Масеру

Масеру је главни град Лесота.

Налази се на реци Каледон, на граници са Јужноафричком Републиком. Има око 180.000 становника (2004). До 2004. године је имао развијену текстилну индустрију подржану од стране кинеских произвођача. Увођењем коефицијената увоза кинеског текстила у САД, текстилна индустрија у Масеруу је угашена.

Масеру
Maseru
Масеру
Поглед на град
Административни подаци
ДржаваМасеру Лесото
ДистриктДистрикт Масеру
Становништво
Становништво
 — 2006.227.880
 — густина1.651,3 ст./km2
Географске карактеристике
Координате29° 19′ 20″ Ј; 27° 29′ 16″ И / 29.322222° Ј; 27.487778° И / -29.322222; 27.487778
Апс. висина1600 m
Површина138 km2
Масеру на карти Лесотоа
Масеру
Масеру
Масеру на карти Лесотоа

Најближи град Месеруу је Јужноафрички град Лејдибранд. Масеру је основао поглавица Мошоешу I 1869. године. Име града је реч Сесото која значи „црвени пешчари“. Национални Универзитет Лесота се налази близу града у месту по имену Рома. Град има међународни аеродром.

Географија

Масеру 
Панорамски поглед на Масеру 2007

Масеру се налази у северозападном Лесоту поред границе са Јужном Африком, коју означава река Мохокаре. Река Мохокаре је такође позната као река Каледон. Две земље су повезане граничним стубом на мосту Масеру, који прелази реку. На јужноафричкој страни, Ладибранд је град најближи Масеру. Град лежи у плиткој долини у подножју Хлабенг-Са-Ликхама, подножју планине Малоти. Надморска висина града је 1.600 m (5.200 ft) изнад нивоа мора. Град има површину од око 138 km2 (53 sq mi).

Клима

Масеру има типичну суптропску планинску климу (Копенова класификација климе: Cfb/Cwb), која се граничи са суптропском висоравни са сувим зимским условима, при чему је град категорисан по топлим, кишним летима и хладним до хладним, сувим зимама. Просечна средња дневна температура током лета — од децембра до марта на јужној хемисфери — је 22 °C (72 °F). Током зиме, између јуна и септембра, просечна температура је 9 °C (48 °F)). Најтоплији месец је јануар, са температурама између 15—33 °C (59—91 °F). Током најхладнијег месеца, јула, температуре се крећу од −3—17 °C (27—63 °F). Просечна количина падавина се креће од 3 mm у јулу до 111 mm (4,4 inches) у јануару.

Клима Масеруа (1931–1960)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 28
(82)
27
(81)
25
(77)
21
(70)
18
(64)
15
(59)
16
(61)
19
(66)
23
(73)
24
(75)
26
(79)
28
(82)
22,5
(72,4)
Минимум, °C (°F) 14
(57)
14
(57)
12
(54)
8
(46)
3
(37)
0
(32)
−1
(30)
2
(36)
6
(43)
9
(48)
12
(54)
13
(55)
7,7
(45,8)
Количина падавина, mm (in) 114
(4,49)
89
(3,5)
96
(3,78)
67
(2,64)
29
(1,14)
12
(0,47)
14
(0,55)
15
(0,59)
19
(0,75)
63
(2,48)
80
(3,15)
93
(3,66)
691
(27,2)
Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) 13 10 11 8 6 3 3 3 3 8 10 10 88
Релативна влажност, % 37 42 43 42 38 35 32 27 24 30 34 35 34,9
Сунчани сати — месечни просек 287 263 259 241 247 232 254 279 278 276 279 307 3.202
Извор: Danish Meteorological Institute

Историја

Масеру су основали Британци као мали полицијски камп 1869. године, након завршетка ратова између Слободне државе и Басота када је Басутоланд постао британски протекторат. Масеру се налази на ивици „освојених територија“ препуштених Слободној држави Орање (данас провинција Слободна држава у Јужној Африци) као део мировних услова. Налазио се 24 km (15 mi) западно од упоришта краља Басотоа Мошоешоеа I, Таба Босиу, претходне де факто престонице. Убрзо је у околини израстао ужурбан тржни град.

