Награда Града Београда „Деспот Стефан Лазаревић”

Први пут је додељена за 2002. годину.

Ова награда је наследник Октобарске награде града Београда, која се додељивала 20. октобра – на дан када је 1944. године Београд ослобођен од немачке окупације у Другом светском рату.

Награда се додељивала у петнаест, а затим у осамнаест и деветнаест дисциплина, добитници су били:

Добитници

за књижевност и преводно стваралаштво

2004. Душко Паунковић за превод романа „Гајта Газданова“
2005. Давид Албахари за роман „Пијавице“
2006. Бранимир Живојиновић
2007. Михајло Пантић
2008. Душко Новаковић
2010. Веселин Марковић за књигу „Ми различити“
2011. Борислав Радовић за дело „Понешто о песницима и о поезији“
2012. Олга Кострашевић за превод дела „Идеје за филозофију повести човечанства"
2013. Академик Милосав Тешић за књигу „Ветрово поље”
2014. Злата Бојовић за књигу „Историја дубровачке књижевности“
2015. Петар Цветковић за књигу „Поглед с трема“
2016. Мирослав Максимовић за књигу „Бол”
2017. Алек Вукадиновић
2019. Новица Антић
2020. Игор Маројевић за роман "Остаци света"

за позоришно стваралаштво

2004. Дејан Мијач за режију представе „Псећи валцер“
2005. Егон Савин за режију представе „Смртоносна мотористика“
2006. Соња Вукићевић
2007. Биљана Србљановић
2008. Душанка Стојановић Глид
2010. Борис Комненић за улогу Дезмонда Мортона у представи „Државни службеници“ Народног позоришта
2011. Властимир Ђуза Стојиљковић за улогу Дина у представи „Отац на службеном путу“
2012. Милош Лолић за режију представе „Отело”
2013. Небојша Дугалић за улогу Роберта у представи „Издаја”
2014. Јелена Јовичић за улогу у представи „Виктор Викторија“
2015. Небојша Глоговац за улогу судије Адама у представи „Разбијени крчаг“
2016. Бранко Видаковић за улогу Лебедева у представи „Иванов” Народног позоришта
2017. Слободан Стефановић
2019. Светислав Буле Гонцић
2020. Борис Лијешевић

за филм и радио-телевизијско стваралаштво

2004. Арса Јовановић за ауторску емисију „Четири ветра“ Трећег програма Радио Београда
2005. Горан Радовановић за документарац „Пилећи избори“
2006. Олег Новковић
2007. Небојша Глоговац
2008. Аница Добра
2010. Никола Лежаић, сценариста и редитељ, и Милош Јаћимовић, директор фотогафије, за филм „Тилва Рош“
2011. Милош Радивојевић за режију филма „Како су ме украли Немци“
2012. Миладин Чолаковић за фотографију у дугометражном играном филму „Устаничка улица”
2013. Никола Мајдак И Ана Недељковић за режију анимираног филма „Rabbitland”
2014. Младен Матичевић за режију документарног филма „Мој занат“
2015. редитељ и сценариста Вук Ршумовић за играни филм „Ничије дете“
2016. Милош Радовић за сценарио и режију филма „Дневник машиновође”
2017. Драган Бјелогрлић
2019. Милош Биковић
2020. није било кандидата

за ликовно и примењено стваралаштво, визуелне и проширене медије

2004. Бранимир Карановић за изложбу „Знаци и путокази“ у Музеју 25. мај
2005. Слободан Ера Миливојевић за изложбу „Градови, разгледнице у боји“ одржану у Сопоту
2006. Недељко Париповић
2007. Владан Радовановић
2008. Душан Петричић
2010. Никола Кока Јанковић за ретроспективну изложбу „Скулптуре и цртежи“ у Галерији САНУ
2011. Вјера Дамјановић за изложбу „Библиотека светлости“ у галерији „УЛУС“
2012. Олга Јеврић за изложбу „Материја духа” одржану у Кући легата
2013. Владимир Величковић за изложбе: „Гаврани” и „Владимир Величковић – цртежи и колажи”
2014. Мило Грозданић
2015. Милица Стевановић за ретроспективну изложбу „Милица Стевановић - настајање слике“
2016. фотограф Томислав Петернек за ретроспективну изложбу фотографија „Живот”
2017. Милан Блануша
2019. Горан Чпајак
2020. Рајко Р. Каришић

