Лепељ: град у Републици Белорусији

Лепељ (блр.

Административно припада Лепељском рејону који се налази на југу Витепске области, а уједно је и административно средиште тог рејона.

Лепељ
Лепель
Лепељ: Географија, Историја, Становништво
Централни градски трг
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваЛепељ: Географија, Историја, Становништво Белорусија
ОбластЛепељ: Географија, Историја, Становништво Витепска област
РејонЛепељски рејон
Основанпрви писани помен 1439.
Статус градаМагдебуршко право од 1563.
Становништво
Становништво
 — 2014.17.608 (процена)
Географске карактеристике
Координате54° 52′ 30″ С; 28° 41′ 40″ И / 54.87500° С; 28.69444° И / 54.87500; 28.69444
Временска зонаUTC+3
Лепељ на карти Белорусије
Лепељ
Лепељ
Лепељ на карти Белорусије
Поштански број211174
Позивни број+375 2132
Регистарска ознака2
Веб-сајт
lepel.vitebsk-region.gov.by

Према проценама из 2014. у граду је живело 17.608 становника.

Географија

Град Лепељ се налази на југоисточној обали Лепељског језера, на месту где се у језеро улива река Еса, односно из њега истиче река Ула. Налази се на око 155 км северно од главног града земље Минска, односно на око 110 км западно од административног центра области града Витепска.

Историја

Лепељ: Географија, Историја, Становништво 
камен са уклесаном годином првог помена Лепеља.

Лепељ се први пут помиње 1439. као феудални посед католичке цркве који се налазио на једном острву у Лепељском језеру, а име је добио по самом језеру. Касније се насеље проширило и на западну обалу језера, данас село Стари Лепељ, које је 1563. добило Магдебуршко право и статус слободног трговачког града.

Пољски краљ Стефан Батори је средином XVI века насеље вратио католичкој цркви, која га је пак недуго потом, 1586. продала литванском грофу Лаву Сапеги. Сапега је на месту данашњег града основао ново насеље које је добило име Нови Лепељ (касније само Лепељ). Године 1609. Лепељ је постао црквени посед братства бернардинаца из Вилњуса.

Након друге поделе Пољско-Литванске државе 1793. постаје делом Руске Империје, а већ 1802. и центром истоименог округа. Након што је 1805. саграђен Березински пловни пут (систем канала који је повезивао реке Њемен и Западну Двину), у Лепељу је успостављена канцеларија за управљање овим системом. Град је 1852. добио властити грб.

На основу резултата сверуског пописа становништва и имовине из 1897. у граду Лепељу су живела 6.284 становника, а најбројнији су били Јевреји са 3.379, а следе Белоруси (1.918), Руси (521) и Пољаци (440).

Становништво

Према процени, у граду је 2014. живело 17.608 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 1999. 2009. 2012.
16.479 19.087 19.087 17.280 17.608

Види још

Референце

Спољашње везе

Tags:

Лепељ ГеографијаЛепељ ИсторијаЛепељ СтановништвоЛепељ Види јошЛепељ РеференцеЛепељ Спољашње везеЛепељБелорусијаБелоруски језикВитепска областЛепељски рејонРуски језик

🔥 Trending searches on Wiki Српски / Srpski:

Живојин МишићСписак најдужих река светаЦинцариЦерска биткаМолдавијаЛос АнђелесЈеврејиВолфганг Амадеус Моцарт21. фебруар9. априлСтефан Урош IIIZoran Kostić CaneФилипиниМађарскаПрви балкански ратСписак српских именаСергеј ТрифуновићPlanetRomeoМилутин МиланковићОлга ОдановићИван ЗарићДајана, принцеза од ВелсаРеферендум о независности Црне Горе 2006.Калкански круговиЉубинко ДруловићФрушка гораАфрикаБугарскаЛуција ШербеџијаЗецРедослед операцијаАмбер алертВршацВинстон ЧерчилМедијана (статистика)ЈамајкаВреме злаФудбалска репрезентација СрбијеСједињене Америчке ДржавеВладимир ШипчићЛуксембургПоследњи стрелацТристан ВукчевићБора ЂорђевићFacebookСрпски добровољачки корпус (Други светски рат)Покрет ЛевијатанАнгстрем (јединица)Слоба РадановићСписак епизода серије Игра судбинеБранко ЋопићМалтаТениски рекорди и статистике у отвореној ери — мушкарциСвети СаваМилош ИлићНебојша ПавковићБогдан Богдановић (кошаркаш)Жан II ДобриИсламска ДржаваMilica JanevskiЂорђе Божовић ГишкаТребињеИгор ЈурићИгра престола (ТВ серија)УзбекистанВојин ЋетковићLista EC brojeva (EC 3)МадридДевојка са бисерном минђушом (филм)С-125 НеваПрви светски ратАна БрнабићТаџикистанОрлови рано летеЦрна ГораСоцијалистичка Федеративна Република ЈугославијаЛа лига 2018/19.🡆 More