Михаил Николајевич Баришњиков (рус.
јануар">28. јануар 1948) је руско-амерички играч балета, кореограф и глумац.
Михаил Баришњиков | |
---|---|
Род | мушки |
Датум рођења | 27. јануар 1948. |
Место рођења | Рига, Совјетски Савез |
Активни период | 1968–данашњост |
Висина | 165 m (541 ft 4 in) |
Потпис | |
Михаил Баришњиков је одрастао у Риги, као син руских родитеља. Тамо је похађао прве часове балета. Са 15 година примљен је на балетску академију „Ваганова“ у Лењинграду. Три године касније, постао је соло играч у чувеном Киров Балету. За време гостовања у Канади, 1974, затражио је политички азил у САД. Тамо је наступао са разним балетским компанијама. У периоду 1979—1980 био је главни играч балета у Њујорку. Од 1980—1989 уметнички је руководио „Америчким балетским театром“. Амерички држављанин постао је 1984. Био је саоснивач и радио је за „Вајт оук“ (White Oak) плесни пројекат у периоду 1990-2002.
Има кћи Александру са глумицом Џесиком Ланг, и троје млађе деце, Софију, Ану и Петра, са бившом балерином Лизом Ринехарт.
Поред рада у области плеса и балета, наступао је у улогама на Бродвеју и у филмовима. У ТВ серији „Секс и град“ играо је улогу Александра Петровског.
Михаил Баришњиков је рођен у Риги, тада Летонској ССР, Совјетском Савезу, сада Летонији. Родитељи су му били Руси: Александра (кројачица; рођена Кисељова) и Николај Баришњиков (инжењер). Према Баришникову, његов отац је био строг, националистички војни човек, а мајка га је упознала са позориштем, опером и балетом. Умрла је самоубиством када је он имао 12 година.
Баришњиков је започео студије балета у Риги 1960. године, са 12 година. Године 1964, уписао је школу Ваганова, у тадашњем Лењинграду (данас Санкт Петербург). Баришњиков је убрзо освојио главну награду у јуниорској дивизији Међународног балетског такмичења у Варни. Придружио се Балету Мариински, који се тада звао Киров балет, 1967. године, плешући „Сеоски” па де де у Жизелу. Препознајући Баришњиков таленат, посебно његово сценско присуство и чистоћу технике, неколико совјетских кореографа, укључујући Олега Виноградова, Константина Сергејева, Игора Черњикова и Леонида Јакобсона, кореографисали су за њега балете. Баришњиков је направио препознатљиве улоге Јакобсоновог виртуозног Вестриса из 1969. заједно са интензивно емотивним Албрехтом у Жизели. Док је још био у Совјетском Савезу, критичар Њујорк тајмса Клајв Барнс назвао га је „најсавршенијим играчем којег сам икада видео“.
Баришњиков таленат био је очигледан од његове младости, али будући да је висок 5' 5" (165 cm) или 5' 6" (168 cm) - нижи од већине плесача - није могао да се издиже изнад балерине en pointe и због тога је пребачен на секундарне улоге. Још више фрустрирајуће за њега, совјетски плесни свет је блиско држао традицију 19. века и намерно избегавао западне кореографе, чије је дело Баришњиков виђао на повременим турнејама и филмовима. Његов главни разлог за напуштање Совјетског Савеза био је рад са тим иноваторима.
Дана 29. јуна 1974, у Торонту док је био на турнеји са Бољшојом, Баришњиков је пребегао тражећи политички азил у Канади. Како се присећа Џон Фрејзер, балетски критичар из Торонта који је помогао Баришњикову да побегне, он је записао бројеве телефона људи на малом комаду папира и сакрио га испод венчаног прстена. На банкету после једног шоа успео је да одвуче пажњу официра КГБ-а који је пратио Баришњикова као преводиоц и дао Баришњикову ту цедуљу. Убрзо се придружио Националном балету Канаде на кратко као у гостујућој улози. Такође је најавио да се неће враћати у СССР. Касније је рекао да му је Кристина Берлин, америчка пријатељица, помогла у његовом бекству током његове турнеје по Лондону 1970. године. Његов први телевизијски наступ након што је изашао из привремене изолације у Канади био је са Националним балетом Канаде у La Sylphide. Затим је отишао у Сједињене Државе. У децембру 1975. године, он и његова плесна партнерка Наталија Макарова били су проминентно приказани у епизоди BBC-јеве телевизијске серије Арена.
У прве две године након пребега, плесао је за најмање 13 различитих кореографа, укључујући Џерома Робинса, Глена Тетлија, Алвина Ејлија и Твајлу Тарп. „Није важно да ли је сваки балет успешан или не“, рекао је 1976. године плесној критичарки Њујорк Тајмса Ани Киселгоф. „Ново искуство ми даје много. Он је навео своју фасцинацију начинима на које је Ејли мешала класичну и модерну технику и своју почетну нелагодност када је Тарп инсистирао да укључи ексцентричне личне гестове у плес.
Од 1974. до 1978, Баришњиков је био главни играч у Америчком балетском позоришту (ABT), где је био партнер са Гелси Киркланд.У истој установи је био директор од 1980. до 1989. године.
Специјали
Такође се појавио у „Заблудни син”, „Постојани лимени војник”, „Чајковскијев па де де” и „Други плесови”, сви Плес у Америци, PBS; Баришников: Плесач и плес, PBS; и Кармен, на француској телевизији. „Секс и град: Александар Петровски”, HBO
Серије
Серије
Специјали
Специјали
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Михаил Баришњиков, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.