Целибат (од лат.
Овај чланак је недовршен. |
У ужем смислу реч „целибат” се користи да би означила безбрачно стање католичког свештенства.
Као појава се целибат, тј. неженство појављује у различитим религијама света, како монотеистичким, тако и политеистичким. У већини тих религија неженство се високо цени као духовно постигнуће које је у некима од тих религија чак и неопходно за спровођење религијских обреда (као у неким врстама шаманизма, рецимо).
Као што је већ речено, сама реч „целибат” се у ужем смислу користи за означавање неженства католичког свештенства. Сви католички свештеници су ауторитетом канонског закона Римокатоличке цркве (види: Codex Iuris Canonici) приморани да прихвате неженство као свој облик живота. За то, према католичкој теологији, постоје три основна разлога:
Нема сумње да су ово јако идеализовани разлози, који практично у животу не помажу много свештеницима који се суочавају са последицама усамљености. Стога се данас увелико расправља о сврсисходности једног таквог закона, који се сматра заостатком из средњовековних времена Цркве. Многи свештеници сматрају да овај закон треба укинути, јер он у данашње време више није релевантан.
Целибат у данашњем облику заиста и потиче из средњовековних времена. У време прве, тј. апостолске цркве, обавезан целибат је био непознат. Заиста, многи су се одлучивали на безбрачност, али су сви они ово стање изабрали сопственом вољом. Ни сам Исус Христос никога није терао на целибат, него је рекао да они који то могу прихватити, треба и да прихвате (Матеј 19,12).
Гледајући монахе који су од стране народа сматрани светима, постављено је питање не би ли тек свештеници морали да прихвате стање неженства. Осим тога, овом процесу су помогле и друге појаве у то време, као што је гностицизам. У времену Васељенских сабора, Црква је све више разговарала о обавези безбрачности за свештенике. Но, све до 11. века ова обавеза није прихватана као закон. Све до тог времена је било свештеника који су и даље живели са својим женама. Почевши од тог времена, залагањем папе Гргура VII, Црква је свим свештеницима наметнула држање целибата као обавезе. Свештеници који се нису желели одвојити од својих жена изгубили су своје положаје, као и бенефиције. Све од тог времена, тј. од времена велике шизме (1054. године), источна Црква је ишла другачијим путевима што се тиче целибата свештеника. Познато је да се у источној Цркви свештеници могу женити. Целибат је на Истоку обавеза једино за свештенство вишег реда.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Целибат, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.