Либерланд, званично Слободна Република Либерланд (чеш.
Микронацију је прогласио, чешки либертаријански политичар Вит Једличка, 13. априла 2015. године док је на иницијалним изборима од првих троје становника, изабран као први председник тзв. Слободне Републике Либерланд.
Слободна Република Либерланд | |
---|---|
Крилатица: „Живи и пусти друге да живе“ | |
Службени језик | чешки и енглески |
Владавина | |
Облик државе | самопроглашена микронација са парламентарним системом |
— Председник | Вит Једличка (оснивач) |
Историја | |
| |
— Оснивање | 13. април 2015. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 7 km2 (нп) |
Становништво | |
— 2016. | 0 (3) (нп) |
— густина | 0 ст./km2 |
Економија | |
Валута | мерит / биткоин |
Остале информације | |
Временска зона | UTC +1 (CET) UTC +2 (CEST) |
Позивни број | +нема |
Територија је предмет спора Хрватске и Србије, тренутно под контролом Хрватске. Власти Републике Хрватске, почетком маја 2015. године забраниле су приступ том подручју, а самозваног председника Једличку два пута полицијски притварали на мање од једног дана због активности које проводи на том подручју.
Ова микронација своје уређење темељи на политичкој идеологији либертаријанизма. По Уставу Либерланда припадници политичких идеологија попут комунизма, фашизма, национал-социјализма, Исламске Државе, Ал Каиде и других нису пожељни у Либерланду.
Званичан сајт Либерланда износи тврдње да је „држава” створена у складу са међународним правом због актуелног територијалног спора Србије и Хрватске. Од рата у бившој Југославији неке граничне територије су биле спорне, попут Вуковарске и Шаренградске аде. Ипак, ни српска ни хрватска држава није сматрала да је подручје на коме је проглашен Либерланд (локално познато као Горња Сига) део њене територије.
Заставу која се вијори у Горњој Сиги, поставио је Вит Једличка и неки од његових сарадника истог дана када је проглашена република. Застава се састоји од жуте позадине (симболизује либертаријанизам) и црне траке постављене кроз центар (симболизује анархију/устанак) и грбом у центру. Једличка је члан Чешке партије слободних грађана, која базира своје вредности на класичној либералној идеологији.
Једличка је изјавио да ни Србија, ни Хрватска нити било који други народ нису изразили претензије на ову територију као своју сопствену (Terra nullius). Самим тим, тврди он, његова земља не ремети ничији суверенитет. Једличка је у априлу 2015. године најавио да ће званична дипломатска белешка бити послата Хрватској и Србији, и касније свим другим државама, са формалним захтевом за међународно признање Либерланда.
Дана 18. децембра 2015. године, Једличка је одржао догађај на којем је представио прву привремену владу Либерланда и своје министре финансија, спољних послова, унутрашњих послова и правде, као и два потпредседника.
Правни експерти Србије и Хрватске тврде да по међународном закону, Једличка нема право на ову територију. Новинари који прате овај догађај, нису сигурни како да посматрају Једличкине тврдње. Поједини и даље цео догађај посматрају као шалу док други све више посматрају Једличкино деловање као озбиљну идеју.
У многим случајевима, реакције су негативне као на пример Горана Војковића у хрватском таблоиду index.hr. Међутим, све је веће међународно интересовање за Либерланд тако је председник Једличка, посетио и учествовао у бројним емисијама и скуповима. Крајем 2016. године посетио је Бразил, Сарајево, Москву, многе друге скупове где је пропагирао идеју либертаријанске државе.
У чланку магазина Чикашки журнал међународног права (Chicago Journal of International Law), Чикашки правни универзитет анализира случај Либерланда по критеријумима Конвенције из Монтевидеа и чињеници да ни Хрватска ни Србија не полажу право на ову територију. Према анализи из чланка, "Хрватско инсистирање да је Либерланд српска територија, може узроковати губитак хрватских легалних права над овом територијом". С друге стране, ако је територија на коју Либерланд полаже право заиста српска, српско одрицање од ове територије (по званичној изјави МИП РС Архивирано на сајту Wayback Machine (6. септембар 2011)) трансформише права ове територије у "ничију земљу" (Terra Nullius). У оба случаја, територија припада првом ентитету - у овом случају Либерланду.
"Либерланд је интересантан случај јер, ни једна од страна које би могле да полажу право на ову територију, нису заинтересоване да то и учине. Ово ће вероватно остати на нивоу интересантног случаја са малим последицама на међународном нивоу. Остатак света ће користити уобичајене методе: насиље или дипломатију као главне алате у полагању права над неком територијом."
