Српскохрватски језик је историјски назив за јужнословенски језик који је био у употреби на великом делу територије некадашње Југославије.
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Српскохрватски је био и командни језик у Југословенској народној армији. Са распадом СФР Југославије, све новонастале државе у којима је био доминантан напустиле су српскохрватски језички стандард, па данас језик тог имена више нигде није у службеној употреби.
Језик је поседовао донекле комплексне глаголске и именичке системе. Граматика српскохрватског језика се дели на морфологију (са творбом речи), фонетику (са фонологијом) и синтаксу. Граматика се иначе дели на морфологију, фонологију и синтаксу, али се понекад изучава заједно са фонетиком, семантиком и прагматиком.
У језику постоји десет врста речи, од којих је пет променљивих а пет непроменљивих. Променљиве су именице, заменице, бројеви, глаголи и придеви. Непроменљиве су прилози, предлози, везници, узвици и речце.
Код променљивих речи постоји строга дистинкција између:
Категорија анимитета је важна за избор акузатива једнине именица о-основе и заменице. Анимичне именице имају облик акузатива исти као генитив, а неанимичне исти као номинатив. Ово је такође важно за придеве и бројеве који се слажу по падежу са именицама мушког рода.
Српскохрватски језик има три основна типа деклинације, који се називају а-тип, е-тип и и-тип респективно, названих према њиховом завршетку у генитиву једнине.
Овај тип одражава прасловенски o-корен, и карактеришу га завршеци (-o • -о), (-e • -е), или је без завршетка (-Ø) у номинативу једнине, и -a • -а у генитиву једнине. Садржи многе именице мушког рода и све именице средњег рода. Овај тип именице има два завршетка за падеже: један за мушки род и други за средњи род:
| Нулти (непостојећи) завршетак -Ø је за именице мушког рода које се завршавају сугласником у номинативу једнине, и за именице средњег рода које се завршавају са -е који је део корена речи. Алтернативни завршеци у NVI једнине су одређени сугласником на крају корена ако је у питању палатални сугласник користи се први завршетак, у супротном ако није палатал у питању користи се потоњи завршетак. |
Именице мушког рода које припадају овом типу деклинације су оне које нису хипокористици, и оне које се не завршавају се -a • -а, које пак подлежу деклинацији типа е-.
Према облику номинатива једнине оне се деле у 2 категорије:
|
|
|
Образац 4 | Именице које се завршавају на -k • -к | Именице које се завршавају на -g • -г | Именице које се завршавају на -h • -х | |||
Падеж | Једнина | Множина | Једнина | Множина | Једнина | Множина |
---|---|---|---|---|---|---|
N | vòjnīk • во̀јнӣк | vojníc-i • војни́ц-и | bùbreg • бу̀брег | bùbrez-i • бу̀брез-и | tr̀buh • тр̀бух | tr̀bus-i • тр̀бус-и |
G | vojník-a • војни́к-а | vojník-ā • војни́к-а̄ | bùbreg-a • бу̀брег-а | bȕbrēg-ā • бу̏бре̄г-а̄ | tr̀buh-a • тр̀бух-а | tȑbūh-ā • тр̏бӯх-а̄ |
D | vojník-u • војни́к-у | vojníc-ima • војни́ц-има | bùbreg-u • бу̀брег-у | bùbrez-ima • бу̀брез-има | tr̀buh-u • тр̀бух-у | tr̀bus-ima • тр̀бус-има |
A | vojník-a • војни́к-а | vojník-e • војни́к-е | bùbreg-a • бу̀брег-а | bùbreg-e • бу̀брег-е | tr̀buh-a • тр̀бух-а | tr̀buh-e • тр̀бух-е |
V | vȍjnīč-e • во̏јнӣч-е | vojníc-i • војни́ц-и | bùbrež-e • бу̀бреж-е | bùbrez-i • бу̀брез-и | tr̀buš-e • тр̀буш-е | tr̀bus-i • тр̀бус-и |
L | vojník-u • војни́к-у | vojníc-ima • војни́ц-има | bùbreg-u • бу̀брег-у | bùbrez-ima • бу̀брез-има | tr̀buh-u • тр̀бух-у | tr̀bus-ima • тр̀бус-има |
