Атопијски екцем или атопијски дерматитис је хронична незаразна запаљењска болест коже из атопијске групе болести, деце и млађих особа са атописјком конституцијом, посредована са ИгЕ антителима, код које основу за болест представља генетска предиспозиција и осетљивост циљног органа.
Карактерише је јак свраб и типична клиничка слика чији манифестни симптоми зависе од узраста болесника. Болест је често удружен са другим атопијским болестима: алергијском астмом, алергијским ринитисом, алергијским конјуктивитисом и алергијским колитисом.
Атопијски екцем | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | дерматологија |
Историјски гледано, ова болест се сматрала као део тријаса атопије у коју поред екцема чини астма и алергијски ринитис, чије је јединство у синдром недавно дошао у питање. Иако није узрок значајне смртности, болест је хронични природа и може бити извор емоционалног стреса, јер почиње у детињству и прати је променљиви и понекад континуирани ток већи део болесниковог живота.
Адекватан третман болести мора да садржи хидратацију коже, избегавање контакта са изазивачима, смањење бактеријске колонизација или инфекције и примену одговарајућих антиинфламаторне лекове (топикалних стераоида и инхибитора калцинеурина).
Атопијски екцем — атопијски дерматитис — екцем — дерматитис
Први писани извори са описима атопијског екцема могу се наћи још у антици, када је римски биограф Гај Светоније Транквил описао типичне симптоме болести Октавијана Августа. Описи симптоме који би могли одговарати атопијском екцему, такође се налазе у првој Дерматологији (De morbis cutaneis) коју је написао италијан Арзт Ђироламо Меркуриале 1572. године. У 18. веку, постоје еквиваленти описи овима.
Пошто је било уобичајено до почетка 19. века да се кожне болести разликују на основу локализације, атопични екцем још увек није препозната као посебна болест.
Почетком 19. века, клиничка слика атопијског екцема је по први пут детаљано описана 1808. од стране енглеског лекара Роберта Вилана који се данас, сматра оснивач дерматологије као медицинске специјалности. Болест је касније описна и у публикацијама различитих аутора.
Термин екцем или атопични дерматитис први су применили 1891. француски лекари (Л. Брок и Л. Жаке).
Француз Ернест Анри Бесниер описао је болест 1892. са сврабом као главним сумптомомом, повезаним са екцемом (dermatitis multiformis prurignosa). Он је први препознао везу екцема са астмом и поленском којавицом, и поред свраба као главног симптома препознао је и разноликост кожних лезија.
Почетком 20. века је болест је сврстана у контекст алергија. Током 1920. и 1930, термини атопија примењује се за атопијски дерматитис и атопични екцем.
Откриће имуноглобулина Е (ИгЕ) и његове улоге у алергија помогла је у другој половини 20. века да се схвате имунопатолошке корелације код атопијског екцема.
Атопијски дерматитис се најчешћа јавља као хронична болест у раном детињству, у различитом интензитету код 15 до 20% деце. У 21. веку њена учесталост је у сталном порасту.
Стопа преваленција атопијских дерматитиса у Северној Америци је 10-12% код деце и 0,9% код одраслих. На основу истарживања спроведених у Сједињеним Америчким Државама од 1997—2004. године предвиђа се велики пораст болести у наредним годинама.
На глобалном нивоу стопа преваленција атопијског дерматитиса је у порасту, и јавља се код 15-30% деце и 2-10% одраслих, са највећом учесталошћу у развијеним земљама.
У Кини и Ирану, стопа преваленција је око 2-3%. Учесталост се повећава код пацијената који емигрирају из неразвијених у развијене земље света.
Број оболелих, на глобалном нивоу, непрестано расте и последњих година попримила епидемисјки облик. На то указује податак да је њена учесталост са 0,2% оболелих из седамдесетих година, данас порасла на преко 20%.
Атопијски дерматитис напада подједнако особе свих раса. Имигранти из земаља у развоју који живе у развијеним земљама света имају већу учесталост болести него староседеоци (код којих из године у годину учесталост атопијског дерматитиса брзо расте).
Мушко женски однос код атопијског дерматитиса је 1 : 1,4.
У 85% случајева, болест се јавља у првој години живота; док је у 95% случајева, присутна пре пете године живота. Учесталост атопијског дерматитиса највећа је у раном детињству и младости.
У популацији одраслих особа, стопа учесталости атопијског дерматитиса је 0,9%, а њен почетак може бити одложен до одраслог доба. Болест може имати периоде потпуне ремисије, нарочито у адолесценцији, да би са након тог животног доба поново развила у раном одраслом добу.
