Ар Деко

век">20. века у индустрији и занатству. У Енглеској овај стил постаје заступљен тек 1940-их, а и Јапан своје извозне производе израђује у маниру арт декоа, док се у Кини јавља његова мешавина с модерним стилом раног 20. века у тзв. стилу Amoy Deco (градови Шангај и Кулансу). Носи карактеристике многих праваца у првом реду кубизма, футуризма и сецесије.

Art Deco

Крајслер зграда у Њујорк (1930)

Постер за светски сајам у Чикагу, Веимер Пурселл (1933)

Орнамент аутомобила Витоар (Victoire), Рене Лаликуе (1928)

Раздобље цирка 1910-1939
Земље Глобално

Током 1930-их, у време велике депресије, арт деко је постао у већој мери ублажен. Пристигли су нови материјали, укључујући хромирање, нерђајући челик и пластика. Лепши облик стила, звани Streamline Moderne, појавио се 1930-их, који је имао закривљене облике и глатке полиране површине. Арт деко је један од првих заиста интернационалних стилова, али његова доминација је окончана почетком Другог светског рата, и успон строго функционалних и неукрашених стилова модерне архитектуре и интернационалног стила архитектуре је уследио.

Термин арт деко је добио своје име, скраћено за arts décoratifs, по Међународној изложби савремене декоративне и индустријске уметности одржаној у Паризу 1925. иако су се различити стилови који карактеришу арт деко већ појавили у Паризу и Бриселу пре Првог светског рата.

Израз arts décoratifs први пут је коришћен у Француској 1858. године; према подацима објављеним у билтену Француског фотографског друштва. Новине Ле Фигаро су 1868. године користиле израз objets d'art décoratifs у контексту предмета за сценографију позорнице створене за Театар де л'Опера. Године 1875, дизајнерима намештаја, дизајнерима текстила, накита и стакла, као и другим занатлијама, француска влада је званично дала статус уметника. Као одговор на то, École royale gratuite de dessin (Краљевска дипломска школа дизајна), основана 1766. године под краљем Лујем XVI за обуку уметника и занатлија у занатима који се односе на ликовне уметности, преименована је у École nationale des arts décoratifs (Национална школа декоративне уметности). Данашње име ENSAD (École nationale supérieure des arts décoratifs) добила је 1927. године.

Настанак овог стила сеже у почетак 20. века када је у Француској била значајно раширена сецесија- са својим једноставним линијама и дречећим колоритом. Поред сецесије су се ту појављивале и модерне тенденције пре свега кубизам.

Ови трендови и залуђивање друштва за све што је модерно, на што су утицали нови проналасци и развој индустрије, утицали су на појаву новог стила који се први пут презентира 1925. године у Паризу на изложби декоративне уметности (Exposition Internationale des Arts Dékoratifs et industriels Modernes). На овој изложби су били представљени предмети примењене уметности на које је утицала појава модернизма.

Иако је нови стил био у почетку одређен пре свега за богате људе и сматрао се луксузом, он је задобио велику популарност у широкој публици и његови су се облици репродуковали у масовној производњи у многим областима.

У овом чланку ће се поменути главне области у којима је ар деко оставио трага.

Предмети дневне употребе

Предмети који су били одређени за свакодневну употребу су се одликовали великим сјајем, једноставношћу линија и чистим бојама. Приликом израде предмета као што су огледалца, ручни часовници, или светлећа тела почели су се у великој мери употребљавати материјали као: стакло, керамика, модерни бакелит или углачани хром.

Графика

Плакати и корице књига су карактеризовани снажном контуром, јасним бојама и изражајним словима. Добри пример је шпица у филмском студију Универзал (Universal Pictures)- планета која се окреће са сунчевим системом и натписом Универзал која се и данас употребљава.

Аутомобилизам

 

Ар деко је у знатној мери утицао на рађање аутомобилизма. Типични су једноставни облици аутомобила са луксузним ентеријерима са удобном наслоњачом или дрвеним облогама у унутрашњости.

Архитектура

Најбољи представник овог стила у архитектури је славна зграда у центру Њујорка Емпајер стејт билдинг на којој се виде главне карактеристике стила, чврсто дана линија за разлику од кривих линија сецесије и декоративни ентеријер.

•  
  Плакат за прве Зимске олимпијске игре
•  
  Кип Христа искупитеља, Рио де Жанеиро, 1926.-'30.
•  
  Хотел Фермонт Пис, Шангај (1929)
•  
  Унутрашњи сат у згради Гардиан, Детроит (1929)
•  
  Врата лифта у Крајслеровој згради, Вилијам Ван Ален (1927.–'30)
•  
  Предворје зграде Источне Колумбије, Лос Анђелес (1930)
•  
  Филипс радио (1931)
•  
  Рељеф предворја Дејли експреса, Лондон (1932)
•  
  Зграда министарства прехране, Токио (1936)
•  
  Биоскоп Имперо, Асмера, Еритреја (1937)
•  
  Хотел Делано, Мајами (1947)
•  
  Мајаковска постаја московског метроа (1936)
•  
  Пол Маншип, Прометеј, Рокефелер центер, Њујорк (1937)
•  
  Намјештај и тепих касног арт декоа, Жил Лелеу (1930-их)

• Сецесија
• Кубизам
• Футуризам
• Рондокубизам
• Деворе