I | vojník-om • војни́к-ом | vojníc-ima • војни́ц-има | bùbreg-om • бу̀брег-ом | bùbrez-ima • бу̀брез-има | tr̀buh-om • тр̀бух-ом | tr̀bus-ima • тр̀бус-има |
Образац 5 - Именице које се завршавају на -(a)k • -(а)к | ||
Падеж | Једнина | Множина |
---|---|---|
N | čvór-a-k • чво́р-а-к | čvórc-i • чво́рц-и |
G | čvórk-a • чво́рк-а | čvȏr-ā-k-ā • чво̑р-а̄-к-а̄ |
D | čvórk-u • чво́рк-у | čvórc-ima • чво́рц-има |
A | čvórk-a • чво́рк-а | čvórk-e • чво́рк-е |
V | čvȏrč-e • чво̑рч-е | čvórc-i • чво́рц-и |
L | čvórk-u • чво́рк-у | čvórc-ima • чво́рц-има |
I | čvórk-om • чво́рк-ом | čvórc-ima • чво́рц-има |
Образац 6 - Именице које се завршавају на палатални сугласник | ||||||
Падеж | Једнина | Множина | Једнина | Множина | Једнина | Множина |
---|---|---|---|---|---|---|
N | pȃnj • па̑њ | pánj-ev-i • па́њ-ев-и | ráž-a-nj • ра́ж-а-њ | rážnj-i • ра́жњ-и | prȋšt • при̑шт | príšt-ev-i • при́шт-ев-и |
G | pánj-a • па́њ-а | pánj-ēv-ā • па́њ-е̄в-а̄ | rážnj-a • ра́жњ-а | ráž-ā-nj-ā • ра́ж-а̄-њ-а̄ | príšt-a • при́шт-а | príšt-ēv-ā • при́шт-е̄в-а̄ |
D | pánj-u • па́њ-у | pánj-ev-ima • па́њ-ев-има | rážnj-u • ра́жњ-у | rážnj-ima • ра́жњ-има | príšt-u • при́шт-у | príšt-ev-ima • при́шт-ев-има |
A | pȃnj • па̑њ | pánj-ev-e • па́њ-ев-е | ráž-a-nj • ра́ж-а-њ | rážnj-e • ра́жњ-е | prȋšt • при̑шт | príšt-ev-e • при́шт-ев-е |
V | pȃnj-u • па̑њ-у | pánj-ev-i • па́њ-ев-и | rážnj-u • ра́жњ-у | rážnj-i • ра́жњ-и | prȋšt-u • при̑шт-у | príšt-ev-i • при́шт-ев-и |
L | pánj-u • па́њ-у | pánj-ev-ima • па́њ-ев-има | rážnj-u • ра́жњ-у | rážnj-ima • ра́жњ-има | príšt-u • при́шт-у | príšt-ev-ima • при́шт-ев-има |
I | pánj-em • па́њ-ем | pánj-ev-ima • па́њ-ев-има | rážnj-em • ра́жњ-ем | rážnj-ima • ра́жњ-има | príšt-em • при́шт-ем | príšt-ev-ima • при́шт-ев-има |
|
|
|
|
|
|
|
| Именице мушког рода које се завршавају на -o • -о или -e • -е представљају специјалне случајеве. Углавном су то лична имена, хипокористици или позајмице из страних језика. |
једнина | множина | |
---|---|---|
Номинатив | -o/e | -a |
Генитив | -a | -a |
Датив/Локатив | -u | -ima |
Акузатив | -o/e | -a |
Вокатив | -o/e | -a |
Инструментал | -om/em | -ima |
Код неких именица средњег рода додаје се 'н' или 'т' пре самог деклиновања.
једнина | множина | |
---|---|---|
Номинатив | -e | -(n/t)a |
Генитив | -(n/t)a | -(n/t)a |
Датив/Локатив | -(n/t)u | -(n/t)ima |
Акузатив | -e | -(n/t)a |
Вокатив | -e | -(n/t)a |
Инструментал | -(n/t)om | -(n/t)ima |
Овај тип именица одражава прасловенски а-корен, и карактерише га завршетак -a • -а у номинативу једнине и -ē • -е̄ у генитиву једнине. It contains most of the feminine nouns, and a small number of masculines.
singular | plural | |
---|---|---|
Номинатив | -a | -e |
Генитив | -e | -a |
Датив/Локатив | -i | -ama |
Акузатив | -u | -e |
Вокатив | -o/a | -e |
Инструментал | -om | -ama |
Овај тип именица одражава прасловенски и-корен, и карактеристичан је по томе што нема завршетак у номинативу једнине и завршетак -i • и у генитиву једнине. Садржи преостале именице женског рода које нису е-тима (a-корен).
singular | plural | |
---|---|---|
Номинатив | - | -i |
Генитив | -i | -i |
Датив/Локатив | -i | -ima |
Акузатив | -0 | -i |
Вокатив | -i | -i |
Инструментал | -i/ju | -ima |
Код неких именица женског рода (претежно страних личних имена) деклинација не постоји већ су сви облици једнаки у свим падежима и бројевима.
