Божић У Грчкој

Представља један од најважнијих прослава за Грке и период одмора.

У Римском царству се прва прослава Божића догодила 336. године нове ере, а од тада је почела да се постепено развија при чему је данашња прослава комбинација домаће традиције и каснијих културних утицаја других земаља. У Грчкој, у већини домова, се јелке постављају обично између краја новембра и почетка децембра. Незванично, прослављање Божића почиње почетком децембра и постепено постаје све већи део свакодневног живота достижући врхунац 24. и 25. децембра. На Бадње вече деца, обично до дванаест и тринаест година, певају укућанима и добијају слаткише или неку ситну новчану награду од власника кућа и ова традиција сеже у старо грчко доба, док се садржај песама прилично разликује у зависности од региона. Као и у другим земљама, од 15. новембра до Божића постоји период поста где је дозвољена риба. Божићна сезона је и време када људи купују поклоне, посебно млађим члановима породице.

У Грчкој постоје различити обичаји који се одржавају на Божић. Божићни чамац је уведен у доба Отона и након тога наставља дуги низ година због поморског карактера Грка, а касније чамац замењује јелка. Обичај бадњака се поштује у северној Грчкој, на Бадње вече, где домаћин бира најлепше и најјаче дрво од бора или маслине и носи га кући. Домаћица темељно чисти кућу и затвара оџак, домаћин ложи ватру у ноћи на Бадње вече. У Македонији постоји обичај Κολίντα-Μπάμπω који је уобичајен у префектурама Пела и Иматија. Становници пале ломаче и узвикују фразу Κολίντα Μπάμπω како би обавестили људе о Иродовом масакру како би заштитили људе. У суштини су песме које у већем делу Македоније певају млади или стари људи који за посластицу добијају слаткише, вино, меломакароне и орахе 23. децембра увече. У Централној Грчкој, посебно у западној Фтиотиди и планинској Дориди, постоји обичај који се одржава на Божићно јутро када домаћица стави велику кладу у огњиште и дете пожели жељу која се мора остварити. У Тракији, на Бадње вече, деца са својим очевима шетају са дугачким штаповима који симболизују пастире из Библије и некада су куцали на врата. Такође, народна традиција Понтије и Источне Тракије су значајно утицали на божићне обичаје у Тракији. На Бадњи дан се обично једе свињетина и друга јела.

Бадње вече карактеришу различити обичаји. Деца излазе ујутру у групама или сама и куцају на врата и певају песме по кућама и разним местима зарађујући малу суму новца или слаткише као напојницу. Иако постоје велике варијације по регионима постоје и „панхеленске песме”. На Пелопонезу су у прошлости људи у својим домовима правили и пекли лалангију од теганиде. Мајке су са ћеркама формирале тесто у дебеле макароне и пресавијали их у четири и кувале су их у тигању са врелим уљем. Прва палачинка, велика и округла са крстом у средини је била за Христа, а друга за кућу. Кад би се испекле стављале су се у лепиње и чиније, а када се добро оцеде стављале су се у ковчег и качиле на високо место. Пекле су колико им је било потребно за чланове породице. На Крфу се куће за Божић и Нову годину украшавају фењерима, а од почетка новембра локалне филхармоније се спремају да певају песме. Око поноћи на Бадње вече породице иду на службе или једу традиционални оброк.

На грчку економију значајно утиче божићна сезона. Према истраживању из 2022. године, за 66% грчких потрошача божићни празници су изузетно важни и често дају значајан економски подстицај одређеним областима због туризма. Грци доста новца троше на поклоне, посебно за малу децу и нећаке, али и новац за божићну трпезу. Неки Грци имају тенденцију да путују у иностранство током Божића. Отварају се и многи привремени послови. Кључни део привреде села Таксиархис на Халкидикију је производња природне јеле која се сече и дистрибуира као јелке. Школе су затворене од последњег дана пре 24. децембра до првог радног дана после Јовањдана који је обично празник последњег дана школе. У Грчкој постоји неколико тематских паркова за Божић, као што је Млин вилењака у Трикали.