Медитеранске Игре

Државе које се такмиче морају имати излаз на Средоземно море (изузетак су Србија, Северна Македонија, Португалија, Сан Марино и Андора које немају излаз на Средоземно море, док Израел који има излаз на Средоземно море, не учествује). Ово такмичење је иницирао Мухамед Тахер-паша, председник Египатског олимпијског комитета, за време Летњих олимпијских игара 1948.. Прве игре одржане су 1951. године у Александрији, једном од највећих градова Египта. Првих десет Медитеранских игара (1951—1991.) одржаване су годину пре Летњих Олимпијских игара. Од 1991. одлучено је да се Медитеранске игре одржавају годину после Олимпијских игара. Предлог да се у такмичење укључе и жене дат је 1959, али су жене укључене тек 1967. године.

Иако Србија нема излаз на Средоземно море, члан је Међународног комитета Медитеранских игара и учесник Медитеранских игара. То место заузима на основу оснивачких права и будући да је Југословенски олимпијски комитет, који је настао из Олимпијског комитета Србије, а који је наследио данашњи Олимпијски комитет Србије и био међу оснивачима тог такмичења.

Идејни творац Медитеранских игара био је председник Египатског олимпијског комитета, доктор политичких наука и члан МОК Мохамед Тахер-паша (1879—1970), који је на Летњим олимпијским играма у 1948. у Лондону, први пут своју идеју изложио Грку Јанис Кецасу, такође члану МОК. Одмах у Лондону је одржан први састанак чланова МОК из Египта, Шпаније, Грчке, Италије, Француске и Либана., шефова олимпијских делегација Монака, Сирије и Југославије, док је Турску представљао генерални секретар НОК. На састанку је званично прокламована намера да Средоземље добије своје „олимпијске игре“, са жељом да се уз помоћ спорта превазиђу тензије између земаља Медитерана, веома изражене после Другог светског рата. Исте године на састанку у Египту одлучено је да се Прве Медитеранске игре одрже од 9. до 23. септембра 1951. године у Александрији.

Прве игре

 

Медитеранске игре су са малим закашњењем од планираног одржане од 5. до 20. октобра 1951. у Александрији у част Мухамеду Тахер-паши, човеку који је дао идеју о овом такмичењу. На првим играма 734 спортиста из 10 земаља такмичила се у 13 различитих спортова. На другим Медитеранским играма, 1955. у Барселони, основано је врховно тело које у време одржавања Игара надгледа све догађаје, проводи допинг - контроле и др., а 16. јуна 1961. ово тело је добило службено име - Међународни комитет Медитеранских игара (енгл. International Committee for the Mediterranean Games).

Организација

Медитеранске игре, организоване сваке четири године, имају углед најважнијег спортског догађаја на Средоземљу. Привлаче велико интересовање држава са три континента - Европе, Африке и Азије. Специфичност ових Игара је могућност малих држава да се докопају медаље. Нема државе чији представник није освојио барем једну медаљу, па чак и државе попут Либана и Сан Марина имају освојену медаљу. Осим спортске стране, ове Игре пружају идеалну прилику за мирну сарадњу и поштену, спортску борбу спортистима три континента.

Медитеранске игре се одржавају под патронатом МОКа (Међународни олимпијски комитет), а спадају у надлежност Грчког олимпијског комитета у склопу припрема за Олимпијске игре. Седиште Комитета Медитеранских игара је у Атини, а секретар је обавезно Грк. Одлука да Грчка буде главна држава Медитеранских игара је чин захвалности због изузетног труда којег је тадашња грчка влада уложила у оснивање Медитеранских игара.

Лого

Службени знак, амблем или лого Медитеранских игара, које се колоквијално зову и Медитеранске Олимпијске игре, састоји се од три круга, који симболизују три континента чије се државе такмиче (Европа, Азија и Африка). Кругови се делом одражавају испод морске површине плаве боје. Међусобно спајање кругова симболично исказују тезу о спорту, пријатељству и миру. Аутор дизајна овог знака је Борис Љубичић. Осмислио га је за VIII медитеранске игре, одржане у Сплиту 1979. Званично је усвојен након три узастопна такмичења.

Током церемоније затварања застава игара се предаје представнику државе чији ће град бити домаћин следећих Медитеранских игара.