Личне заменице
Падеж | 1. лице једн. | 2. лице једн. | 3. лице једн. (м/ж/ср) | 1. лице мн. | 2. лице мн. | 3. лице мн. |
---|---|---|---|---|---|---|
Номинатив | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она |
Генитив | мене | тебе | њега / ње / њега | нас | вас | њих |
Датив | мени | теби | њему / њој / њему | нама | вама | њима |
Акузатив | мене | тебе | њега / њу / њега | нас | вас | њих |
Вокатив | -- | ти | -- | -- | ви | -- |
Инструментал | (са) мном | (са) тобом | (са) њим / њом / њим | (са) нама | (са) вама | (са) њима |
Локатив | (о) мени | (о) теби | (о) њему / њој / њему | (о) нама | (о) вама | (о) њима |
Неке деклинације придева су исте као и за именице, па могу и да се римују: велика кућа (ном. једн.), велику кућу (акуз. једн.). Друге могу да одступају: једним кликом (инстр. једн. м. род.).
Као и у другим словенским језицима, и овде глаголи имају особину граматичког вида : перфекат и имперфекат. Постојање вида глагола компензује релативни недостатака глаголских времена која постоје нпр. у германским и романским језицима: глагол већ садржи информацију да ли је акција свршена или траје.
Глаголи у словенским језицима у глобалу имају релативно мали број основа од којих се мноштво значења постиже додавањем префикса.
Индикатив има седам глаголских времена: презент (садашње време), перфекат (прошло време), футур први и други (будуће и предбудуће време), плусквамперфекат (давно прошло време), аорист (пређашње свршено време) и имперфекат (пређашње несвршено време). Потоња два нису често у употреби у свакодневном говору , а поготову имперфекат. Презент, аорист и имперфекат се мењају инфлекцијом, док су остала времена перифрастична:
Осим индикатива, користи се и императив (заповедни начин), потенцијал (могућни начин), и оптатив. Облик императива варира у зависности од врсте глагола, и гради се додавањем одговарајуће морфеме на глаголску основу. Потенцијал I (садашњи) се гради од аориста глагола бити заједно са партиципом перфекта (осим у случају трећег лица множине), док се потенцијал II (прошли) гради од партиципа перфекта и аориста глагола бити, заједно са партиципом перфекта главног глагола. Неки уџбеници граматике сврставају футур II као кондиционал глаголско време, или чак и као посебан глаголски начин.
Оптатив је према својој форми идентичан партиципу перфекта. Користи се када говорник жели да изрази јаку жељу, нпр. Живио предсједник!, Сјеме ти се затрло! (архаична клетва из појединог дијалекта), итд.
Неки аутори сматрају да постоји глаголски начин субјунктив, који се гради помоћу да и презента индикатива, али многи уџбеници граматике га третирају као презент индикатива.
Глаголски вид је као у свим словенским језицима, уграђен у сам глагол, за разлику од неких других граматика које га изражавају различитим глаголским временима.
Глаголски вид се сматра најзахтевнијим делом граматике језика. Иако постоји у свим осталим словенским језицима, чак и онима који знају неки од других словенских језика се може десити да никада не науче да исправно употребљавају овај облик, иако је могуће разумети их са можда покојим проблемом. Иако постоје двоаспектни глаголи, углавном они изведени помоћу суфикса -ирати или -овати, за већину глагола не постоји такво правило него су или свршени (перфективни) или несвршени (имперфективни). Скоро сви једно аспектни глаголи су чланови пара перфективни/имперфективни. Када се учи језик, мора се научити његов глаголски вид, као и одговарајући глагол супротног глаголског вида, нпр. прати (несвршени) је пар са опрати (свршени глагол). Упаривање међутим није увек једнозначно: неки глаголи просто немају свог супарника у глаголском виду, као нпр. изгледати или садржати. У неким другим случајевима глагола постоје алтернативе са нешто друкчијим значењем.
Две су парадигме у формирању глаголских парова. У једној основни глагол је несвршен као нпр. прати, и тада се свршени глагол формира додавање префикса у овом случају 'o-' па се добија опрати. Друга налаже да је корен глагола перфективан, и онда се несвршени глагол добија или изменом корена: дигнути→дизати или убацивањем интерфикса стати→стајати.
