Неконтактирани Народи

Групе које одлуче да остану без контакта називају се аутохтоним народима у добровољној изолацији.

Процене Међуамеричке комисије за људска права при УН и непрофитне групе Survival International указују на постојање између 100 и 200 племена која броје до 10.000 људи. Већина племена живи у Јужној Америци, посебно у Бразилу, где бразилска влада и National Geographic процењују између 77 и 84 племена.

Сазнања о неконтактираним народима углавном потичу из сусрета са суседним домородачким заједницама и на основу снимака из ваздуха.

Међународне организације су истакле важност заштите животне средине и земљишта аутохтоних народа, важност њихове заштите од експлоатације или злоупотребе и важност изостанка контакта како би се спречило ширење савремених болести.

Историјска експлоатација и злостављање од стране већинске групе довели су до тога да многе владе дају људима без контакта своју земљу и законску заштиту. Многе аутохтоне групе живе у националним шумама или заштићеним подручјима, као што је Вале до Јавари у Бразилу или острво Северни Сентинел у Индији.

Препознајући безброј проблема при контакту са племенима, Савет Уједињених нација за људска права 2009. и Међуамеричка комисија за људска права 2013. увели су смернице и препоруке које су укључивале право на избор самоизолације.

Било је извештаја о људским сафаријима на индијским Андаманским острвима и у Перуу, где туристичке компаније покушавају да помогну туристима да виде људе без контакта или недавно контактиране људе. Ова пракса је контроверзна. Већина неконтактираних народа живи у Јужној Америци.

Аустралија

Пинтупи Нине су живели традиционалним животом у пустињи Гибсон у Аустралији до 1984. године, након што су се раније одвојили од друге групе људи Пинтупи.

Сједињене Америчке Државе

Иши, припадник народа Јахи из Северне Калифорније, остао је у добровољној изолацији од спољашњег света до 1911. године и проглашен је „последњим дивљим Индијанцем“.