Модерна Филозофија

Није специфична школа (не треба је мешати са модернизмом), мада постоје сличности, што помаже да се разликује од раније филозофије. Отприлике 17. и почетак 20. века означавају почетак и крај модерне филозофије.

 

Ренесансна филозофија

Ренесансни хуманизам истицао је вредност људских бића и супротставио се догми и схоластици.

Ренесансни филозофи:

• Ђовани Пико дела Мирандола
• Никола Кузански
• Ђордано Бруно
• Галилео Галилеј
• Николо Макијавели
• Мишел де Монтењ
• Франсиско Суарез

 

Рационализам

Модерна филозофија традиционално започиње Реном Декартом и његовим „Мислим, дакле постојим".

Открива да ce може сумњати у готово све: реалност физичких објеката, Бога, своја сећања, историју, науку, чак и математику, али не може ce сумњати у ствари.

Рационалистички филозофи:

• Кристијан Вулф
• Рене Декарт
• Барух Спиноза
• Готфрид Вилхелм Лајбниц

Емпиризам

Емпиризам је теорија сазнања која се супротставља другим теоријама, као што су рационализам, идеализам и историцизам. Емпиризам тврди да знање долази (само или првенствено) чулним искуством, за разлику од рационализма, који тврди да то знање долази из мишљења. И емпиризам и рационализам су индивидуалистичке теорије знања, док је историцизам социјална епистемологија.

Емпиричари:

• Џон Лок
• Џорџ Беркли
• Дејвид Хјум
• Франсис Бејкон

Политичка филозофија

Политичка филозофија проучава темe као што су политика, слобода, правда, имовина, права, закон и примена законског кодекса од стране власти: шта су они, зашто су (или чак ако су) потребни, шта, ако ништа друго, чини владу легитимном, која права и слободе треба да штити и зашто, какав облик треба да има и зашто, какав је закон и које дужности грађани дугују легитимној влади.

 

 

Политички филозофи:

Идеализам

Идеализам се односи на групу филозофијe која тврди да је стварност онаква какву је ми знамо, у основи конструкцијe ума или на неки други начин нематеријална.

Идеалистички филозофи:

• Имануел Кант
• Јохан Готлиб Фихте
• Фридрих фон Шелинг
• Георг Вилхелм Фридрих Хегел
• Артур Шопенхауер

 

Егзистенцијализам

Егзистенцијализам се генерално сматра филозофским и културним покретом чије полазиште филозофског мишљења мора бити појединац и искуства појединца. Eгзистенцијалисти сматрају да морално и научно мишљење заједно нису довољни за разумевање људског постојања, потребан је даљи скуп категорија, вођен нормом аутентичности.

Егзистенцијални филозофи:

• Серен Киркегор
• Фридрих Ниче
• Жан Пол Сартр
• Симон де Бовоар
• Карл Јасперс
• Габријел Марсел
• Мартин Хајдегер

Феноменологија

Феноменологија је проучавање структуре искуства. То је широки филозофски покрет који је у раним годинама 20. века основао Едмунд Хусерл, а проширили његови следбеници нa Универзитету у Гетингену и Минхену у Немачкој. Филозофија се затим проширила на Француску и Сједињене Државе.

Феноменолошки филозофи:

• Едмунд Хусерл
• Мартин Хајдегер
• Морис Мерло-Понти
• Макс Фердинанд Шелер

Прагматизам

Прагматизам је филозофска традиција усредсређена на повезивање праксе и теорије. Описује процес где се теорија одваја од праксе и опет спаја са њом како би формирала интелигентну праксу. Важне позиције карактеристичне за прагматизам укључују инструментализам, радикални емпиризам, верификационизам, концептуализам и фалибилизам.

Прагматистички филозофи:

• Чарлс Сандерс Перс
• Вилијам Џејмс
• Џон Дјуи

Аналитичка филозофија

Аналитичка филозофија доминирала је у земљама које говоре енглески језик у 20. веку. У Сједињеним Државама, Великој Британији, Канади, Скандинавији, Аустралији и Новом Зеланду, велика већина универзитетских филозофских одељења идентификује себе као ,,аналитичкa" одељења. Израз се генерално односи на широку филозофску традицију коју карактерише јасноћa и аргументацијa (често се постиже модерном математичком логиком и анализом језика) и поштовањем природних наука.

Аналитички филозофи:

• Рудолф Карнап
• Готлоб Фреге
• Џорџ Едвард Мур
• Бертранд Расел
• Лудвиг Витгенштајн

У модерном периоду појавили су се различити филозофски покрети, у Азији, укључујући:

• Нови конфуцијанизам
• Маоизам
• Будистички модернизам
• Кјото школа