Земље учеснице

На Медитеранским играма учествују 25 држава:

• Африка: Алжир, Египат, Либија, Мароко, Тунис
• Азија: Либан, Сирија
• Европа: Албанија, Андора, БиХ, Кипар, Хрватска, Француска, Грчка, Италија, Северна Македонија, Малта, Монако, Србија, Црна Гора, Сан Марино, Словенија, Шпанија, Турска и Португалија

Једина држава којој је дозвољено учешће, а не учествује је Израел. Грчки олимпијски комитет предлаже, да иако немају географске услове (као Андора, Северна Македонија и Сан Марино, које учествују), такође учествују неке арапске државе и Португал.

Иако Србија нема излаз на Средоземно море, члан је Међународног комитета Медитеранских игара (ICMG) и учесник спортских игара медитеранских земаља. То место заузима на основу оснивачких права, будући да је Југословенски олимпијски комитет (ЈОК), који је настао из Олимпијског комитета Србије (ОКС), а кога је наследио данашњи Олимпијски комитет Србије (ОКС), и био међу оснивачима тог такмичења.

Преглед Медитеранских игара

Година	Такмичење	Домаћин		Бр. учесница	Мушкарци	Жене	Укупно	Бр. спот.
1951	I			10	734	--	734	13
		Александрија	Египат
1955	II			10	1135	--	1135	20
		Барселона	Шпанија
1959	III			12	792	--	792	17
		Бејрут	Либан
1963	IV			13	1057	--	1057	17
		Напуљ	Италија
1967	V			12	1211	38	1249	14
		Тунис	Тунис
1971	VI			14	1235	127	1362	18
		Измир	Турска
1975	VII			15	2095	349	2444	19
		Алжир	Алжир
1979	VIII			14	2009	399	2408	26
		Сплит	СФР Југославија
1983	IX			16	1845	335	2180	20
		Казабланка	Мароко
1987	X			18	1529	467	1996	19
		Латакија	Сирија
1991	XI			18	2176	586	2762	24
		Атина	Грчка
1993	XII			19	1994	604	2598	24
		Лангдок-Русијон	Француска
1997	XIII			21	2195	804	2999	27
		Бари	Италија
2001	XIV			23	2002	1039	3041	23
		Тунис	Тунис
2005	XV			21	2134	1080	3214	25
		Алмерија	Шпанија
2009	XVI			23	2183	1185	3368	28
		Пескара	Италија
2013	XVII*			24	1994	1070	3064	27
		Мерсин	Турска
2018	XVIII			25	2656	1885	4541	28
		Тарагона	Шпанија
2022	XVIV			26	?	?	?	?
		Оран	Алжир

• Међународни комитет Медитеранских игара (ICMG) 28. јануара 2011. повукао је организацију МИ 2013 у Волосу (Грчка), због неодговарајућих припрема, а 25. фебруара 2011, одлучио да га замени турски град Мерсин.

Списак спортова

На играма 2009. спортисти су се такмичили у 28 спортова:

Водени спортови

• пливање
• ватерполо
• кану - кајак
• веслање
• једрење

Спортови у дворани

• стрељаштво
• коњички спорт
• кошарка
• боћање
• бокс
• стреличарство
• мачевање
• гимнастика (спортска)
• гимнастика (ритмичка)
• рукомет
• џудо
• карате
• стони тенис
• одбојка
• дизање тегова
• рвање

Спортови на отвореном

• атлетика
• бициклизам
• фудбал
• голф
• тенис
• одбојка на песку

пласман	Држава				Укупно
1	Италија	820	686	647	2153
2	Француска	632	557	532	1737
3	Турска	341	239	278	858
4	Шпанија	333	453	544	1330
5	Југославија¹	199	177	182	558
6	Грчка	192	247	339	778
7	Египат	142	194	231	567
8	Тунис	83	93	147	323
9	Мароко	69	81	101	251
10	Алжир	67	59	115	251
11	Хрватска	50	63	69	182
12	Словенија	44	48	80	172
13	Србија²	41	44	47	132
14	Сирија	28	39	76	143
15	УАР	23	21	30	74
16	Кипар	14	16	14	44
17	Либан	13	23	44	80
18	Албанија	9	18	18	45
19	Босна и Херцеговина	4	7	19	30
20	Сан Марино	3	9	5	17
21	Португалија	3	8	13	24
22	Црна Гора	3	5	8	14
24	Малта	2	4	4	10
25	Северна Македонија	2	2	7	11
26	Либија	2	1	12	15
27	Монако	0	3	1	4
Укупно		2686	2686	3023	8395

Андора и Јордан³ нису освајали медаље.

¹ као СФРЈ и СРЈ

² као СЦГ и Србија

³ учествовао 2001. као гост

Спољашње везе