Искуство Блиске Смрти

Ови феномени, обично се јављају непосредно након констатације клиничке смрти или оно се особа на неки други начин приближи „стању смрти“. Са најновијим достигнућима у области реанимације, број таквих искустава је значајно повећан. Многи научници сматрају да се ради о халуциногеним искуствима, док парапсихолози и неки конвенционални научници стоје иза става да је то доказ постојања живота после смрти.

Иако је ИБС углавном у области проучавања парапсихологије, проучавају га и психологија, психијатрија и клиничка медицина.

Заједничке карактеристике већине искуства блиске смрти су:

• Телепатско примање порука.
• Осећај / свест да си мртав.
• Осећај мира, удобности и благостања.
• Осећај напуштања тела. Праћење тела у простору. Понекад чак и посматрање медицинских сестара и лекара који покушавају да врате особу у живот.
• Осећај пролаза у „други свет“, описану као стање усисавања од стране изузетно тамне области или тунела.
• Кретање огромном брзином ка светлости или изненадног потапања у њој, комуникација са светлом.
• Виђења „Духа у белом“ или других духовних личности. Понекад и виђење са вољеним лицима.
• Снажно осећање безусловне љубави.
• Филмски приказ сопственог живота.
• Стање оклевања.
• Приближавање граници.

Сматра се да постоји веза између популарне културе и верских убеђења. Често, искуства појединаца тумачи у складу са народним веровањима, која постављају границе онога што је рекао. Клинички искуства у том погледу се углавном односе на прекид протока крви до срца и стања клиничке смрти, шок постоперативног губитка крви, септички или анафилактички шок, коматозна стања као резултат тешког оштећења мозга, обилна крварења, инфаркт, покушај самоубиства, стања дављења или гушења, апнеја и тешка депресија.

 

Искуство блиске смрти на Викимедијиној остави.

• IANDS Интернационална асоцијација за студије ИБС