Vilkinsonova Mikrotalasna Anizotropna Sonda

Na čelu sa profesorom Čarlsom L. Benetom sa Univerziteta Džons Hopkins, misija je razvijena u zajedničkom partnerstvu između NASA Godardovog centra za svemirske letove i Univerziteta Prinston. Svemirska letelica WMAP lansirana je 30. juna 2001. sa Floride. Misija WMAP nasledila je svemirsku misiju COBE i bila je druga svemirska letelica srednje klase (MIDEX) u programu NASA Ekplorera. Godine 2003, MAP je preimenovana u WMAP u čast kosmologa Dejvida Toda Vilkinsona (1935–2002), koji je bio član naučnog tima misije. Nakon devet godina rada, WMAP je isključena 2010. godine, nakon što je ESA lansirala napredniju svemirsku letelicu Plank.

Vilkinsonova mikrotalasna anizotropna sonda

Umetnički prikaz WMAP
Imena	MAP Ekplorer 80
Tip misije	CMBR astronomija
Operator	NASA
COSPAR ID	2001-027A
SATCAT no.	26859
Vebsajt	map.gsfc.nasa.gov
Trajanje misije	9 godina, 1 mesec, 2 dana (od lansiranja do kraja prikupljanja naučnih podataka)
Svojstva svemirske letelice
Proizvođač	NASA / NRAO
Lansirna masa	835 kg (1.841 lb)
Suva masa	763 kg (1.682 lb)
Dimenzije	3,6 m × 51 m (12 ft × 167 ft)
Snaga	419 W
Početak misije
Datum lansiranja	19:46:46; 30. jun 2001. (UTC) (2001-06-30T19:46:46Z)
Rаketa	Delta II 7425-10
Mesto lansiranja	Kejp Kanaveral SLC-17
Kraj misije
Odlaganje	Pasivizirano
Deaktivirano	Priio zadnju komaandu 20. oktobar 2010 (2010-10-20); transmitovao zadnje podatke 19. avgusta 2010
Orbitalni parametri
Referentni sistem	L2 point
Režim	Lisažuova
Glavni teleskop
Tip	Gregorijanski
Prečnik	1,4 m × 16 m (4,6 ft × 52,5 ft)
Talasne dužine	23 GHz do 94 GHz
Instrumenti
Instrumenti K band (23 GHz) 52.8-arcmin snop Шаблон:Ka band (33 GHz) 39,6-arcmin snop Q band (41 GHz) 30,6-arcmin snop V band (61 GHz) 21-arcmin snop W band (94 GHz) 13,2-arcmin snop
NASA kolaž slika vezanih za WMAP (svemirki brod, CMB spektara i pozadinska slika) Eksplorerski programi ← HETE RHESSI →

Merenja WMAP-a su igrala ključnu ulogu u uspostavljanju trenutnog standardnog modela kosmologije: Lambda-CDM modela. Podaci WMAP-a vrlo se dobro uklapaju u svemir koji je dominiran tamnom energijom u obliku kosmološke konstante. Ostali kosmološki podaci su takođe dosledni i zajedno čvrsto ograničavaju model. U Lambda-CDM modelu svemira, starost univerzuma je 7001137720000000000♠13,772±0,059 milijardi godina. Određivanje starosti svemira misijom WMAP-a ima tačnost veću od 1%. Trenutna brzina širenja svemira je (vidi Hublovu konstantu) 7001693199999999999♠69,32±0,80 km·s⁻¹·Mpc⁻¹. Sadržaj svemira trenutno se sastoji od 6998462800000000000♠4,628%±0,093% obične barionske materije; 6999240200000000000♠24,02%+0,88%
−0,87% hladne tamne materije (engl. cold dark matter - CDM) koja niti emituje niti apsorbuje svetlost; i 6999713499999999999♠71,35%+0,95%
−0,96% tamne energije u obliku kosmološke konstante koja ubrzava širenje svemira. Manje od 1% trenutnog sadržaja svemira je u neutrinama, ali merenja WMAP-a su prvi put otkrila 2008. godine da podaci preferiraju postojanje kosmičke pozadine neutrina sa efektivnim brojem neutrinskih vrsta od 7000326000000000000♠3,26±0,35. Sadržaj upućuje na Euklidsku ravnu geometriju sa zakrivljenošću (${\displaystyle \Omega _{k}}$) od 3002730000000000000♠−0,0027+0,0039
−0,0038. Merenja WMAP takođe podržavaju paradigmu kosmičke inflacije na nekoliko načina, uključujući merenje ravnoće.

Misija je osvojila različite nagrade: prema časopisu Science, WMAP je ostvario najznačajnije otkriće za 2003 godinu. Publikacije sa rezultatima ove misije bile su prvom i drugom mestu spiska „Super vrućih radova u nauci od 2003”. Od najviše referenciranih radova svih vremena iz fizike i astronomije u bazi podataka INSPIRE-HEP, samo tri su objavljena nakon 2000. godine, i sva tri su WMAP publikacije. Benet, Lajman A. Pejg, mlađi, i Dejvid N. Spergel, dva potonja sa Univerziteta Prinston, podelili su Nagradu Šo za astronomiju 2010. za svoj rad na WMAP-u. Benet i naučni tim WMAP-a dobili su Gruberovu nagradu za kosmologiju 2012. godine. Nagrada za proboj u fundamentalnoj fizici za 2018. godinu dodeljena je Benetu, Gariju Hinšou, Normanu Džarosiku, Pejdžu, Spergelu i naučnom timu WMAP.

Od oktobra 2010. svemirska letelica WMAP je napuštena u heliocentričnoj grobljanskoj orbiti nakon 9 godina rada. Svi WMAP podaci su objavljeni u javnosti i podvrgnuti su pažljivoj kontroli. Konačno službeno objavljivanje podataka bilo je devetogodišnje objavljivanje 2012. godine.

Neki aspekti podataka su statistički neuobičajeni za Standardni model kosmologije. Na primer, najveće merenje ugaone skale, kvadrapolni momenat, nešto je manje nego što bi model predvideo, ali ta odstupanja nisu izuzetno značajna. Velika hladna tačka i ostale karakteristike podataka su statistički značajnije, i istraživanje se nastavlja na njima.