за музику и музичко-сценско стваралаштво

2004. ауторски тим и ансамбл Народног позоришта за извођење балета „Ко то тамо пева“
2005. Властимир Трајковић за дело „Пет песама Стефана Малармеа“ премијерно изведено на 37. БЕМУС-у
2006. „Гудачи Светог Ђорђа“ и Гордан Николић
2007. Јован Колунџија
2008. Љубиша Јовановић
2010. Анета Илић за изузетан уметнички ангажман током 2010. године
2011. Војислав Бубиша Симић, диригент, композитор и аранжер, за концерт „Сентиментално путовање“ са Биг бендом РТС-а
2012. Премил Петровић за премијерни наступ „Оркестра без граница” на концерту одржаном дана 11. октобра 2012. године у Великој дворани Сава центра у оквиру 44. Београдских музичких свечаности (БЕМУС)
2013. Иван Јевтић за светску премијеру дела „Девет песама из циклуса Седам лирских кругова” на стихове Момчила Настасијевића, за мецосопран и симфонијски оркестар
2014. Смиљка Исаковић
2015. композитор Дејан Деспић
2016. Југослав Бошњак за симфонију „Свемир, четири симфонијске слике”
2017. Ђорђе Павловић
2019. Јадранка Јовановић
2020. Немања Станковић

у области природних и техничких наука

2004. Мирослав Павловић за дело „Увод у функцијске просторе на диску“ (Introduction to Function Spaces on the Disc)
2005. Александар Спасић за дело „Фино диспреговане честице: микро-нано и ато-инжењерство“
2006. др Радомир Саичић
2007. др Ненад Игњатовић за дело „Calcium Phosphate Ceramics – Bioresorbable Polymer Composite Biomaterials: From Synthesis to Applications„
2008. Јелена Т. Левић
2010. Владимир Драговић и Милена Радновић за дело „Билијари, квадрике и вишедимензионални Понселеови поризми“
2011. др Велимир Радмиловић за дело „Highly monodisperse core-shell particles created by solid-state reactions“
2012. Марија Милутиновић, Жељко Радуловић, Снежана Томановић И Златибор Петровић за дело „Крпељи (Acari: Ixodidae, Argasidae) Србије”
2013. др Милован Шуваков и др Вељко Дмитрашиновић, за дело „Three Classes of Newtonian Three – Body Planar Periodic Orbits”
2014. академик Градимир Миловановић
2015. др Александра Малучков и др Љупчо Хаџијевски за дело „Stable optical vortices in nonlinear multicore fibers“
2016. Георг Џукић, Тања Вуков и Милош Калезић за дело „Фауна репатих водоземаца Србије”
2017. није додељена
2019. др Славенко М. Стојадиновић, проф. др Видосав Д. Мајсторовић
2020. није било кандидата

за науку и проналазаштво

2004. Љиљана Гајић Крстајић, Наташа Тришовић, Недељко Крстајић и Томислав Тришовић за уређај за производњу и дозирање активног хлора „Хидроген уређај“
2005. Милош Главоњић, Драган Милутиновић, професори Машинског факултета и Владимир Квргић, Зоран Вишњић, Зоран Димић, из Лола система, за патентно решење „Троосна машина са паралелном кинематиком Lola pn101-4. V.1.“
2006. др Ивица Станчић и професор др Љиљана Тихачек Шојић
2007. Слободан Петровић
2008. професор др Миодраг Несторовић
2009. др. Милан Девић за Симпролит
2010. није додељена
2011. група аутора у саставу Александар Вег, Аца Гобељић, Дејан Симић и Горан Шиниковић
2012. Бориша Милекић за проналазак-дело „Екоробот – уређај за чишћење вентилационих канала”
2013. није додељена
2014. Комнен Лаловић
2015. није додељена
2016. Милош Милошевић и Бојан Лазић за проналазак уређаја за истакање и расподелу напитка из флаше
2017. Милош Станковић
2019. Зорица Дуловић
2020. др Александар Маринковић, др Тихомир Ковачевић, др Јелена Русмировић, др Саша Брзић, Јовица Нешић, др Александра Божић и др Марина Стаменовић

