Бодљикаве Ајкуле

По облику ова класа наликује ајкулама, али њихова покожица (епидермис) је покривена ситним ромбоидним плочицама које су сличне крљушти холостеиа. Акантоде имају хрскавичаст скелет, мада њихова пераја имају широку основу која је пуна костију. На предњем крају су ојачана са бодљама од дентина. Првобитне акантоде су биле морски организими, али су током Девона слатководни облици постали доминантни. Ова група је значајна због две ствари: јер је прва позната група кичмењака која има вилице (Gnathostomata) и јер имају јаке дентинске бодље које дају потпору перајима. Ове бодље су учвршћене и не могу се померати (као код леђног пераја ајкула).

Acanthodii Временски распон: почетак Силура до Перма, 450–250 Ma PreЄ Є O S D C P T J K Pg N
Acanthodes bronni
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Подтип:	Vertebrata
Инфратип:	Gnathostomata
Класа:	Acanthodii
Редови
Climatiiformes Ischnacanthiformes Acanthodiformes

У оквиру ове класе постоје три реда: Climatiiformes (Климатиформес), Ischnacanthiformes (Исхнакантиформес) и Acanthodiformes (Акантодиформес). Climatiiformes имају оклоп на раменом делу и пуно малих оштрих бодљи, Ischnacanthiformes имају зубе спојене са вилицом, а Acanthodiformes су организми са филтрационим начином исхране, без зуба у вилици али са дугачким влакнима - наставцима шкржних лукова која имају улогу у филтрацији хране из воде. Постоји теорија да је вилица акантода настала од првог шкржног лука неког претка риба са вилицом који је имао шкржни скелет изграђен од парчића спојене хрскавице. Популаран назив бодљикаве ајкуле је научно неодговарајућ за ову групу риба. Акантоде су добиле овај назив јер су по изгледу сличне ајкулама, аеродинамичног облика, имају парна пераја, и јако уздигнут реп; јаке кошчане бодље дају потпору свим перајима сем репног — због свега тога су добиле назив бодљикаве ајкуле. Фосилизоване бодље и плочице које се налазе у седиментним стенама су често све што је остало од ове групе риба.

Бодље акантода имају посебан изглед карактеристичан за сваки род. Због тога се често користе за одређивање релативне старости седиментних стена. Бодље су ситне, са округластом базом, вратом, и равном или благо закривљеном главом ромбоидног облика. Иако се називају бодљикаве ајкуле, акантоде су настале много пре ајкула. Настале су на почетку Силура, око 50 милиона година пре него што су се појавиле прве ајкуле. Потом су акантоде заузеле и слатке воде и доживеле процват у рекама и језерима током Девона. Међутим рибе са коштаним скелетом су већ показале потенцијал да доминирају воденом средином, а њихова конкуренција је била прејака за акантоде које су изумрле током Перма (пре око 250 милиона година). Многи палеонтолози сматрају да су акантоде биле сродне претку данашњих риба са коштаним скелетом. Иако је унутрашњи скелет ових риба изграђен од хрскавице, материјал сличан коштаном ткиву је пронађен у кожи ових риба у облику густо збијених плочица. Неке плочице су биле знатно увећане и покривале су врх главе и рамени појас. Пронађен је и језичак који је покривао шкржне отворе сличан оперкулуму риба са коштаним скелетом.

Парапилетичке групе су проблематичне, јер се не може говорити управо о њиховим филогенетским везама, њиховим карактеристичним особинама и дословном изумирању.

У студији односа између раних кичмењака са вилицом, Дејвис et al. (2012) су открили да су акантоде раздвојене између две главне класе Osteichthyes (коштане рибе) и Chondrichthyes (хрскавичасте рибе). Добро познат род акантода Acanthodes је био смештен унутар Osteichthyes, упркос присуству многих хрскавичастих карактеристика у њиховим можданим оквирима. Међутим, ново-описани силурски плакодерм, Entelognathus, који има виличну анатомију заједничку за кошљорибе и тетраподе, довео је до ревизија ове филогеније: акантоде су затим сматране парафилетичком конструкцијом која је довела до хрскавичастих риба, док су кошљорибе еволуирале из плакодермних предака. Недавна истраживања објављена 2016. године пружају подршку том ставу проналажењем припадника класе Chondrichthyes који се угњеждени међу Acanthodii, при чему су најсроднији са Doliodus и Tamiobatis. Једна студија из 2017. године која се бавила морфологијом рода Doliodus напомиње да они испољавају мозаик својстава ајкуле и акантода, што их чини прелазним фосилом, чиме се додатно ојачава ова идеја.

Филогенија по Чевринајсу.

Најстарији остаци који се приписују хондрихтијанима акантодског разреда су Fanjingshania и Qianodus из раног силура Кине, који датирају од пре око 439 милиона година. У поређењу са другим савременим групама риба, акантоди су били релативно морфолошки и еколошки конзервативни. Акантоди су порасли у разноликости током касног силура, достижући свој врхунац разноликости током лохковске фазе раног девона, опадајући током праџијана, али поново растући током емзија, након чега је уследио пад разноликости током средњег касног девона. Разноврсност групе је била константно ниска, али стабилна током карбона, благо опадајући у перму.. Најмлађи записи групе су изоловане љуске и бодље пераја из слојева средњег и касног перма у басену Парана у Бразилу.