Глазгов: Највећи град Шкотске, Велика Британија
Глазгов (енгл.
Према процени из 2007. у граду је живело 604.355 становника. Глазгов је највећи град Шкотске, трећи највећи у Уједињеном Краљевству, и има са предграђима око 1,7 милион становника. Град се налази на реци Клајд и западној обали Шкотске.
| Глазгов | |
|---|---|
Колаж градских знаменитости Глазгова | |
 Застава  Грб | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Уједињено Краљевство |
| Конститутивна земља |  Шкотска |
| Основан | 1170 |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2020. | 599.650 (процена) |
| Агломерација | 1.861.315 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 55° 52′ С; 4° 16′ З / 55.87° С; 4.27° З |
| Површина | 175,5 km2 |
  Глазгов Глазгов на карти Уједињеног Краљевства | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Стевен Парсел |
| Позивни број | 141 |
| Веб-сајт | |
| glasgow.gov.uk | |
.jpg)
.jpg)
Глазгов је центар бродоградње, и за разлику од Лондона или престонице Шкотске Единбурга, важи за град индустрије и радништва. У граду се налази катедрала из 12. века, три универзитета (University of Glasgow, University of Strathclyde, Glasgow Caledonian University) и Уметничка школа Глазгова.
Историја
Глазгов се развио у околини цркве из VI века, коју је подигао Свети Мунго, светитељ који је преобратио Шкоте у хришћанство.
Године 1175. основана је бискупија у Глазгову. Град је просперирао после уједињења Шкотске са Енглеском 1707.
Глазгов је постао центар трговине са Карибима. Ту се трговало дуваном, памуком и шећером. Река Клајд је регулисана тако да може да прихвата прекоокеанске бродове.
У основи, Глазгов је изграђен у XVIII веку. Катедрала светог Мунга (грађена од 12-15. века) је најстарији споменик, али је то ретка старија грађевина.
Универзитет Глазгова је основан 1453. Ово је био један од центара уметничког покрета „Арт нуво“, а његов представник Чарлс Мекинтош је основао Школу за уметност у Глазгову.
Град је био доста оштећен немачким бомбардовањем у Другом светском рату.
Географија
Клима
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 13,5 (56,3) | 14,4 (57,9) | 17,2 (63) | 24,4 (75,9) | 26,5 (79,7) | 29,6 (85,3) | 30,0 (86) | 31,0 (87,8) | 26,7 (80,1) | 22,8 (73) | 17,7 (63,9) | 14,1 (57,4) | 31 (87,8) |
| Максимум, °C (°F) | 6,9 (44,4) | 7,4 (45,3) | 9,6 (49,3) | 12,6 (54,7) | 15,9 (60,6) | 18,1 (64,6) | 19,7 (67,5) | 19,2 (66,6) | 16,4 (61,5) | 12,7 (54,9) | 9,4 (48,9) | 6,9 (44,4) | 12,9 (55,2) |
| Просек, °C (°F) | 4,4 (39,9) | 4,6 (40,3) | 6,3 (43,3) | 8,7 (47,7) | 11,6 (52,9) | 14,1 (57,4) | 15,9 (60,6) | 15,5 (59,9) | 13,1 (55,6) | 9,7 (49,5) | 6,7 (44,1) | 4,3 (39,7) | 9,6 (49,3) |
| Минимум, °C (°F) | 1,8 (35,2) | 1,8 (35,2) | 3,0 (37,4) | 4,8 (40,6) | 7,3 (45,1) | 10,1 (50,2) | 12,0 (53,6) | 11,7 (53,1) | 9,7 (49,5) | 6,7 (44,1) | 4,0 (39,2) | 1,7 (35,1) | 6,2 (43,2) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −14,8 (5,4) | −7,5 (18,5) | −8,3 (17,1) | −4,4 (24,1) | −1,1 (30) | 1,5 (34,7) | 3,9 (39) | 2,2 (36) | −0,2 (31,6) | −3,5 (25,7) | −6,8 (19,8) | −14,5 (5,9) | −14,8 (5,4) |