за изузетно дело које представља допринос у развоју медицине:

2004. није додељена
2005. професори Медицинског факултета Владимир Бумбаширевић, Весна Лачковић, Новица Милићевић, Живана Милићевић, Споменка Мујовић, Миљана Обрадовић, Сенка Пантић, Братислав Стефановић и Душан Трпинац за дело „Хистологија“.
2006. професор др Милан Милисављевић и професор др Здравко Витошевић те доцент др Александар Маликовић
2007. др Милош Јовановић
2008. доцент др Александар Симић и професор др Петар Симић за дело „Историја хирургије“
2010. проф. др Нада Поповић за дело „Анестезија у трауми“
2011. академик Миодраг Остојић, академик Владимир Кањух и др Бранко Белеслин за дело „Кардиологија“
2012. Проф. др Зоран Кривокапић за дело „Карцином ректума”
2013. Група аутора: 152 члана Катедре за хирургију са анестезиологијом Медицинског факултета Универзитета у Београду, за дело „ХИРУРГИЈА ЗА СТУДЕНТЕ МЕДИЦИНЕ”
2014. Радан Џодић за дело „Рак дојке“ и министар здравља Златибор Лончар за рад или изузетне вредности појединца којима је дао значајан допринос развоју и унапређењу медицине
2015. проф. др Лазар Давидовић за дело „Хирургија аорте“ и проф. др Мирослав Ђорђевић за рад или изузетне вредности појединца којима је дао значајан допринос развоју и унапређењу медицине
2016. Радован Богдановић и Недељко Радловић за дело „Педијатрија”; др Драгана Вујић, која је на челу тима за трансплантацију коштане сржи на Институту за заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић”, за рад или изузетне вредности појединца којима је дао значајан допринос развоју и унапређењу медицине
2017. група стручњака за дело „Карцином ларинкса”
2019. проф. др Иван Пауновић, проф. др Александар Диклић и проф. др Владан Живаљевић
2020. проф. др Бранислава Савић, проф. др Сања Митровић и проф. др Тања Јовановић

за друштвене и хуманистичке науке

2002. др Александар Молнар за дело „Расправа о демократској уставној држави”
2003. др Дубравка Стојановић за дело „Србија и демократија 1903-1914”
2004. Весна Бикић и Марко Поповић за монографију „Комплекс средњовековне митрополије у Београду - истраживања у Доњем граду Београдске тврђаве“
2005. академик Сима Ћирковић за дело „Срби међу европским народима“
2006. академик Војислав Становчић за дело „Политичка теорија”
2007. академик Милорад Екмечић за дело „Дуго кретање између клања и орања”
2008. Јелена Мргић за дело „Северна Босна 13-16. век”
2010. др Драгољуб Мићуновић за дело „Историја друштвених теорија“, том 1. и 2.
2011. проф. др Вукашин Павловић за дело „Држава и друштво“
2012. др Мирослав Јовановић за дело „Срби и Руси 12-21. век”
2013. проф. др Слободан Жуњић за дело „Прирок и суштаство” 4 тома
2014. др Часлав Копривица за дело „Филозофија ангажовања”
2015. проф. др Славиша Орловић за дело „Изборни бумеранг - политичке последице изборних система“
2016. историчари Мирослав Перишић и Јелица Рељић за дело „Култура Срба у Трсту 1751-1914”
2017. Зоран М. Јовановић за дело „Историја београдских светиња”
2018. проф. др Жика Бујуклић за дело „Правнички домети песника Лазе Костића”
2019. проф. др Драган Симеуновић
2020. др Борис Милосављевић за књигу Београдски родослови.