Атопијски екцем је упала коже код деце и млађих особа са атопијском конституцијом, посредована са ИгЕ антителима, код којих основу за болест представља генетска предиспозиција за осетљивост циљног органа.
А све код развоја екцема потиче од главног протеина који одржава баријерну функцију коже беланчевина која се зове филагрин - глобуларни протеин који држи на окупу сва колагена влакна која се налазе у кожи, као што то чини, на пример, малтер у грађевинарству. Када се код неке особе јави мутација филагрина, односно неки његов облик који је наследно промењен, тада кожа постаје сува и њен горњи, масни слој се губи, нестаје функција заштитне баријере и преко коже се губи велика количина течности. Све то погодује стању да алергени преко такве коже веома лако продиру у организам и тако долази до алергије. То је та веза екцема и алергије.
Тачан механизам настанка атопијског дерматитиса (АД) је непознат, па се не може закључити да ли су клиничке манифестације код АД резултат лезија епидермиса и накнадног контакта између еколошких иританата и имуних ћелија, или се процес одвија обрнутим редоследом. Последњих година откривено је да екцем није једна једина болест и да има неколико подврста. Основна класификација екцема је на алергијски и неалергијски екцем. Реч је упорној, али врло једноставној болести која има две основне карактеристике:
Чак и кад екцем прође, болесници су склони чешању, имају суву кожу и проблеме са сврабом током целог живота.
Доказано је да је епидерм прва линија одбране између тела и околине и, да када је нетакнут, штити организам од разних иритирајући алергена и микроба. Ову препреку, коју одржавају диференцирани кератиноцита и структурни протеина, може угрозити; наслеђе, траума, смањена влажност може, промене у пХ коже, и инфекција. Атопијом измењна кожа додатно умањује њену способност одржавања влаге; тако да је сува кожа подложна оштећењу механичким гребањем (чешањем), који је такође један од доминантних поремећаја код особа ссклоним екцему, што даље доприноси ослобађању проинфламаторних медијатора.
Атопијски екцем је по својој суштини двофазна Т-ћелијама - посредована болест: у којој Th2 је чешћи у акутној фази, а Th1 предоминира у хронично облику болести коже. Болесниици са атопијским дерматитисом имају у крви повишен ниво серумског ИгЕ, периферну еозинофилију и укупно већи број имуних медијатора и цитокина.
Стандардна терапија за атопијски дерматитис су кортикостероиди. Дуго се мислило да је то прилично сигурна терапија која може неограничено да се користи, али последњих година, утврђено је, да то није случај.
„ | Резултати студија које су у том смислу проведене врло су необични. Према њима, главни ризик за карцином коже код екцема јесте управо дуготрајна употреба кортикостероида. Осим тога, они углавном не решавају проблем, јер имају особину да, док се користите, стање је доста добро, али чим се престане са применом лека - долази до погоршања. Оно што је нажељено дејство лека је то да долази до истањењем коже за чак 30% до 50%, што је само по себи увод у неки озбиљнији проблем. | ” |
Према новијим истраживањима алтернатива се може наћи у природним препаратима, кремама на биљној бази који подједнако добро лече екцем без нежељених ефеката кортикостероида. Састав тих препарата базира највећим делом на индијским и кинеским биљкама, данас јако популарним на Западу, које у комбинацији једне са другима имају ефекат кортикостероида, а нису јаке као синтетички кортикостероиди па су одлична алтернатива којом се избегавају њихови негативни ефекти.
Прва фаза | Друга фаза | Трећа фаза | Четврта фаза |
---|---|---|---|
Сува кожа | Блажи облик | Средње тежак облик | Упоран, тежак и изражен облик |
| |||
| |||
| |||
|
Код већине болесника јавља се побољшање без обзира на узраст у коме се јавила. И док је учесталост атопијског дерматитиса (АД) у детињству чак 20%, она је само 0,9% код одраслих.
У једној трећини болесника развија се алергијски ринитис, акод једна трећина болесника развије се астма.
У студији спроведеној код 7.157 деце и адолесцената са АД из групе педијатријског екцема, истраживачи су открили да су симптоми благи до умерени и у тинејџерских година или дуже. Отприлике две трећине пацијената су праћени најмање 2 године, а остали су праћени најмање 5 година. Од узраста од 2 до 26 година, више од 80% пацијената је пријавило да има наставак симптома и/или је користило лекова за контролу симптома. До 20. године, отприлике половина болесника доживела је бар једном у 6 месеци симптоме болести у периоду без употребе лекова.
Класификација | |
---|---|
Спољашњи ресурси |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Атопијски екцем, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.