Ница (франц.
По подацима из 2006. године број становника у месту је био 347.060.
Ница франц. Nice | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Француска |
Регион | Прованса-Алпи-Азурна обала |
Департман | Приморски Алпи |
Становништво | |
Становништво | |
— 2017. | 942.886 |
— густина | 13.110,21 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 42′ 12″ С; 7° 15′ 59″ И / 43.703393° С; 7.266274° И |
Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
Површина | 71,92 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Кристијан Естрози |
Поштански број | 06000, 06100, 06200, 06300 |
Позивни број | 493 |
INSEE код | 06088 |
Ница се састоји из три различита дела по физиономији, а донекле и по функцијама. То су: стари део града, Симез (старо римско регионално средиште) и нови део града.
Стари део града карактерише се релативно уским, местимично кривудавим улицама и осталим одликама медитеранских градова (високим кућама саграђеним углавном од камена са карактеристичним дрвеним капцима на прозорима). Источно од старог града и луке, на полуострву Кап-Фера, у густим, вечно зеленим медитеранским шумама, развило су луксузно туристичко насеље Вилфранш са више од 3.000 вила, која се временом територијално спојила са Ницом. Још источније, а опет у заливу, развило се друго туристичко насеље Болије.
Нови део града се простире поред обале, односно дуж једног широког и овалног залива жаловитом обалом. Његову најупадљивију одлику представљају широке авеније декорисане зеленим палмама, разноврсним цвећем и травњацима. Најпривлачнија од свих је надалеко чувено „Енглеско шеталиште“ на коме су редом поређани најелитнији хотели и луксузне виле. Ова улица пружа се 5 km дуж залива, тј. од саме делте Вара. Све остале улице међусобно су паралелне, широке и готово сасвим праве, са знатно новијим, комфорним кућама. Ова четврт прошарана је многим вртовима, дивним парковима. Има велики број цвећара и продавница са сувенирима.
Због свог положаја, Ница је једно од најтоплијих места Азурне обале. Најпријатнији месеци за путовање су мај и период од половине септембра до половине октобра. Најкишовитији дани су у фебруару и марту, а од јуна до августа могуће су велике врућине. Зиме су благе и нема мраза, па је зато овај град у 19. веку Енглезима био омиљено место за одмор у току зиме, што данас доказују велики хотели и баште. Блага клима погодна је и за виноградарство.
Клима (Ница) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 22,5 (72,5) | 25,8 (78,4) | 26,1 (79) | 26,0 (78,8) | 30,3 (86,5) | 36,8 (98,2) | 36,3 (97,3) | 37,7 (99,9) | 33,9 (93) | 29,9 (85,8) | 25,4 (77,7) | 22,0 (71,6) | 37,7 (99,9) |
Средњи максимум, °C (°F) | 13,1 (55,6) | 13,4 (56,1) | 15,2 (59,4) | 17,0 (62,6) | 20,7 (69,3) | 24,3 (75,7) | 27,3 (81,1) | 27,7 (81,9) | 24,6 (76,3) | 21,0 (69,8) | 16,6 (61,9) | 13,8 (56,8) | 19,6 (67,3) |
Просек, °C (°F) | 9,2 (48,6) | 9,7 (49,5) | 11,6 (52,9) | 13,6 (56,5) | 17,4 (63,3) | 20,9 (69,6) | 23,8 (74,8) | 24,1 (75,4) | 21,0 (69,8) | 17,4 (63,3) | 12,9 (55,2) | 10,1 (50,2) | 16,0 (60,8) |
Средњи минимум, °C (°F) | 5,3 (41,5) | 5,9 (42,6) | 7,9 (46,2) | 10,2 (50,4) | 14,1 (57,4) | 17,5 (63,5) | 20,3 (68,5) | 20,5 (68,9) | 17,3 (63,1) | 13,7 (56,7) | 9,2 (48,6) | 6,3 (43,3) | 12,4 (54,3) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −7,2 (19) | −5,8 (21,6) | −5,0 (23) | 2,9 (37,2) | 3,7 (38,7) | 8,1 (46,6) | 11,7 (53,1) | 11,4 (52,5) | 7,6 (45,7) | 4,2 (39,6) | 0,1 (32,2) | −2,7 (27,1) | −7,2 (19) |
Количина падавина, mm (in) | 69,0 (27,17) | 44,7 (17,6) | 38,7 (15,24) | 69,3 (27,28) | 44,6 (17,56) | 34,3 (13,5) | 12,1 (4,76) | 17,8 (7,01) | 73,1 (28,78) | 132,8 (52,28) | 103,9 (40,91) | 92,7 (36,5) | 733,0 (288,58) |
[тражи се извор] |
Неоспорно је де је главни град Азурне обале. Ница је предео који је још од најстаријих времена био непрекидно, густо насељен. Доказ су предмети нађени у Грималдијевој пећини и присуство људи још у Палеолиту и Неолиту. Природне погодности ове области користили су Грци, који су своју насеобину назвали Никаеа,, а то име задржали су се и Римљани, који су касније освојили ову регију. У 14. веку Авињон је био духовни центар и цела Прованса је доживела литерарни и уметнички процват. Док је Прованса овим дефинитивно постала француска, будућност Нице је кроз повезаност са савојским војводама доживела обрт. Град је 1793. анектиран од Француске, а 1814. припао је династији Савоја, све док, после масовног протеста народа 1860, коначно није додељен Француској.
1945. | 1954. | 1962. | 1968. | 1975. | 1982. | 1990. | 1999. | 2006. | 2011. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
211.165 | 244.400 | 295.000 | 322.422 | 346.600 | 337.085 | 342.439 | 342.738 | 347.060 | 344.064 |
Разни фестивали и карневали уносе у живот изузетну ведрину, јужњачку присност и топлину. Познати су цветни фестивал односно „Битка цвећем“ први пут одржан 1876, зимски карневал, спектакли са вештачком ватром.
У Ници је, по наводима Делфе Иванић, у време Првог светског рата, било 7 српских малих кафана где се хранио, углавном српски свет. Тада је основано и једно српско женско удружење „L komite de dam Serb“ за чију је председницу изабрана гђа Стана Лозанић (супруга Симе Лозанића), а за потпредседнице Мара Марка Трифковића (суприга Марка Трифковића) и Делфа Иванић. Циљ удружења је било помагање српским сиромашним избеглицама, који су се нашли у туђини, без довољно новца. Продавале су лутке обучене у српске народне ношње, у Ници и у Лиону, а део су слале у Париз и Америку. Организовале су и изложбу слика Пашка Вучетића и др. Канцеларија им је била у једној соби конзулата. У Ници је тада постојао и интернат српске женске деце.
У складу са Уредбом о школовању и васпитању српске школске омладине, крајем августа 1916. године Просветно одељење почело је рад на отварању Српске гимназије у Ници. Гимназија је била предвиђена за ученике ослобођене војне обавезе и оне који су имали више од осамнаест година, тe нису могли да остану у француским школама. Занимљиво је да је интернат Српске гимназије био смештен у неколико зграда, међу којима је била и петоспратна Асторија, један од најлепших хотела у Ници. Будући да су капацитети у Ници били недовољни, а да је временом број ђака бивао све већи, Српска гимназија у Ници закупила је за потребе школовања српских ђака два хотела и две виле у селу удаљеном само неколико километара од Нице у правцу Монте Карла, Болијеу. Упркос свим тешкоћама које су пратиле рад ове две гимназије, матуранти су доста добро савлађивали средњошколски програм и касније уписивали француске универзитете. Ученици српске гимназије у Ници и Болијеу били су снага за обнову послератне Србије.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Ница, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.