за архитектуру и урбанизам

2004. Благота Пешић за архитектонско решење куће Пејовића на планини Повлен код Ваљева
2005. Србољуб Роган за стамбено-пословни објекат Л2 на локацији МЗ „Јанко Лисјак“ на Врачару
2006. Сањин Грбић
2007. Ела Нешић за стамбени објекат луксузних апартмана у Ул. Баје Пивљанина на Дедињу
2008. Горан Војводић
2010. Слободан Мића Рајовић, Зоран Никезић и Василије Милуновић за пословно-стамбени објекат „Б2“ на Теразијској тераси у Београду
2011. Миленија Марушић и Дарко Марушић за комбиновану дечју установу „Церак Виногради“
2012. Предраг Милутиновић дипл. инж. арх, за Центар за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју „Сунце”, у улици Исмета Мујезиновића бб, Бежанијска коса
2013. Милан Вујовић дипл. инж. арх, за стамбено-пословни објекат ГПЗ, у блоку 11а, Нови Београд
2014. Борислав Петровић, Иван Рашковић, Александар Томић, Нада Јелић, Никола Стојковић, Лука Остојић и Анђелка Мурић
2015. Влада Славица за реализовано дело Центар за особе ометене у развоју „Предах плус“ у Београду
2016. Сања Ђорђевић и Весна Радовановић из Урбанистичког завода Београда
2017. Дејан Тодоровић
2018. Mилан Катић, Марко Корошец, Душица Тотић, Ивана Тијанић, Христина Тошић, Милош Милићевић, Дарко Рашета, Ана Бркић и Вања Пауновић, за реализовано дело реконструкције пословне зграде "Булевар 79"
2019. Зорица Савичић и Зоран Дмитровић
2020. није било кандидата

за пољопривреду

2011. Иван Јеремић за успешно увећање стада говеда и производњу млека
2012. Родољуб Лакићевић из Звечке
2013. Слободан Симић из Вранића, за изузетне резултате у области индивидуалне пољопривредне производње
2014. Добрица Раковић
2015. Пољопривредно газдинство Миливоја Стевановића - фарма свиња „Стевановић“ из Дудовице, код Лазаревца
2016. породично газдинсто Горана Танасковића из Велике Иванче код Младеновца
2017. породично газдинство Николе Богуновића из Батајнице
2019. Породично пољопривредно газдинство Александра Љубојевића из Грабовца, oпштина Обреновац
2020. Породично пољопривредно газдинство Душана Ђорђевића из Камендола, општина Гроцка

за новинарство

2004. Драгослав Ранчић колумниста недељника НИН за спољнополитичке коментаре у том листу
2005. Веселин Симоновић главни и одговорни уредник листа „Блиц“; Светлана Лукић и Светлана Вуковић Месаровић за емисију „Пешчаник“ на Радију Б92
2006. Предраг Кораксић Коракс
2007. Даница Вученић
2008. Марко Сомборац
2010. Бранкица Станковић за емисију „Инсајдер“ на ТВ Б92
2011. Ирена Јовановић и Југослав Пантелић, новинари ТВ Студио Б, за концепт емсиије „Београде, добар дан“
2012. Иван Мрђен, уредник „Блица”, за креативан допринос у информисању грађана главног града
2013. Александар Диклић за серијал „Београд вечити град”, и Весна Несторовић за телевизијску емисију Студија Б „Упознајте нас боље”
2014. Вељко Пајовић за радио емисију „Београдска разгледница“ Студија Б
2015. Владимир Паликућа новинар РТС
2016. Велимир Павловић новинар Студија Б за емисију Ниво 23
2017. Данијела Давидов Кесар и Ана Стаменковић
2018. Мирослав Лазански
2019. Зоран Љ. Николић
2020. Живорад Николић

