке за развој.

Тувалу одржава добре односе са микродржавом Науру у којој је око триста држављана Тувалуа на привременом раду.

Малобројно становништво Тувалуа је раштркано на 9 острва, од којих су 5 атоли. Најмање острво Ниулакита је било ненасељено све до 1949. године када су се доселили људи са суседног острва Ниутао.

Локалне области које се састоје од више од једног острва:

1. Фунафути
2. Нанумеа
3. Нуи
4. Нукуфетау
5. Никулеле
6. Ваитупу

Локалне области које се састоје од само једног острва:

1. Нанумага
2. Ниулакита
3. Ниутао

Атол/Острво	Главно насеље	Земљишна површина (km²)	Укупна површина (km²)	Популација. (c. 2002)	Број острва и острваца	Број насеља
Атоли
Фунафути	Вајаку	2,40	277	4 492	30	9
Нанумеа	Лолуа	3,87	22	664	6	5
Нуји	Танраке	2,83	17	548	21	4
Нукуфетау	Сававе	2,99	145	586	33	2
Нукулеле	Фангауа	1,82	43	393	15	2
Вајтапу	Асау	5,60	10	1 591	9	7
Острва
Нануманга	Тонга	3,00	3,00	589	51)	2
Ниулакита	Ниулакита	0,40	0,40	35	1	1
Ниутао	Кулија	2,53	2,53	663	41)	2
Тувалу	Ваиаку	25,44	520	9 561	124	34
1) Главно острво плус споредна острвца и атоли у лагуни