Хрватска је успоставила полицијске јединице како би спречила присталице Либерланда да допру до ове територије. Ово се сматра чудним решењем јер Хрватска не признаје овај простор као своју територију али је ипак разместила своје јединице ван своје територије.
У почетку, чешки новинари су могли да уђу у простор са Једличком. Тим новинара из српског јавног информативног сервиса Радио-телевизија Војводине покушао је да посети област ради снимања извештаја за вести. Они су известили да им је хрватска гранична полиција ускратила приступ без пружања било каквог јасног објашњења, и да је застава уклоњена.
Босанска група новинара из Дневног аваза који су покушали да посете област речено је од стране хрватске полиције да је Хрватска намеће казну од 2.500 куна за оне који улази у зону близу границе са колима. Они су позајмили бицикле од локалног становништва, али док су покушали да поново приђу подручју, наишли су на још једну патролу и нису могли да наставе поред граничног улаза.
У мају 2015. године, Вита Једличку и његовог преводиоца Свена Самбуњака на кратко је привела хрватска полиција након што су покушали прећи границу. Једличка је провео једну ноћ у притвору а потом је осуђен и наређено му је да плати казну за илегални прелазак хрватске границе али се жалио на пресуду. Он је тврдио да су најмање три грађана Либерланда унутар забрањене територије, који су дошли из Швајцарске. Он није гледао на хапшење као нешто негативно, већ као прилику за расправу о политици према Либерланду као и стицање увида у начин размишљања хрватске полиције и власти. Према Једлички, полицајци су били пријатељски расположени и радознали о пројекту.
Неколико дана после његовог притвора, шест других особа (из Чешке, Ирске, Немачке, Данске и САД), приведено је и кажњено. Уложена је жалба Амбасаде Данске у Загребу јер су притворени тврдили да су спречени да било кога контактирају током хапшења и притварања. Њихов циљ је био, да под покровитељством Швајцарске непрофитне организације "Удружење насељеника Либерланда", реше спорну област.
Према сајту Либерланда, Једличка и 10 других особа, поново је 16. маја 2015. године привела хрватска полиција. Једличка је пуштен након судског саслушања 17. маја 2015. Хрватска полиција је наставила притварање било кога ко ступи у област Либерланда. Дана 13. јуна, четири особе, које су успеле да се тамо искрцају, притворене су због илегалног преласка границе чамцем. Према информацијама организације "Liberland Settlement Corporation" чији су били чланови, пуштени су 14. јуна. Дана 18. јуна 2015. године, дански активиста Ulrik Grøssel Haagensen приступио је подручју малим чамцем али је праћен обалом од стране хрватске полиције. Хагенсен је покушао да тврди да има право приступа на територију, али је ухапшен и физички одвучен хрватске полиције. Инцидент је снимљен у видео формату. Једличка је навео да намерава да тужи Хрватску на суду због преласка међународне границе и напад на Либерланд.
Према званичном сајту, само комунисте, неонацисти и други екстремисти као и лица са кривичним делима, не испуњавају услове за држављанство. Према The Guardian-у (УК), Либерланд је примио 200.000 захтева за држављанство за једну недељу постојања. Почетком маја 2015, Либерланд издаје првих тридесет држављанстава. Овај догађај је требало да се одржи у Либерланду, али је хрватска гранична полиција зауставила групу на уласку у територију Либерланда са хрватске стране. Било је покушаја да се пређе река рибарским чамцима са српске стране, али је пропао зато што локални рибари нису имали дозволе за превоз људи. Осим тога, српска полиција је обавестила Једличку да ће сви који покушају илегални прелазак границе бити ухапшени. Импровизована Церемонија је одржана у Бачком Моноштору. Истовремено, Једличка је организовао планове за још један покушај, путовање из Чешке у Либерланд Дунавом (који представља међународни пловни пут).
Радна верзија предложеног устава је написана и ревидирана неколико пута. Главни аутор је Кацпер Зајац, уз допринос других волонтера. Устав се састоји од четири члана:. Закон о основним правима, законодавна власт, извршна власт, и судска власт.
Самопроглашена микронација Краљевина Северни Судан, која присваја подручје Бир Тавил на граници између Египта и Судана, је признала Либерланд
Силенд, самопрокламована нација створена на тврђави / острву из Другог светског рата "Maunsell Sea Fort", издала је саопштење у прилог оснивању Либерланда, 27. априла 2015.
Либерланд има представништва широм света. Њихове локације укључују Београд, Берлин, Истанбул, Камник, Пасиг и Праг, између осталог.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Либерланд, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.