за образовање

2004. Предраг Јаничић за књигу „Математичка логика у рачунарству“
2005. Радмила Лабан директор Школе ученика оштећеног вида „Вељко Рамадановић“ као руководилац пројекта „Аудиобиблиотека за слепу и слабовиду децу“
2006. др Миодраг Матељевић
2007. Софија Мићић
2008. Иван Ивић, Ана Пешикан и Слободанка Антић
2010. Нада Трифковић, професор филозофије и социологије и директор Медицинске школе за обезбеђивање и штампање литературе на Брајевом писму и свечано пуштање у рад 2010. године информатичког кабинета за слепе и слабовиде ученике.
2011. др Небојша Цветковић директор Предшколске установе „Јелица Обрадовић“
2012. Професор Милоје М. Ракочевић за дело ”Визионарством ка врху - стваралачки пут Милана О. Распоповића”
2013. Група аутора: др Љиљана Абрамовић Савић, мр Виолета Несторов и мр Стеван Несторов за књигу „Покренимо се повежимо се – да не губимо време”, са пратећим едукативним документарним филмом „Пут истине је живот”
2014. није додељена
2015. Елизабета Максовић
2016. Маја Арсеновић за реализацију „скајп” часа ученика првог разреда Основне школе „Ебингер” из Чикага и Основне школе „Јанко Веселиновић” из Београда
2017. Весна Недељковић
2019. Александра Станковић
2020. Лидија Жупанић Шуица и Маја Кескинов
2022. Златко Грушановић

за спорт

2004. Јасна Шекарић, стрељаштво
2005. Александар Шапић, ватерполиста
2006. Филип Филиповић
2007. Новак Ђоковић, тенис
2008. Милорад Чавић, пливање
2010. Зорана Аруновић, стрељаштво
2011. Новак Ђоковић, тенис
2012. Милица Мандић, теквондо, за освајање златне медаље на Летњим Олимпијским играма у Лондону 2012. године
2013. Емир Бекрић, атлетика, за освајање бронзане медаље на Светском атлетском првенству у Москви 2013. године
2014. Татјана Јелача за освајање сребрне медаље на Европском атлетском првенству у Цириху
2015. првотимац фудбалског клуба Црвена звезда, Марко Грујић, за освајање златне медаље са репрезентацијом на Светском првенству за фудбалере до 20 година на Новом Зеланду
2016. Тијана Богдановић освајачица сребрне медаље на Олимпијским играма у Рију у теквондоу
2017. Богдан Богдановић, кошаркаш
2020. Немања Мајдов

за херојско дело

2010. Ренато Грбић, рибар и угоститељ из Београда
2011. Никола Влаховић, који је у мају 2011. заштитио младића ромске националности од напада тројице хулигана у градском превозу
2012. Тања Драгић и Жељко Димитријевић, за освојене златне медаље на Параолимпијским играма у Лондону 2012. године
2013. Никола Ранковић за добротворни рок концерт, који је уз помоћ пријатеља организовао на свој рођендан, 30. новембра 2013. године, где је сакупио око 15.000 евра за операцију и лечење шестогодишње Лане Николић
2014. Немања Милојковић, Марко Дјурковић, Андрија Бецин, Дарко Бугарски и Слободан Вилотић за спасавање грађана Обреновца
2015. Владимир Марковић за рад у организацији Верско добротворно старатељство и Црквеној народној кухињи
2016. Весна Клачар за истрајну борбу за права деце и омладине са посебним потребама
2017. Игор Рашула
2019. Иван Вучетић
2020. Бранко Антић

за заштиту животне средине

2017. Ивана Јовчић
2019. Марина Дрндарски
2020. није додељена

за дугогодишњи рад и трајан допринос развоју Београда

2010. Слободанка Алексић и Бранислав Милићевић за оснивање Позоришта „Пуж“
2011. Борка Божовић за вођење галерије „Хаос“
2012. Радослав Зеленовић за очување препознатљивог успеха Југословенске кинотеке и реномеа ове институције у свету
2013. академик Драгољуб Р. Живојиновић за истраживачки рад на пољу историјских наука
2014. академик Владета Јеротић
2015. проф. др Радмила Маринковић
2016. архитекта Предраг Ристић
2017. проф. др Ђорђе Трифуновић
2019. није додељена
2020. Милован Витезовић