Масеру је у почетку функционисао као административна престоница државе између 1869. и 1871. године, пре него што је управа Басутоланда премештена на Кејп Колони. Током њихове владавине између 1871. и 1884. године, Басутоланд је третиран слично као и територије које су биле насилно припојене, на велико незадовољство Басота. То је довело до Оружаног рата 1881. и паљења многих зграда у Масеру. Године 1884, Басутоланд је враћен у свој статус крунске колоније, а Масеру је поново постао главни град. Када је Басутоланд стекао независност и постао Краљевина Лесото 1966. године, Масеру је остао главни град земље.

Пре стицања независности Лесота, Масеру је био релативно мали; био је садржан у добро дефинисаним колонијалним границама и имао је мало простора за раст, док су Британци били мало заинтересовани за развој града. После 1966. године Масеру је доживео брзо ширење: његова површина се повећала око седмоструко, са око 20 km2 (7,7 sq mi) на садашњу површину од 138 km2 (53 sq mi), због укључивања оближњих приградских села у сам град. Годишње стопе раста становништва остале су око 7% неколико деценија, пре него што су се смањиле на око 3,5% између 1986. и 1996. године.

Након што су парламентарни избори у Лесоту 1998. године довели до сумњи о изборној превари и до војне интервенције Јужне Африке, велики део града је оштећен нередима и пљачком. Трошкови поправке штете причињене граду процењени су на око две милијарде ранда (350 милиона америчких долара), и скоро до 2008. ефекти нереда су се још увек могли видети у граду.

Становништво

Популација (ист.): Масеру
Година
Становништво

Спорт

Национални стадион Лесота, вишенаменски стадион Сецото, налази се у Масеру. Има капацитет између 20.000 и 25.000 људи. Стадион се углавном користи за фудбалске утакмице и у њему се обитава Фудбалска репрезентација Лесота, али се одржавају и атлетске манифестације.

Дванаест од шестнаест тимова који играју у Премијерној лизи Лесота се налази у Масеру. Према подацима из 2020, 36 од 51 првенства које се такмичи у лиги припало је тимовима из Масеруа. Најуспешнији од њих су били Матлама ФК са десет првенствених победа и фудбалски тим Краљевских одбрамбених снага Лесота са осам првенствених победа.

Привреда

Саобраћај

Партнерски градови

Референце

Литература

Спољашње везе

Tags:

Масеру ГеографијаМасеру ИсторијаМасеру СтановништвоМасеру СпортМасеру ПривредаМасеру Партнерски градовиМасеру РеференцеМасеру ЛитератураМасеру Спољашње везеМасеру

🔥 Trending searches on Wiki Српски / Srpski:

Прилог (врста речи)ЈетраВратиће се родеИстанбулТома (ТВ серија)Teya DoraПрви светски ратАустралијаЗецБора ТодоровићБерлински конгресОмов законАустријаСребреницаИгуман Рафаило (Бољевић)InstagramЦрна рукаВладимир ИвићЊутнови закониСвети Нектарије ЕгинскиТеодора ДрагићевићДрагана МирковићМарко Миљанов ПоповићАндреана ЧекићАр (јединица)Александар ШапићГолубачки градРепублика СрпскаРаде Марковић (полицајац)Српска напредна странкаТашко НачићУједињене нацијеНиколај II АлександровичЗаштита животне срединеЛеброн ЏејмсЖигосани у рекетуБојана ОрдиначевКатарина РадивојевићМарко ЈанкетићИсторија Србије у Османском царствуДруги светски ратХладни ратСтефан ДушанВојводинаGmailНАТОМилош ЖутићГоран ВесићСписак градова у СрбијиБранко БабићРибља чорбаБогородице дјевоАлександар С. ЈовановићSlađana MiloševićРафаел НадалПарламентарни избори у Србији 2023.Света ГораБ92Маргита Стефановић2024Иван КлајнТелеком СрбијаСарајевоИндијаГлавна странаRelja TorinnoСремушМарија ВељковићГеноцид над ЈерменимаМаринко РоквићТитаникСвети СаваМирослављево јеванђељеЈеврејиДане КорицаХабзбурзиСтефан МилутинСолунМилорад Улемек Легија🡆 More