Догма

Опште прихваћено и јасно формулисано мишљење или учење које не допушта да се у њега сумња нити оставља могућност да буде оповргнуто или дискутовано.

У хришћанској теологији догма је став вјере који се сматра истином објављеном на натприродан начин, а истовремено се покушава протумачити рационално-појмовним путем; за објашњење верских догми меродавна је једино црква и њени ауторитети. Догма се стога често помиње уз религију.

У световном облику и појављивању, догма задржава исти смисао необоривости и неприкосновености одређених друштвено-политичких, идеолошких, партијских и др. ставова, схватања, научно-филозофских теза и теорема, итд., који снагу своје аргументације црпе из ауторитета који такве догме износе, тврде и заступају. У том смислу догма је супротна методичкој скепси (сумњи), научној методи, критичком испитивању, филозофском и научном истраживању и стваралачком откривању истине која нигде и никада није унапред дата или „природно” односно „натприродно” објављена и утврђена.

У античкој филозофији означава сигурну науку, док се теолошко кориштење овог појма везује за означавање дефинисане објављене истине коју треба у вери прихватити.

Појам догма је након Канта добио филозофски негативно значење и означава некритичку и немотивисану сигурност.

• Догматик
• Догматизам
• Догматика
• Хришћанска догма
• Хришћанска догматика