за изузетан допринос у реализацији догађаја од значаја за Београд

2010. Уметничко-продукцијска група „Ноћ музеја“ за реализацију манифестације „Ноћ музеја“ 15. маја 2010.
2011. ауторски тим „Београдске недеље архитектуре“ (БИНА)
2012. Александра Дрецун, Проф. др Вељко Поткоњак и Коста Јовановић, за иницирање и реализацију манифестације „Дани будућности – роботика”
2013. Љубиша Јовановић, Ивана Стефановић и Петар Поповић за организацију Првог фестивала класичне музике под називом „Самоодбрана уметности”
2014. Дејан Николић, директор Београдског маратона
2015. виолиниста Немања Радуловић за концерт на Студентском тргу, који је одржан 21. јуна 2015.
2016. Александра Нинковић Ташић за ауторско вођење и организацију радионица на изложби „Пупин - од физичке ка духовној реалности”
2017. Саша Габрић
2019. Слободан Накарада, Сенка Ристивојевић и Дејан Сретеновић
2020. Ивана Пејоски и Милена Станишић

за стваралаштво младих у области науке

2004. уредништво студентског часописа за књижевност и теорију књижевности txt
2005. Бојан Арбутина, магистар астрофизике, за магистарску тезу „Значај типа супернове за хидродинамичку и радио-еволуцију њеног остатка“
2006. Горан Ракић и Данило Шеган
2007. Стефан Милојевић
2008. Јасмина Лозановић, за докторску дисертацију на Машинском факултету, Универзитета у Београду.
2010. тим „Strawberry energy“ за пројекат „Јавни соларни пуњач - Strawberry tree“ постављен у Обреновцу 14. октобра 2010.
2011. Лука Бренеселовић за публикацију „Споменица Валтазара Богишића“
2012. Милош Станковић за пројекат „Електрични уништавач корова и делова биљака”
2013. др Драган Хрнчић за докторску дисертацију „Модулација епилептичне активности изазване homocisten tiolaktonom код пацова: улога хиперметионинске дијете, спавања, физичке активности и азот моноксида”
2014. Уна Поповић за докторску дисертацију
2015. др Младен Стајић
2016. Урош Јовановић
2017. Нина Симоновић
2019. није додељена

за стваралаштво младих у области уметности

2004. Калина Ковачевић, студенткиња глуме Факултета драмских уметности, за главну улогу у филму „Јесен стиже, дуњо моја“
2005. Миљана Вуксановић, за рукописну књигу „Старо српско песништво – Песме о Хиландару“
2006. Милена Делевић
2007. Драган Латинчић
2008. Соња Лончар и Андрија Павловић
2010. Владимир Трмчић, студент прве године докторских студија на Факултету музичке уметности, за композицију за симфонијски оркестар „Зелено сунце Јануса“
2011. није додељена
2012. Креативни тим оснивача и реализатора Фестивала Ш. У. Н. Д. (Шта уметност нуди друштву?) студенти IV године Академије лепих уметности: Јована Бобић, Јована Миљановић, Милица Николић, Ана Нешовановић, Јелена Станковић И Соња Топаловић, за организован и одржан Трећи фестивал Ш. У. Н. Д. у Студентском културном центру Београд, од 9. до 17. маја 2012. године
2013. Ансамбл инклузивне представе: Ђорђе Голубовић, Игор Деспотовић, Душан Лазић, Јована Лазић, Анастазија Лизек, Александра Лиздек, Немања Митић, Јелена Мишковић и Михајло Риђевац, за извођење представе – инклузивног мјузикла „Чаробно путовање”
2014. тим ученика 13. београдске гимназије за играно документарни филм „Година коју су појели скакавци“
2015. није додељена
2016. Дора Филиповић
2017. Војкан Нововић, Данило Јекнић и Лука Лазовић
2019. Јована Лазић
2022. Олга Јанковић, камерна опера "Чиста Вода"; Дамјан Јовичин "Улица милосрђа".

Референце

Спољашње везе

This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Награда града Београда „Деспот Стефан Лазаревић”, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.