Образац који се често среће може се илустровати примером глагола писати. Писати је несвршен глагол, тако да се њему додаје префикс у овом случају на- да би се добио свршени написати. Али ако му се додају неки други префикси који мењају значење, основни глагол постаје свршени: записати или преписати. Пошто су и ови основни глаголи свршени, треба им додати интерфикс да би се формирали несвршени глаголи: записивати и преписивати.
Постоје три типа конјугације глагола:
Лице | čitati | prati (irregular) | vidjeti (-jeti or -iti) | |||
---|---|---|---|---|---|---|
једнина | множина | једнина | множина | једнина | множина | |
Прво лице | čitam | čitamo | perem | peremo | vidim | vidimo |
Друго лице | čitaš | čitate | pereš | perete | vidiš | vidite |
Треће лице | čita | čitaju | pere | peru | vidi | vide |
Глагол јесам се често сматра глаголом „бити“ у садашњем времену. То је дефектни глагол. Нема свој облик инфинитива. Облик јесам је прво лице једнине презента овог глагола. и има само облике у презенту:
Заменица | Презент | Презент (одречни облик) | |
---|---|---|---|
Дуги (наглашени) облик | Кратки (ненаглашени) облик | ||
Ја | jesam | sam | nisam |
Ti | jesi | si | nisi |
On, Ona, Ono | јеste | je | nije |
Mi | jesmo | smo | nismo |
Vi | jeste | ste | niste |
Oni, One, Ona | јеsu | su | nisu |
Као што је наведено глагол јесам се често сматра глаголом „бити“ у садашњем времену. Ако се тако посматра онда би се могло рећи да се његов кратки облик (али и дуги у нешто измењеном значењу) користи као копула. у изјавним реченицама типа: „Он је ученик“. С друге стране употреба „правог облика“ глагола бити у презенту је ограничена - на прављење егзактног футура (футура другог) или у условним реченицама кад се односе на будуће време. Граматичари су у ствари одлучили да уведу глагол јесам као други помоћни глагол (глагол хтјети је трећи) да би разрешили забуну око тога да један глагол има у презенту две различите конјугације.
Глагол бити један од најчешћих неправилних глагола конјугује се на следећи начин:
Заменица | Презент | Футур | Прошло време | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
први | други | перфекат | аорист | имперфекат | плусквамперфекат | ||
Ја | budem | ću biti / biću | budem bio/la | sam bio/la; bio/la sam | bih | bijah / bejah / beh | bio/la sam bio/la |
Тi | budeš | ćeš biti / bićeš | budeš bio/la | si bio/la; bio/la si | bi | bijaše / bejaše / beše | bio/la si bio/la |
On, Ona, Ono | bude | će biti / biće | bude bio/la/lo | је bio/la/lo; bio/la/lo је | bi | bijaše / bejaše / beše | bio/la/lo је bio/la/lo |
Mi | budemo | ćemo biti / bićemo | budemo bili/le | smo bili/le; bili/le smo | bismo | bijasmo / bejasmo / besmo | bili/le smo bili/le |
Vi | budete | ćete biti / bićete | budete bili/le | ste bili/le; bili/le ste | biste / beste | biјаste / bejaste / beste | bili/le ste bili/le |
Oni, Оne, Оna | budu | će biti / biće | budu bili/le/ | su bili/bile/bila; bili/le/la su | bi/ biše | biјаhu / bejahu / behu | bili/le/la su bili/le/la |
Систем конјугације правилни глаголи је донекле комплексан. Постоји неколико категорија глагола које се разликују на основу одлика заједничких за глаголе те категорије.
