Светлана Дашић-Китић (Тузла, 7.
јун">7. јун 1960) је бивша југословенска, босанскохерцеговачка, и српска рукометашица. Играла је за Јединство из Тузле и Раднички Београд. Наступала је и за југословенску репрезентацију са којом је учествовала на олимпијским играма 1980. у Москви и 1984. у Лос Анђелесу. Учествовала је у ријалити-шоу програмима Парови 2 и Задруга 3.
Светлана Китић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Надимак | Цеца | ||
Датум рођења | 7. јун 1960. | ||
Место рођења | Тузла, ФНР Југославија | ||
Држављанство | СФРЈ | ||
Висина | 172 | ||
Информације о каријери | |||
Позиција | средњи бек | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | ||
? ? | Раднички Укупно | ||
Освојене медаље | ||
---|---|---|
Женски рукомет | ||
Олимпијске игре | ||
1980. Москва | ||
1984. Лос Анђелес | ||
Светско првенство | ||
1990. Јужна Кореја | ||
Медитеранске игре | ||
1979. Сплит |
Са Радничким је 1980. и 1984. освојила Куп европских шампиона. Између 1980. и 1985. је са Радничким играла у свим финалима у којима је Раднички учествовао, а 1986. је са Радничким освојила и Куп победника купова. За најбољу рукометашицу света проглашена је 1988. године.
Светлана Китић је активну играчко рукометну каријеру окончала 2006. године у својој 46 години у редовима Јединства из Тузле.
Од 2006. па до 2008. године је обављала дужност спортског директора Женске рукометне репрезентације Босне и Херцеговине.
Са 48 година се поново активирала као играчица у клубу Раднички.
Са женском рукометном репрезентацијом Југославије, Светлана Китић је учествовала на олимпијским играма 1980. у Москви и 1984. у Лос Анђелесу.
У Москви је Светлана Китић играла на свих пет утакмица репрезентације и постигла је 29 голова. Репрезентација Југославије је тада освојила сребрну олимпијску медаљу.
Четири године касније на олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу, са репрезентацијом Југославије је одиграла свих пет утакмица, постигла је 22 гола и освојила златну олимпијску медаљу.
За најбољу младу играчицу света, проглашена је 1977. године.
Проглашена је за најбољу рукометну играчицу света за 1988. годину, од стране Светске рукометне федерације.
На основу гласова у анкети Светске рукометне федерације (август 2010), Светлана Китић је убедљиво, са чак 84,1% гласова, проглашена за најбољу рукометашицу свих времена.
На додели Оскара популарности за 2010. годину проглашена је за личност године у Србији. Недавно је изашла и књига "Прича о Светлани Цеци Китић“.
Светлана Китић има неколико бракова: с фудбалером Блажом Слишковићем, рукометашем Драганом Дашићем (син Никола), с естрадним менаџером и културологом Гораном Богуновићем (кћерка Мара), с бизнисменом Зораном Ковачевићем (кћерка Александра) и брак са правником Миланом Магићем.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Светлана Китић, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.