Владимир Величковић (Београд, 11.
август">11. август 1935 — Сплит, 29. август 2019) био је један од најеминентнијих српских сликара и представник нове (модерне) фигурације и члан ван радног састава САНУ од 12. децембра 1985. године.
Владимир Величковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Владимир Величковић |
Надимак | Влада |
Датум рођења | 11. август 1935. |
Место рођења | Београд, Југославија |
Датум смрти | 29. август 2019.84 год.) ( |
Место смрти | Сплит, Хрватска |
Породица | |
Супружник | Маристела Величковић |
Родитељи | Душан Величковић |
Завршио је Архитектонски факултет у Београду. Од 1962. до 1963. године био је сарадник Мајсторске радионице Крсте Хегедушића у Загребу. Сели се у Париз 1966. године. За професора на École Nationale Supérieure des Beaux-Arts у Паризу је изабран 1983. године и на том месту остаје до 2000. За члана Српске академије наука и уметности изабран је 1985. године. Одликован је највишим француским признањем из области културе и уметности, Commandeur dans l'ordre des Arts et des Lettres. Изложбе приређује од 1951. године. Излагао је у већем броју земаља Европе и Америке.
Изабран је 7. децембра 2005. за члана француске Академије лепих уметности (франц. Académie des beaux-arts) у одељењу за сликарство. Један је од десет академика овог одељења, на позицији бр. 7. која има историју дугу два века. Први је Србин члан ове Академије, док је у сродној Француској академији наука за дописног члана изабран академик Иван Ђаја, 1956. године.
Дана 2. новембра 2006. промовисан је за почасног доктора Универзитета у Крагујевцу. Предавао је као гостујући професор на Факултету савремених уметности у Београду.
У априлу 2007, Величковић је одликован француским Орденом легије части. У мају 2013. године је имао изложбу у Галерији САНУ, у истој галерији имао је изложбу 2002. године. На изложби из 2002. мотиви су били везани за гавране који су на земљи, а 2013. за гавране који су полетели.
Његовом раду посвећено је више монографија. Преминуо је 29. августа у сплитској болници у коју је примљен након што му је позлило.
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Комеморација је одржана у Скупштини града Београда.
Постхумно је 2020. добио награду Музеја града Београда за свеукупни допринос стваралаштву на територији Београда.
Својим делом и делатношћу дао је велики допринос активностима САНУ, посебно у оквиру Одељења ликовне и музичке уметности. Оставио је трајни белег у области културе и уметности Србије и њене афирмацијe у светским размерама.
Реализовао је више од сто самосталних изложби у многим градовима света. О раду Владимира Величковића снимљено је 12 документарних филмова и објављено 15 монографија.
Његова дала се чувају у бројним јавним и приватним колекцијама у Аргентини, Аустрији, Белгији, Бразилу, Венецуели, Великој Британији, Грчкој, Данској, Ирану, Италији, Јапану, Немачкој, Норвешкој, Пољској, Словачкој, САД, Финској, Француској, Холандији, Чилеу, Шведској, Швајцарској, земљама бивше Југославије и Србији.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Владимир Величковић, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.