Глагол радити
Заменица | Презент | Футур | Прошло време | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
први | други | перфекат | аорист | имперфекат | плусквамперфекат | ||
Ја | radim | ću raditi | budem radio/la | sam radio/la; radio/la sam | rad+ah>rađah | bio/la sam radio/la | |
Ti | radiš | ćeš raditi | budeš radio/la | si radio/la; radio/la si | rad+aše>rađashe | bio/la si radio/la | |
On, Ona, Ono | radi | će raditi | bude radio/la/lo | је radio/la/lo; radio/la/lo је | rad+aše>rađashe | bio/la/lo је radio/la/lo | |
mi | radimo | ćemo raditi | budemo radili/le | smo radili/le; radili/le smo | rad+asmo>rađasmo | bili/le smo radili/le | |
Vi | radite | ćete raditi | budete radili/le | ste radili/le; radili/le ste | rad+aste>rađaste | bili/le ste radili/le | |
Oni, One, Ona | rade | će raditi | budu radili/le/la | su radili/radile/radila; radili/le/la su | rad+ahu>rađahu | bili/le/la su radili/le/la |
Овај метод се односи на глаголе као што су:
видети
ходати
причати
морати
Неправилни глаголи су сложеније конјугације него правилни глаголи. Ево примера глагола
моћи
Заменица | Презент | Футур | Прошло време | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
први | други | перфекат | аорист | имперфекат | плусквамперфекат | ||
Ја | mogu | ću moći | budem mogao/la | sam mogao/la; mogao/la sam | mogoh | mogah | bio/la sam mogao/la |
Ti | možeš | ćeš moći | budeš mogao/la | si mogao/la; mogao/la si | može | mogaše | bio/la si mogao/la |
On, Ona, Ono | može | će moći | bude mogao/la/lo | је mogao/la/lo; mogao/la/lo je | može | mogaše | bio/la/lo je mogao/la/lo |
Mi | možemo | ćemo moći | budemo mogli/le | smo mogli/le; mogli/le smo | mogosmo | mogasmo | bili/le smo mogli/le |
Vi | možete | ćete moći | budete mogli/le | ste mogli/le; mogli/le ste | mogoste | mogaste | bili/le ste mogli/le |
Oni, One, Ona | mogu | će moći | budu mogli/le/la | su mogli/mogle/mogla; mogli/le/la su | mogoše | mogahu | bili/le/la su mogli/le/la |
Српскохрватски језик има богату реченичну структуру која се огледа у деклинацији именица и придева. Ово чини синтактичка правила често занемарљива и омогућава велику слободу у редоследу речи реченице. У енглеском се на пример разлика између Man bites dog (Човек ујео пса) и Dog bites man (Пас ујео човека) огледа у синтакси. У српскохрватском у реченицама Човјек уједе пса и Човјека уједе пас имају исти ред речи, али значења се мењају именичким завршецима. Било који редослед ових трију речи је граматички исправан, али значење је јасно на основу деклинације. Међутим, уобичајени ред речи је субјекат-глагол-објекат.
Постоји известан број речи који немају акценат (енклитика) које морају да дођу на одређено место у реченици. Оне су редом:
Енклитике морају скоро увек да буду на другој позицији у реченици, осим у упитним реченицама или ако се употребљава комбинација више енклитика. Први део мора бити сама реч или субјекатска фраза, нпр. „Тај се човјек вара," или „Тај човјек се вара." Но и у случајевима када не заузимају само другу позицију у реченици, морају бити и на трећем или и четвртом месту, па чак и на првом месту у извесним упитним реченицима или у колоквијалном говору.
Фонетика српскохрватског језика проучава настанак гласова, описује гласове као производ рада говорних органа, гласовне поделе и промене. Фонологија проучава гласове као говоне јединице за обележавање разлике Српскохрватски језик има тридесет гласова и то (азбучним редоследом): А, Б, В, Г, Д, Ђ, Е, Ж, З, И, Ј, К, Л, Љ, М, Н, Њ, О, П, Р, С, Т, Ћ, У, Ф, Х, Ц, Ч, Џ, Ш. За писање се могу користити два писма ћирилица и латиница. Оба писма имају по 30 слова, с тим што се у латиници три гласа пишу комбинацијом два знака. У латиници гласови имају абецедни редослед: A, B, C, Č, Ć, D, Dž, Đ, E, F, G, H, I, J, K, L, Lj, M, N, Nj, O, P, R, S, Š, T, U, V, Z, Ž.
Основна подела гласова је на самогласнике (вокале) и сугласнике (консонанте). Ова подела може се и другачије направити: самогласнике (вокале), гласнике (сонанте или неутралне сугласнике) и сугласнике (консонанте). Сугласници могу да се деле на неколико начина: према звучности, према месту изговора и према начину изговора.
У језику постоји неколико гласовних промена које се врше над гласовима приликом творбе речи, конјугације, деклинације и других промена речи. Између осталих то су:
Стандардни акценат (нагласак) заснива се на систему новоштокавских говора - четири акцента и неакцентовани квантитети. Од четири акцента у језику постоје два кратка и два дуга, а могу бити силазног или узлазног карактера: краткосилазни, дугосилазни, краткоузлазни и дугоузлазни. Акценти се у језику означавају изнад наглашеног гласа и то на следећи начин:
Наглашене једносложне речи могу имати само силазни акценат, кратки или дуги (па̏с, ја̑з, га̏д, гла̑д итд). С изузетком неких сложених и страних речи, нагласак никад није на последњем слогу (ба̏ба, ж̀ена, ма̑јка, к̀олено, ̀уздāрје). Акценти унутрашњих слогова речи могу бити само узлазни.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Граматика српскохрватског језика, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.