| Количина кише, mm (in) | 148,2 (5,835) | 104,6 (4,118) | 112,3 (4,421) | 63,6 (2,504) | 67,5 (2,657) | 66,4 (2,614) | 73,0 (2,874) | 92,5 (3,642) | 112,5 (4,429) | 143,1 (5,634) | 126,4 (4,976) | 135,2 (5,323) | 1.245,3 (49,027) |
| Дани са кишом (≥ 1.0 mm) | 17,3 | 13,2 | 14,9 | 11,6 | 11,9 | 11,1 | 12,0 | 12,8 | 13,8 | 16,8 | 16,0 | 15,5 | 167,0 |
| Сунчани сати — месечни просек | 37,6 | 66,9 | 98,6 | 134,5 | 180,1 | 158,9 | 154,3 | 146,8 | 114,9 | 85,2 | 54,0 | 33,1 | 1.265 |
| Извор #1: Met Office | |||||||||||||
| Извор #2: KNMI/Royal Dutch Meteorological Institute | |||||||||||||
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 13,5 (56,3) | 14,3 (57,7) | 18,9 (66) | 24,0 (75,2) | 27,4 (81,3) | 29,6 (85,3) | 30,1 (86,2) | 31,2 (88,2) | 26,7 (80,1) | 23,9 (75) | 16,0 (60,8) | 14,6 (58,3) | 31,2 (88,2) |
| Максимум, °C (°F) | 6,4 (43,5) | 6,9 (44,4) | 9,0 (48,2) | 11,7 (53,1) | 15,0 (59) | 17,4 (63,3) | 19,2 (66,6) | 18,9 (66) | 16,2 (61,2) | 12,4 (54,3) | 9,1 (48,4) | 6,4 (43,5) | 12,4 (54,3) |
| Просек, °C (°F) | 3,8 (38,8) | 4,1 (39,4) | 5,8 (42,4) | 7,8 (46) | 10,6 (51,1) | 13,2 (55,8) | 15,2 (59,4) | 14,9 (58,8) | 12,7 (54,9) | 9,3 (48,7) | 6,4 (43,5) | 3,8 (38,8) | 8,9 (48) |
| Минимум, °C (°F) | 1,2 (34,2) | 1,3 (34,3) | 2,5 (36,5) | 3,9 (39) | 6,2 (43,2) | 9,0 (48,2) | 11,1 (52) | 10,8 (51,4) | 9,1 (48,4) | 6,2 (43,2) | 3,6 (38,5) | 1,1 (34) | 5,5 (41,9) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −17,4 (0,7) | −15,0 (5) | −12,5 (9,5) | −5,4 (22,3) | −3,9 (25) | 1,2 (34,2) | 0,8 (33,4) | 1,1 (34) | −4,0 (24,8) | −7,1 (19,2) | −10,4 (13,3) | −19,9 (−3,8) | −19,9 (−3,8) |
| Количина падавина, mm (in) | 153,0 (6,024) | 112,3 (4,421) | 124,8 (4,913) | 67,4 (2,654) | 65,3 (2,571) | 73,4 (2,89) | 77,7 (3,059) | 100,9 (3,972) | 123,9 (4,878) | 142,6 (5,614) | 131,7 (5,185) | 145,6 (5,732) | 1.318,4 (51,906) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 18,1 | 13,4 | 16,6 | 13,1 | 11,3 | 11,5 | 13,3 | 12,2 | 14,2 | 17,0 | 17,8 | 16,2 | 174,6 |
| Сунчани сати — месечни просек | 44,7 | 72,0 | 103,5 | 140,1 | 189,5 | 161,7 | 169,9 | 158,5 | 117,5 | 89,1 | 57,4 | 44,2 | 1.348,1 |
| Извор: MetOffice | |||||||||||||
Становништво
Према процени, у граду је 2008. живело 604.355 становника.
| 1981. | 1991. | 2001. |
|---|---|---|
| 765.030 | 658.379 | 629.501 |
Партнерски градови
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе
- „Glasgow”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 12 (11 изд.). 1911.
- Glasgow districts map and other Glasgow maps
- Глазгов на сајту Curlie
- Glasgow City Council
- Interactive Attractions Map of Central Glasgow Архивирано на сајту Wayback Machine (14. мај 2008)
- TheGlasgowStory
- National Library of Scotland: Scottish Screen Archive (archive films relating to Glasgow)
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Глазгов, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.