Притока: поток или река која се улива у главни ток или језеро

Притока се не улива директно у море или океан. Притоке заједно са својим главним водотоком одводе све површинске и подземне воде свога слива, до мора или океана.

У ушћу, где се две или више воде састају заједно, обично се односи на спајање притока.

Супротност притоци је рукавац, водоток који се одваја и тече од главног водотока. Рукавци се најчешће могу наћи у речним делтама.

 

„Десна притока” и „лева притока (или „притока десне обале” и „притока леве обале”) су појмови који указују на оријентацију притоке у односу на ток главне реке, а дефинишу се из перспективе гледања низводно (у смеру водене струје главног водотока).

У САД, где притоке понекад имају исто име као река у којој се сливају, називају се форке. Оне се обично означавају смером компаса. На пример, Америчка Река има северну, средњу и јужну форку. Северни рукавац Реке Чикаго има источну, западну и средњу форку, док јужни рукавац има јужну форку, а сматра се да има и западну форку).

Форке се понекад означавају као „десне” и „леве”. Посматрач руком одређује форку окренут узводно. На пример, Стир Крик има леву притоку која се назива десна форка Стир Крика.

Притоке се понекад набројавају почевши од оних које су најближе извору реке, а завршавајући се оним које су најближе ушћу реке. Стралеров систем означавања притока испитује распоред притока у хијерархији, где постоје притоке првог, другог, трећег и виших редова, с тим да су притоке првог реда обично најмање по величини.

На пример, притока другог реда би била резултат две или више притока првог реда које се спајају у исту.

• Рукавац (растока, отока)
• Естуар