Филип Степанович Орлик (укр.
октобра 1672. године у месту Кошута, округ Ашмјани Велике кнежевине Литваније (данас у Вилејском рејону, Белорусија), умро 26. маја 1742. године у Јашију, Молдавија (данас Јаши, Румунија) је био старешина Запорошких козака, Хетман Украјине у егзилу, дипломата, секретар и блиски сарадник хетмана Ивана Мазепе. Оснивач првог устава у Европи.[тражи се извор]
филип орлик | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 11. октобар 1672. |
Место рођења | Кошута, Белорусија |
Датум смрти | 26. мај 1742.69 год.) ( |
Место смрти | Јаши,, Румунија |
Професија | Хетман |
Породица | |
Супружник | Хана Херцик |
Хетман |
Филип Орлик је рођен у селу Кошута, округ Ашмјани, Велике кнежевине Литваније (регион Вилејка данашње Белорусије), у породици чешко - белоруског порекла.
Орлик је прво студирао на језуитском колеџу у Вилњусу, а до 1694. на Кијевској-Могиљанској академији. Године 1698. постављен је за секретара конзисторија Кијевске митрополије. 1699. постао је старији члан Генералне војне канцеларије Хетмана Ивана Мазепе, а 1706. постављен је за генералног канцелара и на том положају био је Мазепин најближи помоћник, омогућио је Мазепину тајну преписку с Пољацима и Швеђанима и помагао Мазепи у његовим напорима да формира антируску коалицију.
Након битке код Полтаве 1709. године, побегао је заједно са хетманом Иваном Мазепом и шведским краљем Карлом XII у Бендер у Кнежевини Молдавији, где је Мазепа убрзо умро. Филип Орлик је тада изабран за Хетмана у изгнанству од стране козака и шведског краља Карла XII. Док је био у Бендеру, Орлик је написао један од првих државних устава у Европи. [тражи се извор] Овај Устав Филипа Орлика потврдио је Карло XII, а прозвали су га и заштитником Украјине.
Између 1711. и 1714, заједно са кримским Татарима и мањим групама козака, Орлик спроводи неуспешне походе на подручја Украјине на десној обали Дњепра. Након тога је Филип Орлик, заједно са још неколико козака, следио шведског краља Карла XII до Шведске преко Беча и Штралзунда. Орлик је са породицом и око 40 других козака стигао у Истад, Шведска, крајем новембра 1715. године. После неколико месеци у Истаду, живели су у граду Кристијанстаду неколико година. Орлик и његова породица напустили су Стокхолм 1720. године, а 1747. његова удовица и деца добили су финансијску подршку парламента Шведске. Из Шведске је Орлик отишао у Хамбург, Хановер, Праг, Вроцлав и Краков, где је оставио породицу у манастиру. Затим је отишао у Француску и 1722. године стигао је у Јаши у Османској Молдавији како би организовао савез против Руског царства. Одатле је отишао у Солун, а од средине 1730-их је живео у Буџаку. Умро је 1742. године у Јаши, Кнежевина Молдавија (данас Јаши, Румунија).
Орлик је написао бројне прокламације и есеје о Украјини, укључујући Устав Филипа Орлика из 1710. године.
2011. године у Кристијанстаду у Шведској постављен је споменик посвећен Филипу Орлику на згради у којој је украјински хетман живео од 1716. до 1719. године, у част прославе стогодишњице устава Филипа Орлика. Аутори споменика су Борис Крилов и Олес Сидорук.
Филип Орлик оженио се Ханом Херцик средином 1690-их. Била је јеврејског порекла, ћерка пуковника Павла Семјеновича Херцика (блиског савезника Мазепе) из полтавског пука. Филип и Хана су имали осморо деце. То су били:
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Филип Орлик, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.