Ахен

Ахен је најзападнији град Немачке. Са 249,000 становника, Ахен је 13-ти највећи град у Северној Рајни-Вестфалији, и 28-и највећи град у целој Немачкој.

Ахен Aachen
Ахенска катедрала, поглед са севера
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Немачка
Савезна држава	Северна Рајна-Вестфалија
Становништво
Становништво	‍
—	259.269
— густина	1.612 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	50° 46′ 36″ С; 6° 05′ 01″ И / 50.77667° С; 6.08361° И / 50.77667; 6.08361
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	173 m
Површина	160,8 km2
Ахен Ахен на карти Немачке
Остали подаци
Градоначелник	Марсел Филип (CDU)
Поштански број	52062, 52063, 52064, 52065, 52066, 52067, 52068, 52069, 52070, 52071, 52072, 52073, 52074, 52075, 52076, 52077, 52078, 52079, 52080
Позивни број	0241, 02403, 02405, 02407, 02408
Регистарска ознака	AC
Веб-сајт
www.aachen.de

Кроз град протиче река Вурм, а заједно са Менхенгладбахом, Ахен је једини већи немачки град у сливу Мезе. Ахен је седиште градске области Ахен.

Са RWTH Aachen (Рајнско-Вестфалијским Техничким Универзитетом), Ахен има један од највећих и најтрадиционалнијих техничких универзитета у Европи поред других универзитета. Симбол града, Ахенска катедрала, потиче из Палатинске капеле Ахенског краљевског палатината коју је основао Карло Велики, а која се сматра ремек-делом каролиншке архитектуре. Катедрала је 1978. године уврштена на Унескову листу светске баштине као први немачки и други споменик културе у свету. Град је епископско седиште епархије Ахен и место одржавања годишњег коњичког турнира CHIO Aachen. Штавише, то је важна локација за немачку кондиторску индустрију

Населили су га Римљани у 1. веку нове ере. На месту античког насеља Карло Велики је саградио двор и катедралу (по узору на равенску базилику Сан Витале) око 800. године. У њој се крунисао његов син Лудвиг I Побожни 813, као и скоро сви цареви Римско-немачког царства до 1513. Био је центар каролиншке културе и други град по величини у царству Карла Великог. После норманских пустошења 881. град је обновљен 983. Цар Фридрих I га је опасао чврстим зидинама, које је још појачао Фридрих II 1215. У време верских ратова у 16. веку град је страдао и почео да губи свој значај и привилегије, а посебно када су немачки владари изабрали Франкфурт на Мајни као крунидбени град. Од 1801. припао је Француској, а 1815. Пруској. У Другом светском рату, као важно упориште на прилазу Руру у дуготрајним и тешким борбама, био је готово потпуно разрушен.

 

Град се налази на надморској висини од 173 метра. Површина општине износи 160,8 km². У самом граду је, према процени из 2010. године, живело 259.269 становника. Просечна густина насељености износи 1.612 становника/km². Једно је од 10 општинских средишта округа Регион Ахен. Поседује регионалну шифру (AGS) 5334002, NUTS (DEA21) и LOCODE (DE AAH) код.

У околини има угља и руда гвожђа, бакра и олова. Познат је по индустрији машина, вагона, сапуна, стакла. Поред катедрале Карла Великог, у којој је и сахрањен, ту је и готска већница из XIV. века, музеји и позната бања са термалним супорним изворима.

Ахенски Универзитет (RWTH Aachen), основан 1870, један је од водећих европских универзитета технике, посебно за електротехнику и машинство, али и за информатику и физику. Универзитетска клиника Ахен је највећа европска клиника у једној згради. Велики број софтверских и рачунарских компанија развило се у околини Ахена.

Катедрала у Ахену је од 1978. на листи Светске баштине.